Granita od limuna / Granita al limon Siciliana

Ima par stvari od kojih dobijam nervni napad a među njima je, tu negde u prvih pet, i ono čuveno: Leti nikako ne piti hladne napitke, nego samo tople čajeve i slično. Evo odmah, sve trčim da na +40 skuvam lonac čaja i da se nalivam dok je još topao, pa da me posle toga znoj obliva narednih pola sata! Pa, mi prošli vikend otišli kod komšija na kafu, tolika vrućinčina i sparina, to nikako da se ohladi dovoljno da moš' da srkneš ko čovek a da te ne čuju do Dobanovaca!  Zato, da se zna, kod nas čitavo leto pije se samo voda iz leda, ledeni čajevi, ledeno pivo, ledena kisela - dok se krajnici ne skupe i zubi ne zabole, ne računa se da je dovoljno hladno :) 

Ako ste i vi kao i mi, onda će vam ovo leći samo tako! Ne mogu da se setim kada sam i gde prvi put pila granitu, ali sam zato u  njoj uživala čitavo ovo letovanje, jer dok su se drugi nalivali sangrijom (meni to voćkasto vino nikako ne prija) ja sam Pina Colade sekla upravo granitom od limuna.  Po povratku sve nastavila i kući :) s tim da moram da priznam, ova domaća je ipak bolja od onih kupovnih, što je sasvim logično. 

Potrebno je za 4 osobe:

500 ml vode

200 g šećera

250 ml soka od limuna

+ za dekoraciju:

slamčice, bez toga ne može

listići nane ili matičnjaka

malo korice limuna 

Fokača

Na proputovanju kroz Italiju, jedan dan smo se zadržali u Montekatiniju (Toskana) a drugi u obilasku Ligurijske obale i Ćinkve Tere (Oblast Pet sela). S obzirom na to da je Montekatini banja tek malo veća od, recimo, Banje Koviljače, nije tu imalo baš mnogo toga da se obilazi, sve u svemu, voljnom čoveku bi bilo dovoljno dva - tri sata da vidi sve što mu ta banja nudi. Ali zato, na samo 70 kilometara odatle je predivna Firenca... ali, samo jedno popodne provedeno u njoj je tako malo! Za obilazak katedrale Santa Marija Del Fjore i Ufici galerije redovi, što onih sa rezervisanim ulaznicama, što onih koji su svoje karte tek trebali da kupe, bili su odavde do beskonačnosti! Zato smo ih ostavili za neki drugi put jer Firenca nije grad koji se posećuje tek tako usput, na brzaka... Ponte Vekio, fontana Del Porčelino, palata Piti, most ljubavi, Trg Sinjorija čekali su nas tolike vekove, moraće još koju godinu.

Ali smo zato za Ćinkve Tere imali ceo dan. Ovih pet ribarskih sela su deo nacionalnog parka i UNESKO-ve svetske baštine. Do ove oblasti može se doći samo brodom ili vozom, nema prilaznih puteva. Voz ko svaki voz, karta po osobi za ceo dan vozikanja tamo vamo, od sela do sela, košta nešto preko 18 evra. Stanice su uske, gužva na peronima je ko u pedesetici u špicu pa povedite računa da stojite što dalje od žute linije jer voz bukvalno uleti u stanicu. Tek kad se izvučete iz tunela, pogled vam pukne po pučini. Riomađore i Korniliju smo preskočili, ali su nas preostala tri sela, Manarola, Vernaca i Monteroso, ostavili bez daha! Naročito Manarola. Raznobojne kamene kuće kao da izviru iz stena, sporedne uličice tek toliko široke da se čovek provuče kroz njih, stepenice na sve strane, restorančići, barovi, pabovi, prodavnice andrmolja, mamipara, fenseraja, sve to predivno šarenilo je savršen ram za jedno pola miliona turista po kvadratnom metru! Moram priznati, to je jedino mesto na kojem se nisam osećala kao turista zbog konstantnog škljocanja telefonom, jer - svi to rade! Plažu jedva da imaju, ali zato im je selo ko bombonica. Vernaca je vrlo slična, samo s malo većom plažom i lukom. Ali zato Monteroso ima plažu pa ko voli onaj jezivo sitan i vreo pesak, i mlaku vodu za brćkanje, restorančiće uz plažu, ili kratku šetnju do obližnje tvrđave, ovde će sigurno uživati. 

