Lemon crinkle / raspucanci od limuna

Uvek mi je bio čudan ovaj naziv "raspucanci", kao da se keks raspucao a ne da je samo ispucao, napukao, ali onda bi bili "napukanci", što je, opet, podjednako glup naziv :). Inače, bilo da su krinkl ili raspucani, jako su fini, nežni i blago "žvakasti" u sredini. Možete ih praviti i s nekim drugim citrusima, ali ovde, ipak, oni s limunom.

Potrebno je:

2 jajeta

150 g šećera

sitno rendana korica od 2 limuna

50 g maslaca (sobne temperature)

prstohvat soli

1 pakovanje vanil šećera

1 pakovanje praška za pecivo

2 kašike soka od limuna

40 ml ulja = 40 g ulja, merite čime vam više odgovara

350-370 g mekog belog brašna

+ kristal šećer i prah šećer za valjanje kolača

Keks na eks

Nemam novi recept za keks ali biće ga koliko ovaj vikend, jer - u naletu sam! A dok ne stignu novi recepti, evo jedan fin pregled onih provereno dobrih kolača. Klik na link pored slike vodi vas direktno na recept :)

Gvakamole namaz

Super stvar s gvakamole namazom je što u njega ide onaj avokado što ste kupili u Lidlu na akciji, a pojma nemate šta se radi s njim jer je bezukusan, onako sam, bez ičeg :) Ako ste kao i ja, pa ni paradajz u radnji ne znate da odaberete kako valja, onda u kupovinu avokada idete na čistu sreću - ili je zelen (a inače je zelen), ili je truo, ili vas baš 'oće sreća pa ste uboli pravi! Četvrtog nema! Pogledajte na internetu kako odabrati pravi avokado, ja za to nikad nisam imala dovoljno živaca nego - tako mu je kako mu je! 

Dakle, za gvakamole namaz potrebno je:

2 komada avokada

1 manja glavica ljubičastog (ili običnog) crnog luka

1 paradajz, srednje veličine

sok limete, po ukusu, preživećete i ako imate limun 

podosta korijandera, može i peršun, ja volim peršun

so + biber, razume se, po ukusu

malo crvene ljute papričice, ja uvek stavim malo više pa onda dramim po kući

Lisnato s voćem

Instagram je ovog proleća i leta poludeo od lisnatog testa s voćem, ali u onoj obrnutoj varijanti: voće se ređa na pleh pa pokriva kockama lisnatog. Zanimljivo... a nije ni loše... ni najmanje! Ovde ću dati recept sa kajsijama, mada možete praviti i s breskvama, šljivama, jabukama, vala i sa ananasom ako vam baš zapelo :) Ili, sasvim suprotno - pravite slane kocke! 

Potrebno je za 12 komada: 
1 list lisnatog testa
6 kajsija
12 kašičica meda ili smeđeg šećera (ili običnog, belog šećera)
12 kašičica sitnog, neslanog sira (može i kisela pavlaka)
prah šećer

Grčki griz kolač

Još jedna super brza poslastica, a možete je praviti kao kolač ili, ovako kao ja ovaj put, kao šnit tortu. Recept je još poodavno Jeka objavila na Coolinarici i bio je isproban bezbroj puta a kasnije je osvanuo i na njenom blogu Jekin Kapric. Meni slatkog nikad dovoljno, pa sam uvek radila duplu meru :) 

Potrebno je: 
100 g ulja
100 g maslaca
400 g pšeničnog griza
600 g šećera 
2 kesice vanil šećera
malo cimeta, mada ja ne stavljam

Glazura:
100 g čokolade
2-3 kašike ulja
1 velika kašika kisele pavlake

Slatko od kupina

Kao i svako slatko, tako i ovo nije neka posebna mudrost napraviti. Može se praviti i od divljih i od pitomih kupina, razlike u receptu nema. Jedino, ako uzimate domaće, gajene kupine, vodite računa da su one slađe (ima ih, naravno, više vrsta), pa nek su i krupnije, nema veze. 

