Rolat od smokvi

Kad pomislim na maminu tacnu slavskih kolača, ovaj kolač se pod obavezno nalazi na njoj. Odmah uz klasične vanilice, sedmo nebo štangle i puslice od lešnika. Recept za puslice je ovde odavno, ali sedmo nebo štanle (aman, ko uopšte daje te nebulozne nazive kolačima!) nikako da se nakanim da napravim i uslikam. A kolač je fenomenalan! Na listovima oblande se peku dve kore, jedna od belanaca i oraha/lešnika i druga od belanaca i kokosa a sve je spojeno svilenkastim filom od žumanaca kuvanih na pari i maslaca, ahh divoteeee... Muka živa dok se iseče, najbolje dok je poluzaleđen, ali vredi svakog truda i muke! 

Koliko je truda i muke potrebno za te sedmo nebo štangle, toliko je ovaj rolat lako napraviti. Ove godine sam ga pravila posle dugo vremena i opet me toliko oduševio ukusom da sam imala želju da ga sakrijem samo za sebe. Ukus mu je lepši s maslacem, ali ni onaj u posnoj varijanti ni najmanje ne zaostaje. 

Potrebno je: 
500 g suvih smokvi, onih mekših, sočnijih
prah šećer + gustin, pomešani u odnosu 2:1

Fil:
300 g mlevenih oraha
1 kesica vanil šećera
50 g maslaca / margarina
100 g šećera
malo vode

Kad sam ih već gore spominjala, onda da stavim link i na njih. Lešnik puslice 

Lažna gužvara

Svako od nas ima neku svoju patnju. Moja su godinama bile griz knedle za supu, to nije bila patnja, to je bila čista agonija! A znam i one (juhuuu, tu saaam) koje sam pomen reči gibanica dovodi do očaja. Sve lepo napravite, ušuškate je, našušurite je, stavite da se peče, ona raste li raste, gotovo udara u gornji grejač rerne, vama srce puno, prođe skoro sat vremena, proverite da li je pečena, izvadite je iz rerne i - šljus! - samo se spusti, vala ako nije niža nego kad je stavite da se peče! Vi je sečete, razočarano, testo uredno pečeno, za sat vremena u rerni prase gotovo da se ispeče a kamoli kore i par jaja, ali gibanica tankaaaa... Onda neko posavetuje da, kad je ispečete, onako ceo pleh okrenete naopako da gibanica visi, oslonite o dve-tri šolje i tako je pustite da se ohladi. Ona zvekne iz pleha, i ono malo rupičastog testa što je bilo u njoj, to se od udara o radnu ploču slepilo. Nema čega se nisam naslušala, kakvih sve saveta da gužvara ne splasne kad se ispeče, da više nisam znala šta je logično a šta je od tih saveta "zbogom pameti": te babe su nam to pekle u onim teškim šerpama, kakvi crni plehovi i đuvečare, te šta će ti jogurt u gibanicu sačuvajmebože, te moraju domaća jaja, ova kupovna vodenasta, te nema više onih koradžija sestro slatka, ovo sve guma, kore nisu, te bez smederevca nema gibanice, dakle mi mi u gradu možemo ili da pocrkamo željni gužvare ili na poljančetu iza zgrade da ložimo zajednički smederevac, i tako dalje u nedogled... 

Ali, zato lažna gužvara rešava sve vaše probleme! A stvar je vrlo prosta: od sastojaka koristite ono što inače stavljate u gužvaru: jaja, sir, ulje, so, kisela voda - kao zlatni standard, a pored toga dodaju se još i kisela pavlaka, jogurt, kajmak, za jači, puniji ukus. Nije bitno šta i čega, ovde je bitno samo kako. Ipak, ovde ću dati mere kako je ja inače pravim, ali opet kažem: stavite sastojke koji vama odgovaraju, ništa nećete pokvariti! 