Sad, zašto mi je ovoliki uvod u recept za lebac? Zato što smo ta dva dana u Italilji bukvalno živeli na fokači! Onu najbolju pojeli smo u Vernaci, ja samo sa ruzmarinom, gdin Đ. onu sa paradajzom, paprikom, začinima i mocarelom. Obe za 5 evra, sačekali red u pekari, a posle bogami i red da se sedne na onu jedinu klupu. Ko nije mogao da čeka, sedeo i jeo na ivičnjaku, kao i svi ostali belosvetski putnici, dok im se iznad glava vijorile gaće, peškiri, kupaći, posteljine.

Priznajem, ova moja fokača je ukusom vrlo blizu te iz Vernace, blizu, ali ipak nije to to. Mora da imaju neki tajni sastojak, ili je posebno brašno, sve u svemu, mi smo rezultatom bili prilično zadovoljni. Obzirom da sam ovu fokaču pravila u velikom plehu od rerne, posipala sam je čime sam stigla tako da smo dobili četiri različite od jedne mere. Recept sam pronašla na internetu a u prevodu i pojašnjenju mi je najviše pomogla Aleksandra sa bloga Od tanjira do pjata. I naravno, za sledeću posetu Italiji preporučila mi fokaču s lukom i onu sa brašnom od leblebija, što se mora isprobati! 

Potrebno je za testo:

400 g brašna tip 400 oštro (obavezno)   

250 g brašna tip 500 meko

335 g mlake vode

13 g soli

10 g meda ili šećera

20 g svežeg kvasca ili 10 g suvog (1 kesica)

30 g maslinovog ulja

+

100 g vode sa jednom kašičicom soli

30 g maslinovog ulja

+ po želji za posipanje:

masline, svež ili sušeni paradajz, začini, sirevi, razno povrće... 

Ružice sa sirom

Razne vrste pita sa sirom su svakoj domaćici spas kad razmišlja šta da spremi za doručak ili večeru. Ako to nije pita od tankih kora, onda je to neko slano pecivo sa sirom. Nema ko to ne voli, sve se očas posla pripremi, ostaci mogu da posluže i sutradan kao užina na poslu ili u školi, a na kraju krajeva (što uopšte nije zanemarljiva činjenica) - i ne košta ništa posebno. Ružice sa sirom ili rolat pita sa sirom je, slobodno se može reći, tradicionalan recept koji je svaka domaćica prilagodila svom ukusu. Ali opet, razlike u receptima su minimalne. 

Potrebno je:

1/2 kg tankih kora za pitu

1/2 kg belog sira, po izboru, može i feta

1 dl ulja

3 jajeta

100 g kisele pavlake

1,5 dl jogurta

soli po ukusu

1/2 kesice praška za pecivo

+ ulje za premazivanje kora

Za premazivanje:

80 g kisele pavlake

ostatak fila

semenke

Slatko od belih trešanja

Ima par godina kako smo od ujaka dobili kalem trešnje, lično on kalemio, obradovali se nas dvoje, našli joj savršeno mesto u dvorištu, posadili i čekali. Trešnja rasla, gdin Đ. je redovno orezivao kao da je živa ograda a ne voćka, ali ona,  ipak , posle dve-tri godine rešila da rodi. Došao maj, trešnja puna, gdin Đ. je obilazio svaki dan i čekao kad će da sazri, čekao i čekao jedan dan mu dosadilo: Ona trešnja žuta te žuta, to nikako da pocrveni!!! Ja ne budem lenja, prošetam se do drveta, bacim pogled i počem da se smejem. Ujak nam poslao kalem belih trešanja, za slatko!  Ja oduševljena, on razočaran, šta da mu radim... 

Inače, to slatko od belih trešanja niko ne napravi kao moja ujna, baš ga udesi da bude savršene gustine, a da trešnje ostanu bele, a kolutovi limuna i listići rozetle su, što bi fenseraj rekao, mast hev :) kada je ovo slatko u pitanju. 

