Punjene pogačice

/

Dakle, pečenog testa nikad dosta! Recept za ove pogačice sam videla na IG kod Ecipecipecivo i sve mi je to delovalo jako poznato dok nisam pogačice gurnula u rernu da se peku. I tek mi je taj miris otvorio treće oko i rekao: pa to ti je recept za Očas pola lepinje ili Brzu pogaču s jogurtom! Žena lepo zamesila isto testo, odvajala male loptice i punila ih svim i svačim. Ja sam pravila malo veće pogačice, smesu sam podelila na 9 delova (ona je delila na 20 loptica) a vi možete praviti i one mini verzije, razlike nikakve nema. Testo je divno, meko, blago hrskavo, a ukusom i mirisom podseća na kukuruzni hleb, valjda zbog hemijske reakcije između jogurta i praška za pecivo :) 

Potrebno je: 

2 dl jogurta (ja stavila običan)

100 ml ulja

1,5 kašičica soli

1 kesica praška za pecivo

350 - 370 g brašna

Za punjenje: 

šta god da imate u frižideru

Za premazivanje:

1 žumance 

Za znatiželjne:

- Očas posla lepinje

- Brza pogača s jogurtom

Bajadere

Za razliku od davno napisanog recepta za BajaNdere, ovo je unapređena verzija koja se iskristalisala u besomučnom pravljenju ovog kolača iz nedelje u nedelju. Ni prethodni recept nije za bacanje, sačuvaj bože, ali se ovaj pokazao kaoooo, recimo, finiji. 

Potrebno je:

2 dl vode

300 g šećera

1 pakovanje vanil šećera

200 g maslaca / margarina

+

150 g oraha

150 g blanširanih badema

300 kg petit beurre keksa

50 g mlečne crne čokolade

50 g čokolade za kuvanje

Za glazuru:

100 g čokolade za kuvanje

3-4 kašike ulja

Recept za BajaNderu možete pogledati ovde KLIK! 

Paprike u kajmaku

Verujete li da sam paprike počela da jedem tek pre par godina? Isto tako i krastavce. Čak i paradajz sam zavolela tek u kasnim dvadesetim. Valjda je kod mene taj "osećaj za povrće" proradio mnogo kasno, u stvari, tek onda kad su roditelji digli ruke od toga da ću išta od povrća ikad staviti u usta. Pa i dan-danas gdinu Đ. skuvam grašak, on bukvalno oliže šerpu, diše i uzdiše, a ja čak ne probam ni da li je slan! Boranija? Ko to još jede, hahahaha? Sećam se da je mama jednom spremila boraniju, pa je zapekla s kajmakom, pa u nju ušuškala šnicle, pa rekla: Ako ćete meso da jedete, sad morate i boraniju! Tata, brat i ja uredno očistili šnicle i ni zalogaj boranije u usta stavili nismo. Pojeli baba, deda i mama.  Mislim da je više nije ni kuvala sve dok snajka nije ušla u kuću, taj izrod čak i boraniju voli! 

Ali, paprike sad čak i iz turšije jedem :) Ideju za ovaj ručak našla sam na fejsbuk stranici Turska kuhinja, nije ništa epohalno, ali sam se ja tako slatko naumakala safta i najela paprike, da je to za priču! Na stranu što ove koje sam pravila nisu na kajmaku, jer ga nisam imala, već su na slatkoj pavlaci, ukus im je fantastičan. Pa probajte, nit je teško, nit je skupo, a paprika sad u septembru ima svih mogućih sorti. 

Potrebno je:

paprike, kakve god, poželjno je da koja bude i ljuta somborka ili bar dodajte jednu ljutu papričicu 

kajmaka ili mlečne slatke pavlake sa 36% mm, koliko da prekrije paprike

belog luka, po ukusu

soli, po ukusu

bibera, po ukusu

sveža lepinja, pogača, daj bilo kakav vruć beli lebac, to mora uz ovo! 

A od recepta za Kafansku pogaču deli vas samo jedan KLIK! 

Čokoladno - malinasti oblak

Ova torta mi je prilično dugo bila na spisku za probu, ali, obzirom da je taj spisak pooodugačak, nije ni čudo što je toliko čamila. Priprema je vrlo brza imajući u vidu da se kora peče a fil kuva, a ukoliko ste još i ljubitelj čokolade i malina, onda je ova torta za vas pun pogodak. Fil je izuzetno lagan i nežan, čak i u ovoj mojoj verziji koja malo odstupa od originala. 

