Malina

U Oko magazinu je malopre bila priča o malini. Koliko rada ima oko nje, koliko je teško naći berače, kolike su dnevnice (50 evra, pun pansion), koliko je teško brati je, koliko traje radni dan i isplati li se. A ja se sećam da je znala da prođe cela sezona branja a da ni jednu ne stavim u usta, da smo brali od pola sedam ujutro do pola devet uveče, da sam po paklenoj vrućini sa sobom nosila kofu vode i mokar peškir oko glave da me rashladi, da sam posle kiše u malinjak ulazila bosa jer se blato strahovito lepilo za obuću, da su mi ruke posle mesec dana branja bile crne od bodlji, sećam se da je najbolji provod u malini bio kad se sastave baba Rusa i baba Dobrija, da sam tada saznala o porodičnim dogodovštinama više nego što bih ikad, čak i to kako se baba udala za dedu 😂, da sam danju malinu brala a noću sanjala kako je berem! I nije to toliko teško koliko je teška ta vrućina, kad uđeš u vrstu a malina bar dva metra uvis, ni daška vetrića da pirne, samo sparina. Sećam se tate koji taj mesec radi noćne smene da bi danju mogao u malinjak i majke koja pravo s posla stiže i ručak, i večeru, i da pomogne. Sećam se i dede Živorada koji malinu nije voleo da bere ali smo ga redovno hvatali kako sedi u garaži i jede je, onako s merakom, iz gajbica 😁. Pa opet, bilo je to sve lepo, na neki mazohistički način. Rintaš ko konj, ali opet Imaš i te kako snage da se uveče okupaš, skockaš, i u grad u provod. Vratiš se oko 4, pa ujutro sve nanovo. Mladost ❤️.

©Copyright by Vikend Kuvarica 2016-2026. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima. 

Lavaš

Iako verovatno mnogi misle kako najviše volim da pravim kolače, varaju se. Kolače volim da jedem ali od svega najviše volim da mesim hleb. Nije bitno kakav. Sam proces mešenja testa, čekanja da naraste, a ono sluša pa raste, pa kad ruke uroniš u testo a ono uzdahne od sreće... Da ne pominjem taj miris sveže pečenog hleba, koji se, usput budi rečeno, ubraja u deset najlepših mirisa na svetu!  Zbog čitavog tog procesa, nikad nisam ni poželela da kupim onaj pekač za hleb. A i svako ko ga je kupio, izgustirao ga je za manje od mesec dana, to vam provereno znam :) 

Lavaš je tradicionalni hleb iz Azije, najviše zastupljen u Azarbejdžanu, Iranu, Jermeniji i Turskoj. Mada se tamo obično peče u tandiru (velike ovalne, zidane peći gde se tanko razvučeno testo lepi za zidove), Ranku se ovih dana zbog najnovijeg saharskog talasa i prognozirane toplotne kupole (id' u pm!) nije kopala rupa u dvorištu, a, s obzirom da sam ja jedna krajnje obzirna žena, prećutala sam to njegovo "da ti kopam rupu, da pečeš leb, da l' si ti normalna, ne pada mi na pamet!" i napravila lavaš u rerni. I ništa mu ne fali! 

Potrebno je za četiri lepinje prečnika 20 cm:

650 g mekog belog brašna

450 g (ne mililitara, već grama) mlake vode

20 g šećera

40 g (grama!) suncokretovog ulja

1,5 kašičica soli

5 g suvog kvasca

Tortilje

Ako nikad ranije niste pravili tortilje, možda je sad pravo vreme! Možete ih filovati i puniti čime god poželite, ja obično namažem tzatziki, dodam prženu piletinu sa začinima, dosta salate, što kupusa, što paradajza, ako ima koji štapić pomfrita, sve se zaljuti papričicama, uvije - i navali! 

Potrebno je za 8-12 komada (8 za malo deblje, 12 za savim tanke tortilje):

550 g mekog belog brašna

1,5 kašičica praška za pecivo

1 kašičica sode bikarbone

1,5 kašičica soli

3 kašike maslinovog ulja / može i suncokretovo

3 dl mlake vode

A sad malo neplaćenih reklama za nešto slično: 

- Bazlame

- Mergulijski hačapuri

- Lisnate čapati lepinje

Baget ili hleb sa maslinama

Bez obzira na to da li je napolju "saharski" talas ili superćelijska oluja, jesti se mora. A kad već mora da se jede, onda daj bar da se jede nešto fino! Od ovog testa možete da praviti bagete ili običan hleb sa maslinkama, čak ne morate ni stavljati maslinke ni začine, napravite ga onako klot, i opet ćete biti prezadovoljni. Vrlo je zgodan jer ga zamesite i premesite uveče, stavite u frižider, a onda ga sutradan pečete. 