Potrebno je: 

1/2 kg tankih kora za pitu 
3 jajeta
500 g dobrog starog sira (moj bio punomasan pa se sasvim istopio, ali ukus je ostao 😁)
100 g kisele pavlake
1 dl ulja
1,5 dl jogurta
1 kašičica soli
1 kesica praška za pecivo
ulje za premazivanje kora
+
100 g kisele pavlake
1 jaje
ostatak fila
semenke

Oni koji pažljivije prate blog, odmah će primetiti da je to recept za Ružice sa sirom, i zaista, razlika je minimalna. Možete pogledati i taj recept ukoliko kliknete OVDE! 

Lisnato ždžemom

Sećam se kako sam pre par godina radila test otpornosti na šećer, na spostveni zahtev, jer sam se plašila da sa mnom nešto nije u redu, oduvek sam mogla da pojedem nenormale količine slatkiša, nemoguće da to nije ostavilo neke posledice... Odem u laboratoriju, mladi gospodin mi da punu šolju od 3 dl glukoze da popijem, kaže "možda će vam biti malo muka, mnogo je slatko, pijte iz više puta", ja navrnem onu šolju, eksiram ko profesionalac, zveknem na pult, reko "super, ovo ko sirup za baklavu mašala!" Pogledao me čovek, samo što se i levom i desnom nije prekrstio... I šta da vam kažem, rezultati odlični! Posle se setim da mi, najverovatnije, imamo neki genetski poremećaj kad su slatkiši u pitanju: pradeda je šećer jeo na kašiku, bez ičeg, onako samo zahvati par puta na dan, deda nikad nije bio bez bombona i ratluka, jeo sve slatko što se napravi pa čak pio i štirku iz šerpe jer je mislio da je fil, baba mogla da živi na koka koli, pa opet nikom od njih nije šećer došao glave, nego godine! Aferim! Ih, što mi ide ovaj turski :) Ja sam se skoro, recimo, setila da sam kao dete najviše volela da jedem čokoladu sa šećerom: malo čokolade, malo šećera u kocki, pa sam morala da se podsetim da li je zaista ta kombinacija bila tako dobra. I bila je, verujte mi! 

Ovo lisnato testo sa džemom (iliti ždžemom, po narodski), super je brzo, jednostavno, nije ni skupo, a taman digne šećer na normalu. Zato:

Potrebno je:

1 list lisnatog testa

3 kašike džema od kajsija (ili po izboru)

2 kašike mlevenih oraha

malo himalajske ili krupne morske soli

prah šećer

Gurmanska pljeskavica

Nemam pojma odakli mi došlo ovo da pravim. Ali, ispalo odlično, zato recept i delim. 

Potrebno je za 2 osobe:

400 g mlevenog mesa (pola svinjsko, pola junetina)

1 malecka glavica crnog luka (može i pola regularne)

1 čen belog luka

50 g dobre dimljene slanine

oko 100 g gaude ili nekog drugog sira koji se lepo topi

so i biber

1 mala ljuta papričica

ljuta tucana paprika 

malo maslaca ili ulja

Slatko od rendanih dunja sa orasima

Verovatno jedno od onih naj, najlepših slatka, meni rame uz rame s onim od šljiva ili belih trešanja, mada ne zaostaje daleko ni ono od šumskih ili pitomih jagoda, da ne zaboravim od smokvi... kad malo bolje razmislim, nisam nešto probirač kad je slatko u pitanju, jela s apetitiom čak i ono od lubendinja, samo nek je slatko :) 

Pre dve godine gdin Đ je na najlepšem mestu u dvorištu, odmah pored bunara, zasadio dunju. To mi bila davnašnja želja, da imam dunju u dvorištu. Ostalo je samo još da posadimo negde ukraj mušmulu, i to je to, pored bele i regularne trešnje, marele, smokve, kajsija, šljiva, malina i kruške, meni ništa više ne treba :) Ove godine dunja rodila prvi put, celih pet komada. Gdin Đ u panici bio kad je video kako plod raste li raste, na onim jadnim tankim granama, hteo podupirače da stavlja da se drvo ne polomi. Izdržale grančice, dunje popadale prošli vikend, a ovaj ulovim u prodavnici još par komada - taman za 5 i po tegli slatkog. 