(originalni recept by Blues40)

Potrebno je za koru: 

5 jaja

10 kašika šećera

9 kašika brašna (normalno punih)

50 ml ulja

50 ml mleka

4 kašike kakaoa

1 pakovanje vanil šećera

1 pakovanje praška za pecivo

Fil (moja verzija):

500 ml mleka

4 jajeta

50 g gustina

6 kašika šećera

100 g čokolade za kuvanje 

10 g mlevenog želatina (koristim mleveni C želatin, u kesici)

300 ml slatke pavlake sa 36% mlečne masti 

oko 400 g malina

(originalni recept za fil je na kraju)

Ganaš:

150 g  čokolade za kuvanje 

200 ml slatke pavlake 36 % mlečne masti

Još jedna lagana a voćna je i  Čokoladna Parfe torta s malinama (klik na naziv) 

a tu je i još jedan oblak: Torta voćni oblak (klik na naziv) 

Pica s belim lukom i sirom

Ako nikad niste ni pomislili da pečete cele glavice belog luka u rerni, sad vam je prilika! Pečen beli luk je priča za sebe. A, samim tim, i ova pica je ista takva. Testo za picu je ono koje inače pravim, bašno, voda, so, kvasac, maslinovo ulje, a sada sam konačno i sve premerila. Pored pečenog belog luka i sira, preko testa možete nabaciti bilo šta što smatrate da bi odgovaralo ovoj osnovi, tu vam je već nebo granica. Ja sam dodala samo par komada sušenog paradajza i svež bosiljak - gde ćeš bolje od toga! 

Potrebno je za testo:

330 g mekog, belog brašna

1 kašičica soli

2,5 dl vode

10 g suvog kvasca (20 g svežeg)

1/2 kašičice šećera

3 kašike maslinovog ulja 

Za fil:

2 glavice belog luka, srednje veličine

50 g maslaca

prstohvat soli

malo bibera

maslinovo ulje

200 g gaude

ruzmarin

bosiljak

sušeni paradajz

parmezan

Punjene susam lepinje

Ovo vam je super stvar kad imate punu kuću naroda a tek nešto malo od svega u frižideru. Dakle, čistač ostataka! Testo možete napraviti po bilo kom receptu za hleb, i puniti ga po želji. Ja sam koristila recept za Pogaču sa sirom, jer mi je to testo ubedljivo najmekše i najvazdušastije. Ovo je mera za 4 punjene lepinje prečnika otprilike 17-18 cm, što uopšte nije malo, i po mojoj proceni je sasvim dovoljno za 4 osobe. 

Potrebno je za testo:

230 g mekog belog brašna

70 ml mlakog mleka

70 ml mlake vode 

5 g suvog kvasca (pola kesice)

1/4 kašičice šećera

1 kašičica soli 

40 ml ulja

Za premazivanje:

1 belance, susam

Za punjenje:

malo kisele pavlake

šunka seckana na kockice ili 4 koluta kulena

kolutovi paradajza

seckana ljuta paprika

peršun

origano

kocke gaude ili nekog drugog sira koji se lepo topi

rendani parmezan

dakle, šta god da volite da stavite na hleb, to isto možete da stavite i u ove lepinje, ali sira najviše!

Recept za fantastičnu Pogaču sa sirom možete pogledati ukoliko kliknete na naziv recepta:

- Pogača sa sirom

Čokoladna oblanda

Ne znam šta mi bi, napravih oblandu za gdina Đ a da čak nije ni tražio. Ničim izazvana. Ovo neće na dobro da izađe. Još će da ispadne da ga varam pa moram da se vadim oblandama :) :) :)  

Ovo je, doduše, trebala da bude čokoladna oblanda po receptu njegove ujne, ali opet sam recept negde zaturila. Najverovatnije je ostao ukucan u starom telefonu, a setila sam ga se jer, opet za Ilindan, ujakovu i ujninu slavu, umalo nismo zbog oblande izazvali opštu tuču, što je Rankova sestra uspešno rešila - donela samo za njega ceo prut oblande :) Nama ostalima, sitnoj boraniji - to vam je, što vam je! 