Potrebno je:

400 g mekog belog brašna

5 g suvog kvasca (pola kesice)

320 ml vode sobne temperature

1,5 kašičica soli (ja volim slaniji hleb ali dovoljna je i 1 kašičica)

2 kašike maslinovog ulja

200 g crnih, zelenih ili izmešanih maslina, celih

desetak komada sušenog paradajza, iseckanog

+

još jedna šaka brašna za posipanje

Napomena: na kraju recepta je verzija za živčane. 

Za radoznale je tu još jedan odličan recept za pogaču:

- Punjena pogača 

Lepinjice

Uvek imam krajnje bizaran osećaj kad treba da pišem recept za nešto što čitav život pravim onako odokativno, nekako računam - ako ja to mogu tako otfrlje da napravim, zašto to ne bi mogli i ostali! Ali, očigledno, to tako ne funkcioniše :). Zato je tu recept za ove lepinjice pogodne za post na vodi, a na kraju slede napomene za sve ostale slučajeve. 

Potrebno je (za post na vodi): 
550 g mekog brašna
400 ml mlake vode
1 pakovanje (10g) suvog hvasca
prstohvat šećera
1,5 kašičica soli
+ jedna šolja brašna za razvlačenje

Punjenje:
paradajz pelat, 
začini

Lisnate čapati lepinje

Sad bi neko rekao - hleb ko hleb, ali ove čapati lisnate lepinje su zaista divne. Valjda zato što su sa maslacem koji im da taj divan ukus i mekoću. Kad krene ova sezona roštiljanja, ovakve lepinje su uvek dobrodošle na stolu jer, zaista, nema ko ih ne voli. Takođe, umesto u tiganju, možete ih peći i na roštilju, bolje na ravnoj ploči nego na rešetki. 

Potrebno je:
400 ml mlake vode
1 kašičica soli, 
1/2 kašičice šećera
oko 550 g mekog belog brašna
(ja sam u testo dodala i seckani vlašac, volim, šta ću jadna) 

Za premazivanje:
oko 150 g maslaca
50 ml maslinovog ili običnog ulja
(a i ovde sam dodala vlašac :) plus malo sitno seckanog belog luka i trun ljute tucane paprike, vi ne morate, nije obavezno) 

Megrulijski hačapuri

Poslednjih jedno mesec dana sasvim sam obuzeta pravljenjem raznoraznih punjenih hlebova. Valjda je to posledica uplaćenog letovanja bez da se skidam u kupaći (oooo divote!) pa me onda bilo kakav višak kilograma ni najmanje ne opterećuje (a kao da me je i inače briga :)) 

Hačapuri je vrsta gruzijskog punjenog hleba ili lepinje, kako više volite. Od dela do dela Gruzije, pravi se na različite načine. Ovaj bi vam bio pravljen po Megrulijski, koga ne mrzi može da gugla i da vidi gde se tačno taj Megruli nalazi u Gruziji. Taman ćete skontati gde se i Gruzija nalazi  hehe. 

Potrebno je za jednu punjenu lepinju prečnika oko 25 cm:
200-240 g mekog belog brašna
140 g (baš grama) mlake vode
1 kašičica šećera
1 ravna kašičica soli
5 g (pola kesice) suvog kvasca
2 kašike maslinovog ulja, može i obično
+
300 g sira tipa gauda, ementaler, kačkavalj, neki koji se lepo topi
a ja sam na svoju ruku dodala i:

1 struk mladog luka, samo zeleni deo
biber

+ žumance i malo jogurta za premazivanje 

i ćurekot, jer ga volim

Pica s belim lukom i sirom

Ako nikad niste ni pomislili da pečete cele glavice belog luka u rerni, sad vam je prilika! Pečeni beli luk je priča za sebe. A, samim tim, i ova pica je ista takva. Testo za picu je ono koje inače pravim, brašno, voda, so, kvasac, maslinovo ulje, a sada sam konačno i sve premerila. Pored pečenog belog luka i sira, preko testa možete nabaciti bilo šta što smatrate da bi odgovaralo ovoj osnovi, tu vam je već nebo granica. Ja sam dodala samo par komada sušenog paradajza i svež bosiljak - gde ćeš bolje od toga! 