Potrebno je za 4 tegle od 750 g:
2 kg kupina
2 kg šećera
1 l vode

Krokant od susama ili susam pločice

Ako u životu nemate baš nikakva pametnija posla do da sami sebi vadite plombe, onda obavezno pripremiti ove susam pločice, mnogo će vam olakšati taj posao. Na stranu što će vam za pripremu trebati sve ukupno desetak minuta, najveći problem će vam biti kako da se zaustavite samo na dva-tri komada. Jer, jeziva su zaraza!

Potrebno je:
230 g kristal šećera
130 g susama 
25 g maslaca

Lisnate čapati lepinje

Sad bi neko rekao - hleb ko hleb, ali ove čapati lisnate lepinje su zaista divne. Valjda zato što su sa maslacem koji im da taj divan ukus i mekoću. Kad krene ova sezona roštiljanja, ovakve lepinje su uvek dobrodošle na stolu jer, zaista, nema ko ih ne voli. Takođe, umesto u tiganju, možete ih peći i na roštilju, bolje na ravnoj ploči nego na rešetki. 

Potrebno je:
400 ml mlake vode
1 kašičica soli, 
1/2 kašičice šećera
oko 550 g mekog belog brašna
(ja sam u testo dodala i seckani vlašac, volim, šta ću jadna) 

Za premazivanje:
oko 150 g maslaca
50 ml maslinovog ili običnog ulja
(a i ovde sam dodala vlašac :) plus malo sitno seckanog belog luka i trun ljute tucane paprike, vi ne morate, nije obavezno) 

Aja Sofija, 1500 godina

Samo je čudna igra sudbine na presto moćnog Vizantijskog carstva u VI veku mogla da dovede ilirskog vojnika Justinijana, sestrića običnog i nepismenog svinjara Justina, i Teodoru, mladu konstantinopoljsku uličnu erotsku plesačicu i glumicu, neudatu majku jedne devojčice. Njihova međusobna ljubav i duboko poštovanje i poverenje, a posebno njihova zajednička vladavina, obeležili su ne samo jedan period Vizantije, već njihovo zaveštanje traje do današnjih dana. Za vreme njihove vladavine započeta je, a 537. godine i završena gradnja Aja Sofije, Crkve Svete Mudrosti, koja će narednih 1000 godina ostati najveća verska građevina na čitavom svetu. Zidana je ciglama sa Rodosa, zbog njihove svetle boje, freske, stubovi, arhitravi i svod bili su optočeni srebrom, bronza, zlato i raznobojni mermer dovoženi su sa svih strana sveta: zeleni kamen sa Balkana i iz Lakonije, onaj sa crvenim žilama stizao je sa Lezbosa, narandžasti iz Libije, porfir je iz Tira. Na kapitelima stubova nalazili su se Justinijanovi i Teodorini isprepleteni inicijali. Sunce se presijavalo na uglačanom mermeru. Aja Sofija je natkrivala moćni grad svojom velelepnošću: kupola visine 56 metara i prečnika 32 metra koju nose četiri moćna stuba, tu je još i 40 lukova i 40 prozora kroz koje prolazi svetlost tako da ogroman unutrašnji prostor deluje prozirno i vazdušasto, eterično.  

Brojni zemljotresi, požari, ustanci, ratovi, pobune, prevrati, krstaški pohodi – sve je to uticalo na izgled Aja Sofije. Do 1453. godine služila je kao pravoslavna Saborna crkva i bila je sedište Vaseljenskog patrijarha. Te godine neosvojivi Konstantinopolj pada pod naletom nove moćne sile – Osmanlija. Mehmed II Osvajač za samo mesec i po dana uspeo je ono što nikom nikad ranije, u skoro 2 milenijuma dugoj istoriji grada, nije pošlo za rukom. Pad Konstantinopolja označio je i propast Vizantijskog, odnosno Istočnog rimskog carstva a Carigrad ostaje prestonica novog, Osmanskog carstva. Aja Sofija je u tom periodu pretrpela značajne promene: postaje i ostaje glavna džamija sve do izgradnje Sultan Ahmedove (Plave) džamije 1616. godine. Uklonjeni su zvona, ikonostas, krstionica, ikone, dodata su 4 minareta, minber (prostor u džamiji gde stoji imam za vreme molitve) i mihrab (niša u zidu koja je okrenuta ka Meki). Aja Sofija je ostala džamija sve do 1931. godine, nakon pada Osmanskog carstva. Sa dolaskom na vlast Kemala Ataturka, sultanat se ukida, Turska postaje sekularna republika a Aja Sofija miri dve velike religije tako što postaje - muzej. Postaje vlasništo svih. Od tada pa do 2020. godine (a verujem da je to još uvek) ona je najposećenija turistička atrakcija u Turskoj (mada je ta reč „atrakcija“ tako banalna kada je u vezi sa Aja Sofijom). 2020. godine posebnim ukazom Državnog saveta i poništenjem odluke iz 1934. godine, Aja Sofija je ponovo postala džamija. 