Potrebno je:

1 kg dunja, očišćenih i narendanih na krupno rende

1 kg šećera

2,5 dl vode

1/2 limuna, isečenog na kolutove

2-3 listića rozetle (može i bez, ali lepše sa)

150 g krupno seckanih oraha

Punjene pogačice

/

Dakle, pečenog testa nikad dosta! Recept za ove pogačice sam videla na IG kod Ecipecipecivo i sve mi je to delovalo jako poznato dok nisam pogačice gurnula u rernu da se peku. I tek mi je taj miris otvorio treće oko i rekao: pa to ti je recept za Očas pola lepinje ili Brzu pogaču s jogurtom! Žena lepo zamesila isto testo, odvajala male loptice i punila ih svim i svačim. Ja sam pravila malo veće pogačice, smesu sam podelila na 9 delova (ona je delila na 20 loptica) a vi možete praviti i one mini verzije, razlike nikakve nema. Testo je divno, meko, blago hrskavo, a ukusom i mirisom podseća na kukuruzni hleb, valjda zbog hemijske reakcije između jogurta i praška za pecivo :) 

Potrebno je: 

2 dl jogurta (ja stavila običan)

100 ml ulja

1,5 kašičica soli

1 kesica praška za pecivo

350 - 370 g brašna

Za punjenje: 

šta god da imate u frižideru

Za premazivanje:

1 žumance 

Za znatiželjne:

- Očas posla lepinje

- Brza pogača s jogurtom

Bajadere

Za razliku od davno napisanog recepta za BajaNdere, ovo je unapređena verzija koja se iskristalisala u besomučnom pravljenju ovog kolača iz nedelje u nedelju. Ni prethodni recept nije za bacanje, sačuvaj bože, ali se ovaj pokazao kaoooo, recimo, finiji. 

Potrebno je:

2 dl vode

300 g šećera

1 pakovanje vanil šećera

200 g maslaca / margarina

+

150 g oraha

150 g blanširanih badema

300 kg petit beurre keksa

50 g mlečne crne čokolade

50 g čokolade za kuvanje

Za glazuru:

100 g čokolade za kuvanje

3-4 kašike ulja

Recept za BajaNderu možete pogledati ovde KLIK! 

Paprike u kajmaku

Verujete li da sam paprike počela da jedem tek pre par godina? Isto tako i krastavce. Čak i paradajz sam zavolela tek u kasnim dvadesetim. Valjda je kod mene taj "osećaj za povrće" proradio mnogo kasno, u stvari, tek onda kad su roditelji digli ruke od toga da ću išta od povrća ikad staviti u usta. Pa i dan-danas gdinu Đ. skuvam grašak, on bukvalno oliže šerpu, diše i uzdiše, a ja čak ne probam ni da li je slan! Boranija? Ko to još jede, hahahaha? Sećam se da je mama jednom spremila boraniju, pa je zapekla s kajmakom, pa u nju ušuškala šnicle, pa rekla: Ako ćete meso da jedete, sad morate i boraniju! Tata, brat i ja uredno očistili šnicle i ni zalogaj boranije u usta stavili nismo. Pojeli baba, deda i mama.  Mislim da je više nije ni kuvala sve dok snajka nije ušla u kuću, taj izrod čak i boraniju voli! 

Ali, paprike sad čak i iz turšije jedem :) Ideju za ovaj ručak našla sam na fejsbuk stranici Turska kuhinja, nije ništa epohalno, ali sam se ja tako slatko naumakala safta i najela paprike, da je to za priču! Na stranu što ove koje sam pravila nisu na kajmaku, jer ga nisam imala, već su na slatkoj pavlaci, ukus im je fantastičan. Pa probajte, nit je teško, nit je skupo, a paprika sad u septembru ima svih mogućih sorti. 

Potrebno je:

paprike, kakve god, poželjno je da koja bude i ljuta somborka ili bar dodajte jednu ljutu papričicu 

kajmaka ili mlečne slatke pavlake sa 36% mm, koliko da prekrije paprike

belog luka, po ukusu

soli, po ukusu

bibera, po ukusu

sveža lepinja, pogača, daj bilo kakav vruć beli lebac, to mora uz ovo! 