Kao i (skoro) svako slatko, tako se i ovo kuva "kilo na kilo", nema tu nekog pametovanja, ali, evo recepta za neke mlade ili buduće domaćice koje bi, eto, rado goste poslužile slatkim i hladnom vodom. 

Potrebno je:

1 kg belih trešanja

1 kg šećera

3 dl vode

1 limun

1 pakovanje vanil šećera (10 g)

4-5 listića rozetle

Ako ne znate šta je rozetla, onda ovde KLIK! 

Za radoznale tu su još i recepti za:

- Slatko od pitomih jagoda

- Slatko od smokvi

- Slatko od šumskih jagoda

- Slatko od višanja

Ples Mojri

Koji je to trenutak koji nam određuje sudbinu?

Tiramisu

Tiramisu je super poslastica naročito ako ste od onih koji od rerne beže kao đavo od krsta i ukoliko volite sve što podrazumeva red keksa - red fila. Meni se sviđa, volim, ali da baš obožavam - pa i ne! Nema meni dobrog zalogaja ako nije urmašica, tulumba, baklava, dobro parče domaćinske torte... I sad, kad čovek pogleda šta ja to volim da jedem, lepo se priupita a što sam se mlatila s nečim tako kremastim i jedva slatkim kao što je tiramisu - pa dobila sam na poklon pola kile maskarponea, a šta drugo s njim nego u ovo! 

Dakle, ako niste kao ja, ako vam nije žao da date silne pare na maskarpone (to nikad na akciji negde nije bilo! alo bre trgovci! cena oko 800 din/500 g) onda da krenemo:

Potrebno je: 

200 g piškota

1 kesica instant kafe

2 dl vode

2-3 kašike amareta ili ruma

+

Za fil: 

500 g maskarponea

4 žumanceta

150 g prah šećera

1 kesica (10 g) vanil šećera

2 dl mlečne slatke pavlake 36% mm

+

kakao za posipanje

Na kraju recepta biće napomene i odgovori na "šta ako" i "može li ovako", i "ja to ne bih tako".

Ćufteta

Odmah na početku da razjasnimo razliku između ćufti i ćufteta: nema je! Samo, u valjevskom kraju mnogo češće ćete čuti ćufteta od ćufti. Od ovolikog č, š i ć jedva živa otkucah ovu rečenicu, gotovo deluje kao neka brzalica: češće ćete čuti ćufteta od ćufti! 

Kako su godine prolazile, tako sam i ja isprobala svakakve sosove koji idu uz ćufteta: te bele, te marinara, te s paprikama, one s pavlakom, a onda mi jednom na pamet padne onaj koji je baba Milena jedino znala da napravi: najobičnija bela zaprška plus aleva paprika i sve naliveno vodom. Hranljiva vrednost nikakva, ali ukus koji te vraća u tamo neka vremena... Dakle, biće ovde baba Milenin recept za sos, ali ipak će ćufteta biti po mom. Mere će biti prilično odokativne, ništa više ne mrzim nego kad spremam nešto što svaka poštena domaćica zna da spremi zatvorenih očiju  (muški, u kuhinji vi se bili i uvek ćete biti u manjini), pa ću ja tu kao nešto sad da pametujem s 1,5 g soli na ukupnu težinu mesa, ma daaaj...  

Potrebno je za ćufteta:

400 g mlevenog mesa, po izboru

2 deblje kriške starog hleba

malo mleka

1 jaje

1 šaka ovsenih pahiljica

1/4 kašičice belog luka u prahu ili 2 čena svežeg

1 manja glavica crnog luka (ili dva struka krupnijeg mladog luka)

2 kašike sitno rendanog parmezana

1 kašika prezli

so i biber 

1 kašika seckanog peršuna

mast ili ulje, bolje mast

+

1 kašika brašna

2 kašike prezli

Potrebno je za sos:

mast ili ulje, bolje mast

3 kašike brašna

1 kašika aleve paprike

so i biber

domaći začin od povrća 

list - dva lovora

voda, otprilike pola litra, verovatno i više :) 

Tulumbe

Ima neka čudna fama koja se vrzma oko svega što se pravi od kuvanog testa. A nikako da vidim u čemu je problem jer je sve to vrlo jednostavno. Jedino što može da pođe po zlu pa da vam kolači od ovog testa ne uspeju je da nestane struje na pola pečenja ili da vam crkne rerna. Ja drugog objašnjenja zaista nemam... 