Potrebno je za testo:

330 g mekog, belog brašna

1 kašičica soli

2,5 dl vode

10 g suvog kvasca (20 g svežeg)

1/2 kašičice šećera

3 kašike maslinovog ulja 

Za fil:
2 glavice belog luka, srednje veličine
50 g maslaca
prstohvat soli
malo bibera
maslinovo ulje
200 g gaude
ruzmarin
bosiljak
sušeni paradajz
parmezan

Fokača

Na proputovanju kroz Italiju, jedan dan smo se zadržali u Montekatiniju (Toskana) a drugi u obilasku Ligurijske obale i Ćinkve Tere (Oblast Pet sela). S obzirom na to da je Montekatini banja tek malo veća od, recimo, Banje Koviljače, nije tu imalo baš mnogo toga da se obilazi, sve u svemu, voljnom čoveku bi bilo dovoljno dva - tri sata da vidi sve što mu ta banja nudi. Ali zato, na samo 70 kilometara odatle je predivna Firenca... ali, samo jedno popodne provedeno u njoj je tako malo! Za obilazak katedrale Santa Marija Del Fjore i Ufici galerije redovi, što onih sa rezervisanim ulaznicama, što onih koji su svoje karte tek trebali da kupe, bili su odavde do beskonačnosti! Zato smo ih ostavili za neki drugi put jer Firenca nije grad koji se posećuje tek tako usput, na brzaka... Ponte Vekio, fontana Del Porčelino, palata Piti, most ljubavi, Trg Sinjorija čekali su nas tolike vekove, moraće još koju godinu.

Ali smo zato za Ćinkve Tere imali ceo dan. Ovih pet ribarskih sela su deo nacionalnog parka i UNESKO-ve svetske baštine. Do ove oblasti može se doći samo brodom ili vozom, nema prilaznih puteva. Voz ko svaki voz, karta po osobi za ceo dan vozikanja tamo vamo, od sela do sela, košta nešto preko 18 evra. Stanice su uske, gužva na peronima je ko u pedesetici u špicu pa povedite računa da stojite što dalje od žute linije jer voz bukvalno uleti u stanicu. Tek kad se izvučete iz tunela, pogled vam pukne po pučini. Riomađore i Korniliju smo preskočili, ali su nas preostala tri sela, Manarola, Vernaca i Monteroso, ostavili bez daha! Naročito Manarola. Raznobojne kamene kuće kao da izviru iz stena, sporedne uličice tek toliko široke da se čovek provuče kroz njih, stepenice na sve strane, restorančići, barovi, pabovi, prodavnice andrmolja, mamipara, fenseraja, sve to predivno šarenilo je savršen ram za jedno pola miliona turista po kvadratnom metru! Moram priznati, to je jedino mesto na kojem se nisam osećala kao turista zbog konstantnog škljocanja telefonom, jer - svi to rade! Plažu jedva da imaju, ali zato im je selo ko bombonica. Vernaca je vrlo slična, samo s malo većom plažom i lukom. Ali zato Monteroso ima plažu pa ko voli onaj jezivo sitan i vreo pesak, i mlaku vodu za brćkanje, restorančiće uz plažu, ili kratku šetnju do obližnje tvrđave, ovde će sigurno uživati. 

Sad, zašto mi je ovoliki uvod u recept za lebac? Zato što smo ta dva dana u Italilji bukvalno živeli na fokači! Onu najbolju pojeli smo u Vernaci, ja samo sa ruzmarinom, gdin Đ. onu sa paradajzom, paprikom, začinima i mocarelom. Obe za 5 evra, sačekali red u pekari, a posle bogami i red da se sedne na onu jedinu klupu. Ko nije mogao da čeka, sedeo i jeo na ivičnjaku, kao i svi ostali belosvetski putnici, dok im se iznad glava vijorile gaće, peškiri, kupaći, posteljine.