A od recepta za Kafansku pogaču deli vas samo jedan KLIK! 

Čokoladno - malinasti oblak

Ova torta mi je prilično dugo bila na spisku za probu, ali, obzirom da je taj spisak pooodugačak, nije ni čudo što je toliko čamila. Priprema je vrlo brza imajući u vidu da se kora peče a fil kuva, a ukoliko ste još i ljubitelj čokolade i malina, onda je ova torta za vas pun pogodak. Fil je izuzetno lagan i nežan, čak i u ovoj mojoj verziji koja malo odstupa od originala. 

(originalni recept by Blues40)

Potrebno je za koru: 

5 jaja

10 kašika šećera

9 kašika brašna (normalno punih)

50 ml ulja

50 ml mleka

4 kašike kakaoa

1 pakovanje vanil šećera

1 pakovanje praška za pecivo

Fil (moja verzija):

500 ml mleka

4 jajeta

50 g gustina

6 kašika šećera

100 g čokolade za kuvanje 

10 g mlevenog želatina (koristim mleveni C želatin, u kesici)

300 ml slatke pavlake sa 36% mlečne masti 

oko 400 g malina

(originalni recept za fil je na kraju)

Ganaš:

150 g  čokolade za kuvanje 

200 ml slatke pavlake 36 % mlečne masti

Još jedna lagana a voćna je i  Čokoladna Parfe torta s malinama (klik na naziv) 

a tu je i još jedan oblak: Torta voćni oblak (klik na naziv) 

Pica s belim lukom i sirom

Ako nikad niste ni pomislili da pečete cele glavice belog luka u rerni, sad vam je prilika! Pečen beli luk je priča za sebe. A, samim tim, i ova pica je ista takva. Testo za picu je ono koje inače pravim, bašno, voda, so, kvasac, maslinovo ulje, a sada sam konačno i sve premerila. Pored pečenog belog luka i sira, preko testa možete nabaciti bilo šta što smatrate da bi odgovaralo ovoj osnovi, tu vam je već nebo granica. Ja sam dodala samo par komada sušenog paradajza i svež bosiljak - gde ćeš bolje od toga! 

Potrebno je za testo:

330 g mekog, belog brašna

1 kašičica soli

2,5 dl vode

10 g suvog kvasca (20 g svežeg)

1/2 kašičice šećera

3 kašike maslinovog ulja 

Za fil:

2 glavice belog luka, srednje veličine

50 g maslaca

prstohvat soli

malo bibera

maslinovo ulje

200 g gaude

ruzmarin

bosiljak

sušeni paradajz

parmezan

Punjene susam lepinje

Ovo vam je super stvar kad imate punu kuću naroda a tek nešto malo od svega u frižideru. Dakle, čistač ostataka! Testo možete napraviti po bilo kom receptu za hleb, i puniti ga po želji. Ja sam koristila recept za Pogaču sa sirom, jer mi je to testo ubedljivo najmekše i najvazdušastije. Ovo je mera za 4 punjene lepinje prečnika otprilike 17-18 cm, što uopšte nije malo, i po mojoj proceni je sasvim dovoljno za 4 osobe. 

Potrebno je za testo:

230 g mekog belog brašna

70 ml mlakog mleka

70 ml mlake vode 

5 g suvog kvasca (pola kesice)

1/4 kašičice šećera

1 kašičica soli 

40 ml ulja

Za premazivanje:

1 belance, susam

Za punjenje:

malo kisele pavlake

šunka seckana na kockice ili 4 koluta kulena

kolutovi paradajza

seckana ljuta paprika

peršun

origano

kocke gaude ili nekog drugog sira koji se lepo topi

rendani parmezan

dakle, šta god da volite da stavite na hleb, to isto možete da stavite i u ove lepinje, ali sira najviše!

