четвртак, 16. август 2018.

Pekmez od šljiva


Jedini pravi pekmez od šljiva je onaj što se beskonačno dugo peče u rerni smederevca, bez trunke šećera, samo domaća madžarka ili požegača, stare, slatke sorte. A kako ja smederevac nemam... ... sad se setih nečeg... pre jedno godinu dana listam onaj dodatak u novinama, ono gde je sve na akcijama i džabe pa te biju ako ne kupiš, i tako mi pogled pade na smederevac pa mi se ote glasno: što je leeeeep! Ma da je Džordž tad stao ispred šporeta kunem vam se da bih ga samo odgurnula da mi pogled ne zaklanja! Svejedno, izvinjavam se zbog digresije, ja to tako stalno. Ali smederevac i dalje nemam, biće valjda jednog dana, mesto ga čeka, a pekmez zato pravim ovako:

недеља, 12. август 2018.

Zlatar, priča o početku velike ljubavi


Godinama me je ubedjivao da za letnji odmor idemo na planinu. Bilo koju. Samo da nema vrućine i čvarenja na suncu. Nije bilo šanse da pristanem! Onda sam pre tri godine popustila, posle toliko godina braka valjalo je da i on dobije odmor po njegovoj meri ;) I ponovo su se pregovori intenzivirali, da bih na kraju pristala da ostanemo samo 7 dana, sve preko toga mi je slutilo crnu hroniku i naslove tipa "ubila muža zbog dosade na godišnjem odmoru", "odmor iz pakla pretvorio se u masakr" i slično. Ma bila sam ubedjena da ću se i tih sedam dana dosadjivati, ali... usledilo je veliko iznenadjenje... i početak moje velike ljubavi, Zlatar. 



недеља, 05. август 2018.

Tikvice punjene piletinom


Ako je nešto letnje jelo, onda su to tikvice. Lagane, nisko kalorične a opet mogu da se kombinuju sa svakim mesom, povrćem i gomilom začina. Ovaj put nema priče, iz prošli recept ste dobili skoro pa roman!

(izvorni recept) 
Potrebno je za 4 osobe:
4 mlade tikvice, srednje veličine
cca 500 g pilećeg belog mesa / file
2 paradajza, srednje veličine
1 sveža paprika
3 dl mlečne slatke pavlake (eventualno neutralne pavlake za kuvanje)
1 kašika brašna
so i biber
2 +3 kašike maslinovog ulja
svež bosiljak
2 kašike parmezana

субота, 04. август 2018.

Marmelada od paradajza


Uh, ovo je baaaš dobro! Kako smo početkom nedelje od mojih dobili gooomiletinu domaćeg, sočnog, mesnatog, savršenog paradajza, čitavu ovu nedelju se borim da ga potrošim. I to jako slabo odmiče. Definitivno sam odlučila da ovo leto ne ostavljam sataraš za zimnicu, ostalo mi i od prošle godine pa sam morala da bacim (a ne volim da bacam hranu grrrr), sok od paradajza ne ostavljam jer to mama sprema, sušeni paradajz spakovan u zamrzivač, za ručak bile njoke u paradajz sosu, i tako ostalo mi još samo marmeladu da skuvam. Ne razumem, zašto mi niko ne veruje da kuvam marmeladu od paradajza? Mi je spremamo već dvajes godina, od onih devedesetih, neverovatno mi da niste čuli... 

Život na selu ima jednu ogromnu prednost - svega imaš na dohvat ruke. Sećam se da su stariji ranije pričali da je seljak morao da kupi samo so, šećer, ulje i seme, sve ostalo je imao. Ali se skromnije i živelo. 

A tih devedesetih, nama zaista nije trebalo mnogo, a pravo da vam kažem, nije se ni imalo... ali paradajz rodio, i šljive rodile. Negde iz Bosne komšija Pera doterao džak šećera. I tako... odem kod komšinice Rose jedno jutro na kafu a ona mi poturi teglu pod nos.
- Probaj i reci da li ti se svidja!, kaže.
Probam i ...  zastanem! Izgled sličan marmeladi od šipka, ali otkud šipak u sred leta! Ali, ukus samo sličan... ima nešto tu što ne štima... a finoooo samo tako. Ona se smeje i kaže:
- Od paradajza! 
- E jes, baš od paradajza, mene si našla, daj pričaj od čega je, oću da pravim. 
Iznese ona recept, pogledam papir, pogledam nju, reko: 
- Jesi ti napravila onu veliku varjaču?, Rosa je tad radila u jednoj velikoj fabrici nameštaja. 
- Evo je, iznosi ona varjaču za džem, pekmez, ajvar i marmeladu, drška dugačka preko 1m. Iznervirala se još prethodne godine kad smo kuvale pekmez, obema ruke izgorele zbog kratke varjače. 
- Sutra kod mene kuvamo, imamo sve što nam treba. 