Priznajem, ova moja fokača je ukusom vrlo blizu te iz Vernace, blizu, ali ipak nije to to. Mora da imaju neki tajni sastojak, ili je posebno brašno, sve u svemu, mi smo rezultatom bili prilično zadovoljni. Obzirom da sam ovu fokaču pravila u velikom plehu od rerne, posipala sam je čime sam stigla tako da smo dobili četiri različite od jedne mere. Recept sam pronašla na internetu a u prevodu i pojašnjenju mi je najviše pomogla Aleksandra sa bloga Od tanjira do pjata. I naravno, za sledeću posetu Italiji preporučila mi fokaču s lukom i onu sa brašnom od leblebija, što se mora isprobati! 

Potrebno je za testo:

400 g brašna tip 400 oštro (obavezno)   

250 g brašna tip 500 meko

335 g mlake vode

13 g soli

10 g meda ili šećera

20 g svežeg kvasca ili 10 g suvog (1 kesica)

30 g maslinovog ulja

+

100 g vode sa jednom kašičicom soli

30 g maslinovog ulja

+ po želji za posipanje:

masline, svež ili sušeni paradajz, začini, sirevi, razno povrće... 

Projara sa duvan čvarcima

Činjenica je da, kad jednom savladate osnovu pravljenja projare, onda se s tim receptom možete igrati do mile volje. Ovo je upravo rezultat te igre - komšinica pokušala da napravi duvan čvarke topeći salo koje joj je ostalo u zamrzivaču, i dobila je takve duvan čvarke da sam joj ja, izValjeva, gde su duvan čvarci i izmišljeni, skinula kapu! Obzirom da u ovu projaru i ne ide neka količina čvaraka, tek stotinak grama, morala sam da ih smuljam. Na recept čekate podugo, mislim da sam ovo pravila pre jedno mesec-dva, ali, kao i obično, sve zapisah NEGDE i tek jutros pronađoh gde mi je to NEGDE - tamo je gde ga nikad ne bih ni našla da slučajno nisam na njega naletela :)

Potrebno je za 4 osobe:
3 jajeta
2 dl jogurta
1 dl ulja
250 g belog, domaćeg sira (može i feta)
1,5 kašičica soli
100 g duvan čvaraka
1 pak (10 g) praška za pecivo
50 g fino mlevenog, žutog kukuruznog brašna 
50 g belog, mekog brašna
biber

- Slična, a ipak drugačija je Projara sa zelenjavom (za recept KLIK OVDE)

Bosanske lepinje

U bespućima interneta možete pronaći na hiljade recepata za ove bosanske lepinje, ali meni su prave samo one koje su posute ćurekotom, crnim susamom. Ovaj začin je predivam u svakom pecivu i da mu zaista specifičnu aromu.

Da biste dobili zaista fine lepinje, lake i vazdušaste, šupljikave, moraćete da odvojite malo vremena. Odnosno, nećete imati puno posla oko njih ali potraje dok se pripreme. Neka vas to ne odbije od toga da ih probate, pre nek bude izazov :) 

Potrebno je za 4 veće lepinje:

10 g suvog kvasca (1 kesica)

1 kašičica šećera

80 ml mlakog mleka

200 ml mlake vode

2 kašike jogurta

50 ml ulja

1,5 kašičica soli

400 g mekog belog brašna

Zemičke / kajzerice / lepinjice

I evo, naziv za svakog, kako kome odgovara - tako ih i zove. Recept je iz časopisa Bakina peciva by Lana La Cuisine Creative, ali sam ipak (!) morala malo da dodam mleka i da oduzmem brašna jer mi je testo bilo previše čvrsto. Najviše me je privukao njihov izgled jer su tako divno rascvetani, prava prolećna peciva bez obzira što nas ovo proleće i dalje maltretira zimom :) Ova peciva su upravo onakva kakva svi volimo  - divne hrskave korice, meke sredine a dovoljno kompaktna da ima šta i da se pojede ;) 

Potrebno je za 6 zemički: 

- testo:

400+50 g mekog belog brašna 

1 kesica suvog kvasca (10 g) ili 20 g svežeg

1 kašičica šećera

1,5 kašičica soli

1 jaje

100 ml ulja

150 ml mleka

150 ml jogurta

- za premazivanje i posipanje

1 jaje

oko 50 g maslaca /margarina

krupna so, susam i ostale semenke za posipanje

Vekna sa sirom

Nekada davno, još tamo na početku našeg braka, ovaj hleb je bio "pod obavezno" svaki bogovetni vikend. Gdin Đ dođe s posla a čeka ga još uvek topao hleb, i uz šolju jogurta mu je dugo vremena to bio omiljeni doručak. I evo ga opet, posle ko zna koliko vremena :) 