Dakle, čokoladna oblanda, ipak po mom receptu:

- potrebno je za jednu veliku oblandu (pakovanje od 210 g):

6 jaja

300 g šećera

1 pakovanje vanil šećera

250 g maslaca 

200 g čokolade

100 g mlevenog keksa

Granita od limuna / Granita al limon Siciliana

Ima par stvari od kojih dobijam nervni napad a među njima je, tu negde u prvih pet, i ono čuveno: Leti nikako ne piti hladne napitke, nego samo tople čajeve i slično. Evo odmah, sve trčim da na +40 skuvam lonac čaja i da se nalivam dok je još topao, pa da me posle toga znoj obliva narednih pola sata! Pa, mi prošli vikend otišli kod komšija na kafu, tolika vrućinčina i sparina, to nikako da se ohladi dovoljno da moš' da srkneš ko čovek a da te ne čuju do Dobanovaca!  Zato, da se zna, kod nas čitavo leto pije se samo voda iz leda, ledeni čajevi, ledeno pivo, ledena kisela - dok se krajnici ne skupe i zubi ne zabole, ne računa se da je dovoljno hladno :) 

Ako ste i vi kao i mi, onda će vam ovo leći samo tako! Ne mogu da se setim kada sam i gde prvi put pila granitu, ali sam zato u  njoj uživala čitavo ovo letovanje, jer dok su se drugi nalivali sangrijom (meni to voćkasto vino nikako ne prija) ja sam Pina Colade sekla upravo granitom od limuna.  Po povratku sve nastavila i kući :) s tim da moram da priznam, ova domaća je ipak bolja od onih kupovnih, što je sasvim logično. 

Potrebno je za 4 osobe:

500 ml vode

200 g šećera

250 ml soka od limuna

+ za dekoraciju:

slamčice, bez toga ne može

listići nane ili matičnjaka

malo korice limuna 

Fokača

Na proputovanju kroz Italiju, jedan dan smo se zadržali u Montekatiniju (Toskana) a drugi u obilasku Ligurijske obale i Ćinkve Tere (Oblast Pet sela). S obzirom na to da je Montekatini banja tek malo veća od, recimo, Banje Koviljače, nije tu imalo baš mnogo toga da se obilazi, sve u svemu, voljnom čoveku bi bilo dovoljno dva - tri sata da vidi sve što mu ta banja nudi. Ali zato, na samo 70 kilometara odatle je predivna Firenca... ali, samo jedno popodne provedeno u njoj je tako malo! Za obilazak katedrale Santa Marija Del Fjore i Ufici galerije redovi, što onih sa rezervisanim ulaznicama, što onih koji su svoje karte tek trebali da kupe, bili su odavde do beskonačnosti! Zato smo ih ostavili za neki drugi put jer Firenca nije grad koji se posećuje tek tako usput, na brzaka... Ponte Vekio, fontana Del Porčelino, palata Piti, most ljubavi, Trg Sinjorija čekali su nas tolike vekove, moraće još koju godinu.

Ali smo zato za Ćinkve Tere imali ceo dan. Ovih pet ribarskih sela su deo nacionalnog parka i UNESKO-ve svetske baštine. Do ove oblasti može se doći samo brodom ili vozom, nema prilaznih puteva. Voz ko svaki voz, karta po osobi za ceo dan vozikanja tamo vamo, od sela do sela, košta nešto preko 18 evra. Stanice su uske, gužva na peronima je ko u pedesetici u špicu pa povedite računa da stojite što dalje od žute linije jer voz bukvalno uleti u stanicu. Tek kad se izvučete iz tunela, pogled vam pukne po pučini. Riomađore i Korniliju smo preskočili, ali su nas preostala tri sela, Manarola, Vernaca i Monteroso, ostavili bez daha! Naročito Manarola. Raznobojne kamene kuće kao da izviru iz stena, sporedne uličice tek toliko široke da se čovek provuče kroz njih, stepenice na sve strane, restorančići, barovi, pabovi, prodavnice andrmolja, mamipara, fenseraja, sve to predivno šarenilo je savršen ram za jedno pola miliona turista po kvadratnom metru! Moram priznati, to je jedino mesto na kojem se nisam osećala kao turista zbog konstantnog škljocanja telefonom, jer - svi to rade! Plažu jedva da imaju, ali zato im je selo ko bombonica. Vernaca je vrlo slična, samo s malo većom plažom i lukom. Ali zato Monteroso ima plažu pa ko voli onaj jezivo sitan i vreo pesak, i mlaku vodu za brćkanje, restorančiće uz plažu, ili kratku šetnju do obližnje tvrđave, ovde će sigurno uživati. 

Sad, zašto mi je ovoliki uvod u recept za lebac? Zato što smo ta dva dana u Italilji bukvalno živeli na fokači! Onu najbolju pojeli smo u Vernaci, ja samo sa ruzmarinom, gdin Đ. onu sa paradajzom, paprikom, začinima i mocarelom. Obe za 5 evra, sačekali red u pekari, a posle bogami i red da se sedne na onu jedinu klupu. Ko nije mogao da čeka, sedeo i jeo na ivičnjaku, kao i svi ostali belosvetski putnici, dok im se iznad glava vijorile gaće, peškiri, kupaći, posteljine.

