Samo je čudna igra sudbine na presto moćnog Vizantijskog carstva u VI veku mogla da dovede ilirskog vojnika Justinijana, sestrića običnog i nepismenog svinjara Justina, i Teodoru, mladu konstantinopoljsku uličnu erotsku plesačicu i glumicu, neudatu majku jedne devojčice. Njihova međusobna ljubav i duboko poštovanje i poverenje, a posebno njihova zajednička vladavina, obeležili su ne samo jedan period Vizantije, već njihovo zaveštanje traje do današnjih dana. Za vreme njihove vladavine započeta je, a 537. godine i završena gradnja Aja Sofije, Crkve Svete Mudrosti, koja će narednih 1000 godina ostati najveća verska građevina na čitavom svetu. Zidana je ciglama sa Rodosa, zbog njihove svetle boje, freske, stubovi, arhitravi i svod bili su optočeni srebrom, bronza, zlato i raznobojni mermer dovoženi su sa svih strana sveta: zeleni kamen sa Balkana i iz Lakonije, onaj sa crvenim žilama stizao je sa Lezbosa, narandžasti iz Libije, porfir je iz Tira. Na kapitelima stubova nalazili su se Justinijanovi i Teodorini isprepleteni inicijali. Sunce se presijavalo na uglačanom mermeru. Aja Sofija je natkrivala moćni grad svojom velelepnošću: kupola visine 56 metara i prečnika 32 metra koju nose četiri moćna stuba, tu je još i 40 lukova i 40 prozora kroz koje prolazi svetlost tako da ogroman unutrašnji prostor deluje prozirno i vazdušasto, eterično.
Brojni zemljotresi, požari, ustanci, ratovi, pobune, prevrati, krstaški pohodi – sve je to uticalo na izgled Aja Sofije. Do 1453. godine služila je kao pravoslavna Saborna crkva i bila je sedište Vaseljenskog patrijarha. Te godine neosvojivi Konstantinopolj pada pod naletom nove moćne sile – Osmanlija. Mehmed II Osvajač za samo mesec i po dana uspeo je ono što nikom nikad ranije, u skoro 2 milenijuma dugoj istoriji grada, nije pošlo za rukom. Pad Konstantinopolja označio je i propast Vizantijskog, odnosno Istočnog rimskog carstva a Carigrad ostaje prestonica novog, Osmanskog carstva. Aja Sofija je u tom periodu pretrpela značajne promene: postaje i ostaje glavna džamija sve do izgradnje Sultan Ahmedove (Plave) džamije 1616. godine. Uklonjeni su zvona, ikonostas, krstionica, ikone, dodata su 4 minareta, minber (prostor u džamiji gde stoji imam za vreme molitve) i mihrab (niša u zidu koja je okrenuta ka Meki). Aja Sofija je ostala džamija sve do 1931. godine, nakon pada Osmanskog carstva. Sa dolaskom na vlast Kemala Ataturka, sultanat se ukida, Turska postaje sekularna republika a Aja Sofija miri dve velike religije tako što postaje - muzej. Postaje vlasništo svih. Od tada pa do 2020. godine (a verujem da je to još uvek) ona je najposećenija turistička atrakcija u Turskoj (mada je ta reč „atrakcija“ tako banalna kada je u vezi sa Aja Sofijom). 2020. godine posebnim ukazom Državnog saveta i poništenjem odluke iz 1934. godine, Aja Sofija je ponovo postala džamija.
Kad god da uđem u neku velelepnu građevinu bilo koje vere (crkva, džamija, katedrala, sinagoga, nema razlike), kad god me zaslepe sjaj, bogatstvo i raskoš, prvo što pomislim je – pa, mogli su i pametnije da potroše te pare! To mi se jedino nije desilo u manastiru Mileševa i u Aja Sofiji. Valjda zbog onog Belog Anđela i zbog poštovanja prema svim vekovima postojanja i opstajanja Svete Mudrosti.
 |
| Kameni basamak, potrošen vekovima |
©Copyright by Vikend Kuvarica 2016-2023. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima.
Tek kasnije sam videla da je to Jekin recept , a to samo garantuje da možete da krenete u avanturu bez trunke razmišljanja!
Da li ćete mi poverovati ako vam kažem da mi je za pripremu bukvalno trebalo 5 minuta, a ostatak je bio neizdrž dok se ispeče i popizditis dok se malo ne prohladi. Super kolač, časna reč! Ja sam ga pravila sa domaćim pekmezom od šljiva i sa malinama, a vi možete napraviti kombinaciju po svojoj želji.
Hačapuri je vrsta gruzijskog punjenog hleba ili lepinje, kako više volite. Od dela do dela Gruzije, pravi se na različite načine. Ovaj bi vam bio pravljen po Megrulijski, koga ne mrzi može da gugla i da vidi gde se tačno taj Megruli nalazi u Gruziji. Taman ćete skontati gde se i Gruzija nalazi hehe.
Potrebno je:
suve urme 400 g, što sočnije to bolje
250-280 g mlevenih oraha
50 g blago pečenog susama
50 g crne čokolade
štangla bele čokolade
malo ulja
u kolač NE IDE šećer ni jedne boje i vrste
Ova je rađena po receptu sa IG profila Zdenkina_kuhinja i vrlo sam zadovoljna. Ona je tamo od ove jedne mere pravila dve vrste salama (1/3 osnovne smese je oblikovala kao salamicu s 5-6 krem bananica u sredini, a u drugu trećinu je dodavala seckane 2-3 krem bananice i 100 g žele bombona) i jedne bombice (preostala 1/3 sa seckanim orasima, žele bombonama i suvim grožđem, sve po 50 g). Ako želite, i vi možete tako, samo osnovnu smesu podelite na tri dela. Ja sam pravila mrsnu veriju a možete je praviti i kao posni kolač:
Koliko je truda i muke potrebno za te sedmo nebo štangle, toliko je ovaj rolat lako napraviti. Ove godine sam ga pravila posle dugo vremena i opet me toliko oduševio ukusom da sam imala želju da ga sakrijem samo za sebe. Ukus mu je lepši s maslacem, ali ni onaj u posnoj varijanti ni najmanje ne zaostaje.
Ali, zato lažna gužvara rešava sve vaše probleme! A stvar je vrlo prosta: od sastojaka koristite ono što inače stavljate u gužvaru: jaja, sir, ulje, so, kisela voda - kao zlatni standard, a pored toga dodaju se još i kisela pavlaka, jogurt, kajmak, za jači, puniji ukus. Nije bitno šta i čega, ovde je bitno samo kako. Ipak, ovde ću dati mere kako je ja inače pravim, ali opet kažem: stavite sastojke koji vama odgovaraju, ništa nećete pokvariti!
Ovo lisnato testo sa džemom (iliti ždžemom, po narodski), super je brzo, jednostavno, nije ni skupo, a taman digne šećer na normalu. Zato:
Potrebno je:
1 list lisnatog testa
3 kašike džema od kajsija (ili po izboru)
2 kašike mlevenih oraha
malo himalajske ili krupne morske soli
prah šećer