Potrebno je:
10 g suvog kvasca (1 kesica) ili 20 g svežeg
1,5 dl vode
prstohvat šećera
2 kašike brašna
+
600 g brašna
1 kašičica soli
1 belance
1 jaje
2 kašike ulja
1 dl jogurta sobne temperature

Za fil:
300 g domaćeg belog sira, posnijeg
1 jaje
so po potrebi

Za premazivanje:
žumance
1 kašičica ulja
malo vode

Crni hleb

Ajmo jedan receptić za odličan, mek, fin crni hleb! 

Potrebno je:
400+50 g crnog pšeničnog braša tip 1100
3,5 dl mlake vode
10 g svežeg kvasca
1/2 kašičice meda
1,5 kašičica soli
3 kašike maslinovog ulja
po jedna kašika semenki lana, golice, suncokreta, susama
+
još semenki za posipanje hleba

Očas posla lepinje

Rekla bih da je do nestašice kvasca došlo vikend pre nego što je krenula neka ozbiljnija priča s ovom koronom, jer me je još tad gdin Đ. zvao iz prodavnice i tražio tačne koordinate suvog kvasca, da bih, posle detaljnih uputstava koje sam mu dala, jednostavno odustala i rekla - traži onaj u kocki. On kupio dve. Ljubi ga žena! A onda je krenulo 10 dana nestašice, s obzirom koliko sam za kvascem kukumakala, rekao bi čovek da je nestašica potrajala bar jedno 10-15 godina. U najmanju ruku. 

I tako, juče odem u redovnu nabavku a prodavačica me priupita zar neću kvasac. Ja konspirativno: a je l' ima? Ona konspirativnije: ima! Sunce ti poljubim, gde?! Oči mi ovolike, kao da mi se Džordž lično ispred mene stvorio! Kaže ona: u frižideru! Ja tamo a ono uredno kvasca koliko 'oćeš... valjda one komšinke što su još onomad napravile trogodišnje  zalihe kvasca rešile da ova korona ipak neće trajati tako dugo pa da im neće trebati nove količine... 

I onda dođem kući, kvasac spakujem u zamrzivač a napravim ove super brze i ukusne lepinjice s praškom za pecivo by Jekin Kapric. Mislim se nešto, neću valjda jedino ja, u sred ove korone, da budem jedina koja nije napravile ove lepinje? Toliko su iskakale na sve strane, mrtva trka između njih i Luke Jovića i trudne Sofije. 

Potrebno je:
jedna šolja kao mera za sve, ja sam koristila onu od 2,5 dl
2 šolje brašna
1 kašičica soli
1 kesica praška za pecivo
2 kašike ulja
1 šolja jogurta
+
za posipanje semenke po želji

Hleb s karamelizovanim lukom

Ponekad samu sebe zapitam kako uopšte funkcionišem s obzirom na to koliko malo spavam. U najboljem slučaju sastavim 5 sati, ali i to je retko. I, rekla bih da sam sama za to kriva, vazda mi je spavanje bilo gubljenje vremena. Prošle nedelje sam se mrtva umorna samo stovalila u krevet negde oko 9. I probudila se u 1 po ponoći. Naspavana. Oči ko šolje. Okretala se, prevrtala, razmišljala da l' život da rizikujem paljenjem lampe (gdin Đ. bi me kablom od iste verovatno zadavio da sam to uradila) i na kraju rešila da se preselim u dnevnu sobu. Kad tamo na programu ona australijanka što kuva "everyday meals", može se tu naći svačega dobrog, finog, jednostavnog, a i onog malo ekstravagantnijeg, bar za naše pojmove. Umesi ona taj hleb sa dodatkom karamelizovanog luka a ja umalo ne ustadoh da u pola dva podmesim testo, eto tako mi je to fino izgledalo. Nekako izdržah, u pola četiri ispratih gdina Đ. na posao i reših da koliko prvi vikend napravim taj hleb. I napravih. I bacih celog. U stvari, malo sam mu samo koricu zgulila, jer je mirisao savršeno ali brate mili, ni trunciču nije narastao! Naravno da je do kvasca, tako mi i treba kad umesto onog proverenog ja kupim neki drugi jer je na popustu i posle eto mi ga na! Sve zalihe bacila u đubre i čekala ovaj vikend. I evo ga, divan, savršen, mek, ukusan, toliko fin da je za doručak bilo " još bih jedno parče al' ne smem!" Sad sve nešto mislim: taj bi mu naziv bolje pristajao od ovog gore navedenog! 