Priznajem, ova moja fokača je ukusom vrlo blizu te iz Vernace, blizu, ali ipak nije to to. Mora da imaju neki tajni sastojak, ili je posebno brašno, sve u svemu, mi smo rezultatom bili prilično zadovoljni. Obzirom da sam ovu fokaču pravila u velikom plehu od rerne, posipala sam je čime sam stigla tako da smo dobili četiri različite od jedne mere. Recept sam pronašla na internetu a u prevodu i pojašnjenju mi je najviše pomogla Aleksandra sa bloga Od tanjira do pjata. I naravno, za sledeću posetu Italiji preporučila mi fokaču s lukom i onu sa brašnom od leblebija, što se mora isprobati! 

Potrebno je za testo:

400 g brašna tip 400 oštro (obavezno)   

250 g brašna tip 500 meko

335 g mlake vode

13 g soli

10 g meda ili šećera

20 g svežeg kvasca ili 10 g suvog (1 kesica)

30 g maslinovog ulja

+

100 g vode sa jednom kašičicom soli

30 g maslinovog ulja

+ po želji za posipanje:

masline, svež ili sušeni paradajz, začini, sirevi, razno povrće... 

Ružice sa sirom

Razne vrste pita sa sirom su svakoj domaćici spas kad razmišlja šta da spremi za doručak ili večeru. Ako to nije pita od tankih kora, onda je to neko slano pecivo sa sirom. Nema ko to ne voli, sve se očas posla pripremi, ostaci mogu da posluže i sutradan kao užina na poslu ili u školi, a na kraju krajeva (što uopšte nije zanemarljiva činjenica) - i ne košta ništa posebno. Ružice sa sirom ili rolat pita sa sirom je, slobodno se može reći, tradicionalan recept koji je svaka domaćica prilagodila svom ukusu. Ali opet, razlike u receptima su minimalne. 

Potrebno je:

1/2 kg tankih kora za pitu

1/2 kg belog sira, po izboru, može i feta

1 dl ulja

3 jajeta

100 g kisele pavlake

1,5 dl jogurta

soli po ukusu

1/2 kesice praška za pecivo

+ ulje za premazivanje kora

Za premazivanje:

80 g kisele pavlake

ostatak fila

semenke

Slatko od belih trešanja

Ima par godina kako smo od ujaka dobili kalem trešnje, lično on kalemio, obradovali se nas dvoje, našli joj savršeno mesto u dvorištu, posadili i čekali. Trešnja rasla, gdin Đ. je redovno orezivao kao da je živa ograda a ne voćka, ali ona,  ipak , posle dve-tri godine rešila da rodi. Došao maj, trešnja puna, gdin Đ. je obilazio svaki dan i čekao kad će da sazri, čekao i čekao jedan dan mu dosadilo: Ona trešnja žuta te žuta, to nikako da pocrveni!!! Ja ne budem lenja, prošetam se do drveta, bacim pogled i počem da se smejem. Ujak nam poslao kalem belih trešanja, za slatko!  Ja oduševljena, on razočaran, šta da mu radim... 

Inače, to slatko od belih trešanja niko ne napravi kao moja ujna, baš ga udesi da bude savršene gustine, a da trešnje ostanu bele, a kolutovi limuna i listići rozetle su, što bi fenseraj rekao, mast hev :) kada je ovo slatko u pitanju. 

Kao i (skoro) svako slatko, tako se i ovo kuva "kilo na kilo", nema tu nekog pametovanja, ali, evo recepta za neke mlade ili buduće domaćice koje bi, eto, rado goste poslužile slatkim i hladnom vodom. 

Potrebno je:

1 kg belih trešanja

1 kg šećera

3 dl vode

1 limun

1 pakovanje vanil šećera (10 g)

4-5 listića rozetle

Ako ne znate šta je rozetla, onda ovde KLIK! 

Za radoznale tu su još i recepti za:

- Slatko od pitomih jagoda

- Slatko od smokvi

- Slatko od šumskih jagoda

- Slatko od višanja

Ples Mojri

Koji je to trenutak koji nam određuje sudbinu?

