Džem od jagoda i zove

Davno je to još bilo, tamo negde 90-tih, kad se u C-marketu pojavio džem-fiks. Dodje tad moja Živanka kući i kaže kako sve žene kupuju džem-fiks kao šašave, kuvaju džem od kajsija, bude gotov za 10 minuta i još kažu da je fantastičan. I padne ona na tu priču, skuva džem kao što su i one, mi svi probali kad je sve bilo gotovo i ustanovili da je džem-fiks obično s.nje i da tura džema od 10 kila kajsija slobodno može u đubre da se baci. Kao što je i bilo bačeno. Jer to je nama bilo kao neka obojena želatinasta masa, bez ikakvog ukusa pravog džema od kajsija, malo prokuvano voće koliko da pusti miris i ukus i eto, to je to. Sve bačeno, tegle oprane a džem skuvan kako se već kuva. E od tada ja ne mogu da smislim džemfiksovani džem, mada sam probala one kupovne engleske marmelade i bile mi super, naročito ona od pomorandže sa suvim groždjem. Možda jer je industrijska proizvodnja pa su ga udesili da bude fin.

Kako god, ovaj moj džem od jagoda i zove poznat je i pod nazivom Bazgo-lada, prvi put sam na njega naletela na Coolinarici, ali od čitavog recepta sam iskoristila samo kombinaciju jagoda i zove / bazge. Jer kod mene želatin ne sme ni da priđe džemu! Ne zamerite mi vi kojima i takvi džemovi prijaju... 

Potrebno je:
2 kg jagoda
600 g šećera
1 limun
2 dl sirupa od zove ili 10 cvetova zove
1 kašika vanil šećera

Slani štapići - umalo tri recepta

Za ceo svoj život tri puta sam napravila slane štapiće i te recepte ćete umalo i da dobijete. Kažem umalo, jer za onaj treći, moj, sam bog zna gde sam ćušnula papirić s merama i tako od tog posla nema ništa. Evo i jutros sam pretandrljala sve sveske i nema ga... ali zato sam našla gomile i gomile papirića sa svakojakim merama a ni na jednom jedinom ne postoji naziv šta sam ja to koji andrak pravila, pa tek kad isčitaš sastojke, moš' da provališ je l' recept za tortu il' za šnicle u saftu! 

Štapiće sam pravila tako retko iz jednog jedinog razloga: nikad nisam ni stekla naviku da imamo nešto slano za grickanje, valjda jer ih ni moja mama nikad nije pravila. A, pravo da vam kažem, jedva sam odvikla gdina Đ. od pečenog kikirikija, džambo čipsa i smokija, pa mi nije bilo pametno da mu umesto toga ponudim neku drugu slanu zanimaciju. I tako je taj post trajao sve do ove korone, kad smo sve počele besomučno da kuvamo i spremamo sve i svašta, vala kao da sutra svanuti neće! 

Zato ćete ovde naći dva recepta za slane štapiće, oba odlična, gdinu Đ. se za trun više svideo ovaj drugi, a ja im ni jednom ne nađoh zamerku. 

Ratluk, rahatluk, rahat lokum

... ili što bi Englezi rekli Turkish delight :) Otkako sam videla slike ratluka kod Snježane Lukačić nisam mogla dočekati da ga i sama napravim, jednostavno izgledao je suviše dobro. I još ratluk od zove! Osnovni recept za ratluk je sa Coolinarike, unela sam neke izmene o kojima ću kroz recept. Kako sam od subote u totalnom psihičkom rasulu, preskočiću šta nas je sve snašlo dok smo brali zovu, i pravac na recept. 

Potrebno je (osnovni recept):
1 kg šećera
300 ml vode
+
700 ml vode
250 g gustina
20 g želatina (koristim uvek C govedji želatin, mleveni)
2 kašike soka od limuna
2 kašike vanil šećera
+
još gustina za valjanje ratluka a kasnije će trebati i malo prah šećera

- ukoliko želite ratluk s ukusom ruže onda dodajte 1 kašičicu ružine vodice
- ako ne znate šta treba da dodate da bi dobili ratluk od oraha, verujte mi, nije kuvanje za vas
- a možete dodati i različite arome i prehrambene boje, mada zašto, kad može i drugačije...

Kikiriki puter s medom i belom čokoladom

Jedini problem s ovim kikiriki puterom je što nemam granicu kad krenem da ga jedem, a kod mene je uvek u slatkoj verziji. I to onoj najgoroj mogućoj: na krišku belog hleba prvo fin sloj kikiriki putera pa preko toga pozamašan sloj nekog čokoladnog krema, i ladno mleko, i nek ide život! 

A vrlo jednostavno ga je napraviti:

Potrebno je za osnovni recept:
300 g kikirikija, pečenog, neslanog, po mogućstvu blanširanog (bez opne)
1-2 kašike ulja

Za dodatak:
2 kašike meda
1 štangla (20 g) mlečne bele čokolade
(osim navedenog, kao dodatak možete koristiti šta god da vam padne na pamet a da ide s kikirikijem, i slano, i slatko, i ljuto!)

Svečano jagnjeće pečenje

Svečano jagnjeće pečenje by Kužina s pogledom, ne mogu vam dočarati to savršenstvo ukusa! Prvi put sam je pravila za Uskrs, i evo, opet, za praznike. Meso špikovano belim lukom, timijanom i ruzmarinom, odstajalo premazano maslinovim uljem i limunom pa pečeno s belim vinom i kruškama, i na sve to mladi krompirići pečeni pored mesa u onom božanstvenom saftu... Lepo ne znam šta bih još rekla... Jednostavno, jelo u kom istinski uživate u svakom zalogaju. Ako ste od onih koji su uvereni da bolje jagnjetine od one s ražnja nema, verujte mi, to je to. Ja za bolje ne znam.

Za Uskrs sam ga pravila od buta ali sada ću vam dati mere za pozamašan komad jagnjećih rebara od cca 4 kg. Nekako su mi ta rebarca draža jer imaju više masnoće na sebi (onaj unutrašnji deo) nego but, a ja volim loj, šta više večito se otimam oko masnijih komada jagnjetine i nikad, ali nikad me neće povući ono sasvim mesnato parče, ma koliko sočno i meko izgledalo! 

Potrebno je:
jagnjetina, mlada, ova đurđevdanska ponajslađa, komad od oko 4-4,50 kg sasvim je dovoljan za desetak ješnih osoba
4-5 čenova belog luka
2 poveće grančice ruzmarina
timijan
1 limun isečen na kolutove
2-3 kruške
so i biber
cca 1 dl maslinovog ulja
oko 2-3 dl dobrog belog vina, oba puta sam koristila Tamnjaniku, pravi se od istoimene sorte grožđa koja je poznata i pod nazivom Isabella, a sam naziv mu govori i o ukusu.

U originalnom receptu ide i par-dva šljiva, verujem da bi mogle i one iz zamrzivača, ali ja ih tamo ne nađoh pa ih nisam ni stavila. Tek mnogo kasnije setih se da sam umesto njih mogla ubaciti malo domaćeg pekmeza od šljiva, onog bez šećera. Verujem da ništa ne bi pokvario, naprotiv! I sad zbog toga jedva čekam da sve ovo ponovim.

Za prilog:
krompir ili u sezoni mladi krompirići