Ove tulumbe ladno mogu da ponesu naziv "embargo tulumbe za EU", bar mi na Balkanu vrlo dobro znamo šta je nemaština, pa mi nekako to njihovo kukumakanje za uljem, brašnom i gorivom dođe gotovo kao kosmička pravda :) Jeste, zvuči kao da iz mene govori pure evil, ali nemam vam ja bog zna koliko razumevanja za njih, nisu ni oni imali za nas. 

Dakle, ovde ću vam dati recept za tulumbe koje se peku, umesto onih klasičnih koje se prže u dubokom ulju. Razlike u tim receptima nema apsolutno nikakve! Sem što se jedne peku a druge prže. Ako vam baš ćef, a vi pola mere pecite a pola pržite, ja bih samo dodala - blago nama zaludnima :) 

Potrebno je: 

1,5 dl ulja

6 dl vode

450 g brašna tip 400

pola pakovanja prašnja za pecivo (5 g)

6 jaja

trun soli

Za sirup:

1 kg šećera

1 l vode

2 pakovanja vanil šećera

1 limun

Plazma kasato bombice

Recept za kasato tortu koji je već decenijama odomaćen ne samo u Srbiji, nego i u čitavom regionu, nikakve veze nema sa čuvenom sicilijanskom Casatta tortom, sem naziva. Dok kod nas osnovi čine keks, maslac i žele bombone, u poznatijoj verziji osnova je fil od rikote, kandirane kore pomorandže i komadića čokolade, sve uvijeno u marcipan. Koja vam se verzija sastojaka više sviđa? Rekla bih ova druga, bar bih je ja izabrala :)  Ali, ni ova domaća nije loša, naročito ako je pravljena u mrsnoj verziji pa još uz dodatak omiljene plazme... Ja sam kasatu ovaj put pravila kao bombice, tako mi je trebalo, ali možete je takođe oblikovati kao dve salamice, ili rastanjiti na debljinu od 1,5-2 cm, preliti čokoladom i seći na štanglice - izbor je na vama. Od ove količine dobije se između 10 i 65 bombica, zavisi da li želite da ih pojedete u zalogaju ili da ih grickate ko glavicu kupusa. 

Potrebno je: 

250 g maslaca  

250 g mlevnog plazma keksa

100-150 g seckanih žele bombona, raznobojnih

100-150 g krupno seckanih oraha / lešnika

100 g prah šećera

1 pomorandža

ruma po ukusu (počnite od 1 kašike :) 

1 kesica vanil šećera (10 g)

Za glazuru:

150 g čokolade 

4-5 kašika ulja

Saltimboka i njoki na rimski način / Saltimbocca e gnocchi alla romana

Priznaću vam jednu stvar - odavno nisam u kuvanju uživala koliko juče, dok sam pripremala ova dva jela plus klafuti od jabuka. Nekako, zbog brojnih obaveza u poslednjih godinu dana, jedva da sam imala vremena da se odistinski posvetim onome što najviše volim - isprobavanju novih recepata, petljanju po kuhinji bez nekog posebnog povoda već samo zato što mi se hoće, i onom, možda, najboljem delu svega - iščekivanju da jelo bude gotovo, uživanju prvo u mirisima a potom i ukusima pripremljenog. A verujte mi - ovde ima u čemu da se uživa! Oba ova recepta su sa bloga Kužina s pogledom, nisam odstupala ni od jedne mere, samo sam ih smanjila jer je ipak nas samo dvoje. Oba ova jela su izuzetna, savršeno se dopunjuju, saltimboka kao divno, aromatično meso i nežni i meki njoki i sve to u savršenom saftu. Koliko je potrebno da se sve ovo pripremi? Verujte, tek malo više od pola sata! U originalu saltimboka se priprema od  tankih junećih ili telećih šnicli, ali ja sam ovu moju spremala od svinjskog filea, odličnog komada mesa pristupačne cene. Mada, moglo bi to da se pripremi i od pilećeg filea...