Tiramisu

Tiramisu je super poslastica naročito ako ste od onih koji od rerne beže kao đavo od krsta i ukoliko volite sve što podrazumeva red keksa - red fila. Meni se sviđa, volim, ali da baš obožavam - pa i ne! Nema meni dobrog zalogaja ako nije urmašica, tulumba, baklava, dobro parče domaćinske torte... I sad, kad čovek pogleda šta ja to volim da jedem, lepo se priupita a što sam se mlatila s nečim tako kremastim i jedva slatkim kao što je tiramisu - pa dobila sam na poklon pola kile maskarponea, a šta drugo s njim nego u ovo! 

Dakle, ako niste kao ja, ako vam nije žao da date silne pare na maskarpone (to nikad na akciji negde nije bilo! alo bre trgovci! cena oko 800 din/500 g) onda da krenemo:

Potrebno je: 

200 g piškota

1 kesica instant kafe

2 dl vode

2-3 kašike amareta ili ruma

+

Za fil: 

500 g maskarponea

4 žumanceta

150 g prah šećera

1 kesica (10 g) vanil šećera

2 dl mlečne slatke pavlake 36% mm

+

kakao za posipanje

Na kraju recepta biće napomene i odgovori na "šta ako" i "može li ovako", i "ja to ne bih tako".

Ćufteta

Odmah na početku da razjasnimo razliku između ćufti i ćufteta: nema je! Samo, u valjevskom kraju mnogo češće ćete čuti ćufteta od ćufti. Od ovolikog č, š i ć jedva živa otkucah ovu rečenicu, gotovo deluje kao neka brzalica: češće ćete čuti ćufteta od ćufti! 

Kako su godine prolazile, tako sam i ja isprobala svakakve sosove koji idu uz ćufteta: te bele, te marinara, te s paprikama, one s pavlakom, a onda mi jednom na pamet padne onaj koji je baba Milena jedino znala da napravi: najobičnija bela zaprška plus aleva paprika i sve naliveno vodom. Hranljiva vrednost nikakva, ali ukus koji te vraća u tamo neka vremena... Dakle, biće ovde baba Milenin recept za sos, ali ipak će ćufteta biti po mom. Mere će biti prilično odokativne, ništa više ne mrzim nego kad spremam nešto što svaka poštena domaćica zna da spremi zatvorenih očiju  (muški, u kuhinji vi se bili i uvek ćete biti u manjini), pa ću ja tu kao nešto sad da pametujem s 1,5 g soli na ukupnu težinu mesa, ma daaaj...  

Potrebno je za ćufteta:

400 g mlevenog mesa, po izboru

2 deblje kriške starog hleba

malo mleka

1 jaje

1 šaka ovsenih pahiljica

1/4 kašičice belog luka u prahu ili 2 čena svežeg

1 manja glavica crnog luka (ili dva struka krupnijeg mladog luka)

2 kašike sitno rendanog parmezana

1 kašika prezli

so i biber 

1 kašika seckanog peršuna

mast ili ulje, bolje mast

+

1 kašika brašna

2 kašike prezli

Potrebno je za sos:

mast ili ulje, bolje mast

3 kašike brašna

1 kašika aleve paprike

so i biber

domaći začin od povrća 

list - dva lovora

voda, otprilike pola litra, verovatno i više :) 

Tulumbe

Ima neka čudna fama koja se vrzma oko svega što se pravi od kuvanog testa. A nikako da vidim u čemu je problem jer je sve to vrlo jednostavno. Jedino što može da pođe po zlu pa da vam kolači od ovog testa ne uspeju je da nestane struje na pola pečenja ili da vam crkne rerna. Ja drugog objašnjenja zaista nemam... 

Ove tulumbe ladno mogu da ponesu naziv "embargo tulumbe za EU", bar mi na Balkanu vrlo dobro znamo šta je nemaština, pa mi nekako to njihovo kukumakanje za uljem, brašnom i gorivom dođe gotovo kao kosmička pravda :) Jeste, zvuči kao da iz mene govori pure evil, ali nemam vam ja bog zna koliko razumevanja za njih, nisu ni oni imali za nas. 

Dakle, ovde ću vam dati recept za tulumbe koje se peku, umesto onih klasičnih koje se prže u dubokom ulju. Razlike u tim receptima nema apsolutno nikakve! Sem što se jedne peku a druge prže. Ako vam baš ćef, a vi pola mere pecite a pola pržite, ja bih samo dodala - blago nama zaludnima :) 

Potrebno je: 

1,5 dl ulja

6 dl vode

450 g brašna tip 400

pola pakovanja prašnja za pecivo (5 g)

6 jaja

trun soli

Za sirup:

1 kg šećera

1 l vode

2 pakovanja vanil šećera

1 limun