Kad god da uđem u neku velelepnu građevinu bilo koje vere (crkva, džamija, katedrala, sinagoga, nema razlike), kad god me zaslepe sjaj, bogatstvo i raskoš, prvo što pomislim je – pa, mogli su i pametnije da potroše te pare! To mi se jedino nije desilo u manastiru Mileševa i u Aja Sofiji. Valjda zbog onog Belog Anđela i zbog poštovanja prema svim vekovima postojanja i opstajanja Svete Mudrosti. 

Kameni basamak, potrošen vekovima

©Copyright by Vikend Kuvarica 2016-2023. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima. 

Krompirići sa parmezanom

Evo, ovo je već treći-četvrti put zaredom kako ih pravim! Otkako sam ih prvi put videla na Instagramu, znala sam da će postati naš broj 1 krompirići, i nisam se prevarila. Na ovaj način možete pripremati i mladi i običan krompir bilo koje sorte, s tim što ćete mlade krompiriće seći na pola, dok ćete običan, stari krompir seći na kolutove debljine oko 2 cm. 

Potrebno je:
1 kg mladih krompirića
oko 1,5 dl maslinovog (ili običnog) ulja
1 kašičica krupne morske soli
1/2 kašičice bibera
1 kašičica origana
grančica - dve ruzmarina
po želji malo ljute tucane paprike, belog luka
oko 100 g parmezana

Još neki recepti za savršeni krompir:

- Prilog od krompira sa žalfijom (joj ovo mi je skor mljac!)

- Najbolji krompir iz rerne 

Čupava pita

I tako, sasvim slučajno na IG naletim na ovaj recept i naprečac rešim da promenim čitavu koncepciju jučerašnjeg ručka. Jer su za dezert trebale da budu, i bile najavljene i oberučke prihvaćene, slatke kiflice sa džemom. Ali, dok je gdin Đ. došao s posla kući, u rerni se već pekla ova pita. Na kraju je samo prokomentarisao: Ovako nešto si već pravila, odlično! Ljubi ga žena u oko plavo ❤️, sve zna!

Tek kasnije sam videla da je to Jekin recept , a to samo garantuje da možete da krenete u avanturu bez trunke razmišljanja! 

Da li ćete mi poverovati ako vam kažem da mi je za pripremu bukvalno trebalo 5 minuta, a ostatak je bio neizdrž dok se ispeče i popizditis dok se malo ne prohladi. Super kolač, časna reč!  Ja sam ga pravila sa domaćim pekmezom od šljiva i sa malinama, a vi možete napraviti kombinaciju po svojoj želji. 

Potrebno je za mrvičasto testo:
100 g masti
100 g maslaca (ili margarina)
200 g šećera
1 prašak za pecivo
1 vanil šećer
1 jaje
500 g mekog belog brašna

Potrebno je za fil:
oko 350-400 g džema po izboru
oko 500 g voća po izboru (maline, kupine, kajsije, šljive, višnje...)
4 kašike griza ukoliko je voće iz zamrzivača, 2 kašike griza ukoliko koristite sveže voće

Potrebno je za posip:
1/3 ukupne količine mrvičastog testa
4-5 kašika krupno mlevenih oraha, badema...
1 kesica vanil šećera

i

po želji, badem u listićima

Nešto slično, a ipak drugačije je:

Galeta za neodlučne

Tart sa breskavam i kupinama

Čokoladni keks / Chocolate chip cookies

Sasvim smo poludeli za ovim kukisima! Jeste da ide puno čokolade, jeste da se količinski ne dobije bog zna koliko kolača, ali, brate!, mnogi su dobri! I jedan je sasvim dovoljan da se doooobro,  baš dobro zasladite, ma koliko da ste lakomi na slatkiše. Većina recepata, koje ćete za ove kolače naći na netu, gotovo je identična, pa je samo stvar lične volje koji ćete izabrati. Ja odabrala ovaj:

Potrebno je  za 12 većih kolača:
360 g mekog belog brašna
1 kašičica sode bikarbone
1/2 kašičice praška za pecivo 
1 kašičica soli
230 g maslaca sobne temperature
200 g običnog šećera 
220 g smeđeg šećera
2 kesice vanil šećera
2 jajeta (sobne temperature)
350 g čokoladnih kapljica 

Megrulijski hačapuri

Poslednjih jedno mesec dana sasvim sam obuzeta pravljenjem raznoraznih punjenih hlebova. Valjda je to posledica uplaćenog letovanja bez da se skidam u kupaći (oooo divote!) pa me onda bilo kakav višak kilograma ni najmanje ne opterećuje (a kao da me je i inače briga :)) 

Hačapuri je vrsta gruzijskog punjenog hleba ili lepinje, kako više volite. Od dela do dela Gruzije, pravi se na različite načine. Ovaj bi vam bio pravljen po Megrulijski, koga ne mrzi može da gugla i da vidi gde se tačno taj Megruli nalazi u Gruziji. Taman ćete skontati gde se i Gruzija nalazi  hehe. 

Potrebno je za jednu punjenu lepinju prečnika oko 25 cm:
200-240 g mekog belog brašna
140 g (baš grama) mlake vode
1 kašičica šećera
1 ravna kašičica soli
5 g (pola kesice) suvog kvasca
2 kašike maslinovog ulja, može i obično
+
300 g sira tipa gauda, ementaler, kačkavalj, neki koji se lepo topi
a ja sam na svoju ruku dodala i:

1 struk mladog luka, samo zeleni deo
biber

+ žumance i malo jogurta za premazivanje 

i ćurekot, jer ga volim

Punjene lepinje

Dobro znam da sam ovo spremala već par puta, a zašto ni jednom nisam otkucala recept - e, to već niko ne zna! Odlične su ove punjene lepinje, naročito što ih možete puniti filom po želji, ali nam je ovaj, s krompirom i sirom baš onako po meri. 

Potrebno je za 4 veće punjene lepinje: 
400 g mekog belog brašna
220 g mleka (baš grama)
5 g suvog kvasca
1 kašičica soli
75 g maslaca

Za fil:
3-4 krupnija krompira
2 kašike kisele pavlake
so i biber
200-250 g gaude, mocarele, ili nekog drugog sira koji se lepo topi
Za premazivanje: 
50 g maslaca
sitno seckan peršun

Pileći file sa šampinjonima

Nekako taj pileći file, iliti belo meso, nikad nismo nešto posebno voleli pečeno na roštilju ili samo prženo, kuvano, pečeno, uvek je nekako moralo da bude ili u nekom saftu ili bar pohovano. Kad sam pre jedno dve nedelje preživljavala ovaj poslednji udar gripa u sezoni, malo sam više zevala po internetu i tamo naletela na nešto sasvim slično ovome što sam kasnije spremala. Mere su sve otprilike ali, i pored toga, nema tu šta da se pogreši. A naročito neće pogrešiti ukoliko se rešite ovo da pravite, jer je zaista super ukusno!

Potrebno je za 2 osobe:

oko 400 g belog pilećeg mesa

so, biber, brašno

maslinovo ulje 

otprilike 80 g maslaca

1 glavica crnog luka

2 čena belog luka

2 grančice ruzmarina

2 lista lovora

oko 200 g šampinjona

oko 1-1,5 dl slatkog crnog vina

seckani peršun