Recept za fantastičnu Pogaču sa sirom možete pogledati ukoliko kliknete na naziv recepta:

- Pogača sa sirom

Čokoladna oblanda

Ne znam šta mi bi, napravih oblandu za gdina Đ a da čak nije ni tražio. Ničim izazvana. Ovo neće na dobro da izađe. Još će da ispadne da ga varam pa moram da se vadim oblandama :) :) :)  

Ovo je, doduše, trebala da bude čokoladna oblanda po receptu njegove ujne, ali opet sam recept negde zaturila. Najverovatnije je ostao ukucan u starom telefonu, a setila sam ga se jer, opet za Ilindan, ujakovu i ujninu slavu, umalo nismo zbog oblande izazvali opštu tuču, što je Rankova sestra uspešno rešila - donela samo za njega ceo prut oblande :) Nama ostalima, sitnoj boraniji - to vam je, što vam je! 

Dakle, čokoladna oblanda, ipak po mom receptu:

- potrebno je za jednu veliku oblandu (pakovanje od 210 g):

6 jaja

300 g šećera

1 pakovanje vanil šećera

250 g maslaca 

200 g čokolade

100 g mlevenog keksa

Granita od limuna / Granita al limon Siciliana

Ima par stvari od kojih dobijam nervni napad a među njima je, tu negde u prvih pet, i ono čuveno: Leti nikako ne piti hladne napitke, nego samo tople čajeve i slično. Evo odmah, sve trčim da na +40 skuvam lonac čaja i da se nalivam dok je još topao, pa da me posle toga znoj obliva narednih pola sata! Pa, mi prošli vikend otišli kod komšija na kafu, tolika vrućinčina i sparina, to nikako da se ohladi dovoljno da moš' da srkneš ko čovek a da te ne čuju do Dobanovaca!  Zato, da se zna, kod nas čitavo leto pije se samo voda iz leda, ledeni čajevi, ledeno pivo, ledena kisela - dok se krajnici ne skupe i zubi ne zabole, ne računa se da je dovoljno hladno :) 

Ako ste i vi kao i mi, onda će vam ovo leći samo tako! Ne mogu da se setim kada sam i gde prvi put pila granitu, ali sam zato u  njoj uživala čitavo ovo letovanje, jer dok su se drugi nalivali sangrijom (meni to voćkasto vino nikako ne prija) ja sam Pina Colade sekla upravo granitom od limuna.  Po povratku sve nastavila i kući :) s tim da moram da priznam, ova domaća je ipak bolja od onih kupovnih, što je sasvim logično. 

Potrebno je za 4 osobe:

500 ml vode

200 g šećera

250 ml soka od limuna

+ za dekoraciju:

slamčice, bez toga ne može

listići nane ili matičnjaka

malo korice limuna 

Fokača

Na proputovanju kroz Italiju, jedan dan smo se zadržali u Montekatiniju (Toskana) a drugi u obilasku Ligurijske obale i Ćinkve Tere (Oblast Pet sela). S obzirom na to da je Montekatini banja tek malo veća od, recimo, Banje Koviljače, nije tu imalo baš mnogo toga da se obilazi, sve u svemu, voljnom čoveku bi bilo dovoljno dva - tri sata da vidi sve što mu ta banja nudi. Ali zato, na samo 70 kilometara odatle je predivna Firenca... ali, samo jedno popodne provedeno u njoj je tako malo! Za obilazak katedrale Santa Marija Del Fjore i Ufici galerije redovi, što onih sa rezervisanim ulaznicama, što onih koji su svoje karte tek trebali da kupe, bili su odavde do beskonačnosti! Zato smo ih ostavili za neki drugi put jer Firenca nije grad koji se posećuje tek tako usput, na brzaka... Ponte Vekio, fontana Del Porčelino, palata Piti, most ljubavi, Trg Sinjorija čekali su nas tolike vekove, moraće još koju godinu.