Sutradan nas dve do podne brale, čistile i mlele, od podne kuvale, uveče spakovale i podelile na ravne časti. Milina jedna. 


четвртак, 02. август 2018.

Sušeni paradajz


Sigurna sam da ste bezbroj puta naleteli na recept gde je potreban sušeni paradajz i onda jednostavno odustali! A videćete da nije nikakva mudrost da ga spremite i u sopstvenom domu, od vrste koju volite, sa začinima koji vam prijaju... 

Paradajz sušen na suncu

Potrebno je:
paradajz
so
sunce
+ začini po želji i maslinovo ulje


среда, 25. јул 2018.

Vrganji na dva načina


Kako ovog leta bar u kiši ne oskudevamo, jedina dobra stvar je u tome da su i pečurke rodile kao posle kiše! A ako neku sortu volim, onda su to svakako vrganji. Taj njihov jak, moćan miris šume i kiše je nešto najopojnije što sam osetila! 

Jedina vrsta pečuraka koju prepoznajem i bez problema mogu da uberem su livadski šampinjoni, livade u okolini moje kuće u Popučkama su ih nekada bile pune. Tamo negde krajem septembra, početkom oktobra, kad krenu prve jutarnje izmaglice, e tad me nije mrzelo da ustanem u pet ujutro, navučem žute (N)Aki(J)ak čizme i krenem u lov. Naročito sam volela one veće, kad se isprže budu posebno slatki. Ali ostale vrste pečuraka ne prepoznajem i ne rizikujem! 

A kad sam već kod Akiak čizmi tu jednostavno moooram da naprvim digresiju: ako ste generacija sedamdeset i sitno, onda ih sigurno pamtite, to su one gumene, plave, crvene ili žute,  unutra su bile postavljene krznom i apsolutno su neuništive! Mama i dan-danas ima moje koje su kupljene otprilike 1984.-85. godine, krzno se doduše pocepalo, i onaj gornji našiveni deo je uništen ali čizme funkcionišu, vodu ne propuštaju. "Nakijak" su jer ih je moja baba Rusa tako zvala, a baba Rusa nikad nije imala dlake na jeziku pa im je zbog njihove  neudobnosti nadodala ono N i J na Akiak (da nije nje eto vi sad ne bi ste znali da su seljaci u mom rodnom kraju znali da psuju ali na finjaka :)



O vrganjima mi je pričao moj gdin Đ. mnogo pre nego što sam ih prvi put probala. Ma čim sam osetila taj miris znala sam da će to da bude ljubav zauvek! Dajem vam dva recepta, oba krajnje jednostavna, ali nama savršeno ukusna. 


петак, 20. јул 2018.

Slatki kupus s junetinom


Jeste da sam pre jedno nedelju-dve objavila na Fejsbuku sliku Slatkog kupusa s junetinom ali nisam planirala da  još i pišem recept za njega! Nekako mi je to jelo koje valjda svaka domaćica zna da pripremi, pa šta sad ja tu da pametujem. Ali, kako dobih molbe za recept, izbora nisam imala, nego piši Svetlana, piši...


Potrebno je za 4-5 osoba:
1 glavica svežeg kupusa od cca 1,5 kg
2 kašike masti
600-800 g junetine (pauflek, rebra, grudi, ili ako ne volite masno onda od buta)
2 glavice crnog luka, srednje veličine
1 crvena paprika, sveža ili iz zamrzivača
2 paradajza
2 šargarepe
1/2 l soka od paradajza
2 lista lovora
1 kašičica slatke aleve paprike
1 kašičica dimljene mlevene paprike
1 kašičica ljute tucane paprike
1/2 kašičice bibera
so
voda po potrebi
peršun

петак, 13. јул 2018.

Mafini s breskvama


Kad malo bolje razmislim, mnogo češće sam ih pravila s kajsijama nego s breskvama! Sočni kao i svi dobri mafini, brzo se naprave kao i svi dobri mafini, ukusni su i jednostavni i na sve to napravljeni su od mešavine integralnog i belog brašna. I sa medom umesto šećera. I sa svakakvim mirišljavim začinima. 



Potrebno je za 12 mafina:
190 g integralnog pšeničnog brašna
160 g mekog belog brašna
1 pakovanje (10 g) praška za pecivo
1/2 kašičice sode bikarbone
2 dl jogurta
1 jaje
70 ml ulja
1/2 kašičice cimeta
1 kašičica vanil šećera
1/4 kašičice mlevenog kardamona
1/4 kašičice sitno rendanog djumbira
6 kašika meda
3-4 breskve ili 6-7 kajsija

Za posipanje:
ovsene pahuljice, lešnici, orasi