Potrebno je:
2 dl mlake vode
1 pakovanje (10 g) suvog kvasca
1 kašičica šećera
450+50 g mekog belog brašna
1 dl jogurta sobne temperature
1,5 kašičica soli
+
2 kašike maslinovog ulja
250 g crnog luka (dve krupnije glavice)
malo soli
+ još malo maslinovog ulja

Širmal - persijska pogača

Kažu da će narednih par dana biti kao u Sahari. Lažu, nemamo mi taj pesak. A ako i bude toplo, preporučujem da uključite rernu i ispečete hleb. To vam dodje kao da pijete vreo čaj na vrućini, organizam se prilagodjava spoljnoj temperaturi i onda "pakao" lakše podnosite :) :) :) E pa tako... ja jutros uključila rernu i ispekla Persijsku pogaču, recept mi naleteo baš ovde na Fejsbuku, sa neke od onih stranih kulinarskih stranica, pogača izgledala bogovski pa ni u ukus nisam posumnjala. I zaista, nema greške. 

Persijska mlečna pogača (šermal ili širmal) ima dosta svojih verzija ali je vremenom evoluirala od tankih lepinjica s dodatkom šafrana i kardamoma do ovih današnjih, punačkih, baziranih na mleku i šećeru. 

Potrebno je:
250 ml mlakog mleka
1 krupnije jaje
100 g rastopljenog, mlakušnog maslaca
50 g šećera
10 g suvog kvasca
1 kašičica soli
600-630 g mekog, belog brašna

Za premazivanje i ukrašanje pogače:
1 žumance
1 kašika vode
susam
ćurekot

Hleb od mešanog ražanog, heljdinog i belog brašna

... i još semenke na sve to! Recept kasni jer sam imala par onih ne-do-bog-nikom nedelja, ali eto, i tome je valjda došao kraj. 

Ovaj hleb je fin i ukusan a da bi to proverili, moraćete bome sami da se pomučite. 

Potrebno je:
100 g integralnog ražanog brašna
30 g integralnog heljdinog brašna
300 g mekog belog brašna + tridesetak grama za mešenje
3 dl mlake vode
1 kašičica meda
1 pakovanje (10 g) suvog kvasca ili 20 g svežeg
1,5 kašičica soli
1 kašika ulja
1 kašika golice
1 kašika suncokreta (očišćenog, naravno!)
2 kašike krupno seckanih oraha

Rustični hleb s ražanim brašnom

Obično se ražano brašna u manjoj količini meša s belim brašnom da bi dobili fin, vazdušast i mek hleb. To je slučaj i s ovom hlebom. Tako da ne očekujete neki dijetalni, zdrav hleb, ali je zato jako, jako ukusan. Ovo je mera za jednu dobranu veknu a kako je prilično zasitan, sigurno će ga preteći i za sutradan. 

Potrebno je:
420 g mekog belog brašna
100 g integralnog ražanog brašna +1 kašika
3 dl mlake vode
10 g suvog kvasca (ili 20 g svežeg)
1 kašičica meda (ili šećera)
1,5 kašičica soli
1 kašika maslinovog ulja (može i obično)
1 kašika golice
1 kašika semena suncokreta
1/2 kašike semena lana

Bazlame / Turske lepinje

Iz nekog neobjašnjivog razloga, uvek ih zovem Bezleme, pa su tako protekli vikend izazvale malu zabunu u telefonskom razgovoru s gdinom Đ:

Ja: praviću bezleme uz roštilj.
On: pravićeš šta?
Ja: bezleme. 
On: ajd polako.
Ja: beeezleeeemeeee!
On: bez čega?!!!
😃😃😃

Potrebno je:
3 dl vode
1 pakovanje (10g) suvog kvasca ili 20 g svežeg
2 dl jogurta sobne temperature
1 kašičica šećera
1,5 kašičica soli
puna šaka seckanog svežeg peršuna
700-750 g mekog belog brašna
maslinovo ulje