Ali smo zato za Ćinkve Tere imali ceo dan. Ovih pet ribarskih sela su deo nacionalnog parka i UNESKO-ve svetske baštine. Do ove oblasti može se doći samo brodom ili vozom, nema prilaznih puteva. Voz ko svaki voz, karta po osobi za ceo dan vozikanja tamo vamo, od sela do sela, košta nešto preko 18 evra. Stanice su uske, gužva na peronima je ko u pedesetici u špicu pa povedite računa da stojite što dalje od žute linije jer voz bukvalno uleti u stanicu. Tek kad se izvučete iz tunela, pogled vam pukne po pučini. Riomađore i Korniliju smo preskočili, ali su nas preostala tri sela, Manarola, Vernaca i Monteroso, ostavili bez daha! Naročito Manarola. Raznobojne kamene kuće kao da izviru iz stena, sporedne uličice tek toliko široke da se čovek provuče kroz njih, stepenice na sve strane, restorančići, barovi, pabovi, prodavnice andrmolja, mamipara, fenseraja, sve to predivno šarenilo je savršen ram za jedno pola miliona turista po kvadratnom metru! Moram priznati, to je jedino mesto na kojem se nisam osećala kao turista zbog konstantnog škljocanja telefonom, jer - svi to rade! Plažu jedva da imaju, ali zato im je selo ko bombonica. Vernaca je vrlo slična, samo s malo većom plažom i lukom. Ali zato Monteroso ima plažu pa ko voli onaj jezivo sitan i vreo pesak, i mlaku vodu za brćkanje, restorančiće uz plažu, ili kratku šetnju do obližnje tvrđave, ovde će sigurno uživati. 

Sad, zašto mi je ovoliki uvod u recept za lebac? Zato što smo ta dva dana u Italilji bukvalno živeli na fokači! Onu najbolju pojeli smo u Vernaci, ja samo sa ruzmarinom, gdin Đ. onu sa paradajzom, paprikom, začinima i mocarelom. Obe za 5 evra, sačekali red u pekari, a posle bogami i red da se sedne na onu jedinu klupu. Ko nije mogao da čeka, sedeo i jeo na ivičnjaku, kao i svi ostali belosvetski putnici, dok im se iznad glava vijorile gaće, peškiri, kupaći, posteljine.

Priznajem, ova moja fokača je ukusom vrlo blizu te iz Vernace, blizu, ali ipak nije to to. Mora da imaju neki tajni sastojak, ili je posebno brašno, sve u svemu, mi smo rezultatom bili prilično zadovoljni. Obzirom da sam ovu fokaču pravila u velikom plehu od rerne, posipala sam je čime sam stigla tako da smo dobili četiri različite od jedne mere. Recept sam pronašla na internetu a u prevodu i pojašnjenju mi je najviše pomogla Aleksandra sa bloga Od tanjira do pjata. I naravno, za sledeću posetu Italiji preporučila mi fokaču s lukom i onu sa brašnom od leblebija, što se mora isprobati! 

Potrebno je za testo:

400 g brašna tip 400 oštro (obavezno)   

250 g brašna tip 500 meko

335 g mlake vode

13 g soli

10 g meda ili šećera

20 g svežeg kvasca ili 10 g suvog (1 kesica)

30 g maslinovog ulja

+

100 g vode sa jednom kašičicom soli

30 g maslinovog ulja

+ po želji za posipanje:

masline, svež ili sušeni paradajz, začini, sirevi, razno povrće... 

Ružice sa sirom

Razne vrste pita sa sirom su svakoj domaćici spas kad razmišlja šta da spremi za doručak ili večeru. Ako to nije pita od tankih kora, onda je to neko slano pecivo sa sirom. Nema ko to ne voli, sve se očas posla pripremi, ostaci mogu da posluže i sutradan kao užina na poslu ili u školi, a na kraju krajeva (što uopšte nije zanemarljiva činjenica) - i ne košta ništa posebno. Ružice sa sirom ili rolat pita sa sirom je, slobodno se može reći, tradicionalan recept koji je svaka domaćica prilagodila svom ukusu. Ali opet, razlike u receptima su minimalne. 

Potrebno je:

1/2 kg tankih kora za pitu

1/2 kg belog sira, po izboru, može i feta

1 dl ulja

3 jajeta

100 g kisele pavlake

1,5 dl jogurta

soli po ukusu

1/2 kesice praška za pecivo

+ ulje za premazivanje kora

Za premazivanje:

80 g kisele pavlake

ostatak fila

semenke