Fokača

Na proputovanju kroz Italiju, jedan dan smo se zadržali u Montekatiniju (Toskana) a drugi u obilasku Ligurijske obale i Ćinkve Tere (Oblast Pet sela). S obzirom na to da je Montekatini banja tek malo veća od, recimo, Banje Koviljače, nije tu imalo baš mnogo toga da se obilazi, sve u svemu, voljnom čoveku bi bilo dovoljno dva - tri sata da vidi sve što mu ta banja nudi. Ali zato, na samo 70 kilometara odatle je predivna Firenca... ali, samo jedno popodne provedeno u njoj je tako malo! Za obilazak katedrale Santa Marija Del Fjore i Ufici galerije redovi, što onih sa rezervisanim ulaznicama, što onih koji su svoje karte tek trebali da kupe, bili su odavde do beskonačnosti! Zato smo ih ostavili za neki drugi put jer Firenca nije grad koji se posećuje tek tako usput, na brzaka... Ponte Vekio, fontana Del Porčelino, palata Piti, most ljubavi, Trg Sinjorija čekali su nas tolike vekove, moraće još koju godinu.

Ali smo zato za Ćinkve Tere imali ceo dan. Ovih pet ribarskih sela su deo nacionalnog parka i UNESKO-ve svetske baštine. Do ove oblasti može se doći samo brodom ili vozom, nema prilaznih puteva. Voz ko svaki voz, karta po osobi za ceo dan vozikanja tamo vamo, od sela do sela, košta nešto preko 18 evra. Stanice su uske, gužva na peronima je ko u pedesetici u špicu pa povedite računa da stojite što dalje od žute linije jer voz bukvalno uleti u stanicu. Tek kad se izvučete iz tunela, pogled vam pukne po pučini. Riomađore i Korniliju smo preskočili, ali su nas preostala tri sela, Manarola, Vernaca i Monteroso, ostavili bez daha! Naročito Manarola. Raznobojne kamene kuće kao da izviru iz stena, sporedne uličice tek toliko široke da se čovek provuče kroz njih, stepenice na sve strane, restorančići, barovi, pabovi, prodavnice andrmolja, mamipara, fenseraja, sve to predivno šarenilo je savršen ram za jedno pola miliona turista po kvadratnom metru! Moram priznati, to je jedino mesto na kojem se nisam osećala kao turista zbog konstantnog škljocanja telefonom, jer - svi to rade! Plažu jedva da imaju, ali zato im je selo ko bombonica. Vernaca je vrlo slična, samo s malo većom plažom i lukom. Ali zato Monteroso ima plažu pa ko voli onaj jezivo sitan i vreo pesak, i mlaku vodu za brćkanje, restorančiće uz plažu, ili kratku šetnju do obližnje tvrđave, ovde će sigurno uživati. 

Sad, zašto mi je ovoliki uvod u recept za lebac? Zato što smo ta dva dana u Italilji bukvalno živeli na fokači! Onu najbolju pojeli smo u Vernaci, ja samo sa ruzmarinom, gdin Đ. onu sa paradajzom, paprikom, začinima i mocarelom. Obe za 5 evra, sačekali red u pekari, a posle bogami i red da se sedne na onu jedinu klupu. Ko nije mogao da čeka, sedeo i jeo na ivičnjaku, kao i svi ostali belosvetski putnici, dok im se iznad glava vijorile gaće, peškiri, kupaći, posteljine.

Priznajem, ova moja fokača je ukusom vrlo blizu te iz Vernace, blizu, ali ipak nije to to. Mora da imaju neki tajni sastojak, ili je posebno brašno, sve u svemu, mi smo rezultatom bili prilično zadovoljni. Obzirom da sam ovu fokaču pravila u velikom plehu od rerne, posipala sam je čime sam stigla tako da smo dobili četiri različite od jedne mere. Recept sam pronašla na internetu a u prevodu i pojašnjenju mi je najviše pomogla Aleksandra sa bloga Od tanjira do pjata. I naravno, za sledeću posetu Italiji preporučila mi fokaču s lukom i onu sa brašnom od leblebija, što se mora isprobati! 

Potrebno je za testo:

400 g brašna tip 400 oštro (obavezno)   

250 g brašna tip 500 meko

335 g mlake vode

13 g soli

10 g meda ili šećera

20 g svežeg kvasca ili 10 g suvog (1 kesica)

30 g maslinovog ulja

+

100 g vode sa jednom kašičicom soli

30 g maslinovog ulja

+ po želji za posipanje:

masline, svež ili sušeni paradajz, začini, sirevi, razno povrće... 

Dakle, ovaj deo mi je skroz super, jer se sve meri u gramima, pa ne moram da prljam sto sudova: Sipati u vanglicu obe vrste brašna, so i kvasac i sve izmešati. Uliti vodu i dodati med. Ko ne voli da mulja po rukama žitko testo, ovaj deo odradi varjačom a onda sve izruči na radnu površinu. Zamesiti čvrsto testo, nije mu potrebno ni gram brašna preko ove količine. Testo malo razvući pa u sredinu uliti maslinovo ulje. Ovo mi je malo bilo čudno, ja uvek dodajem ulje kad i tečnost, ali, nakon minut-dva mešenja, razlika je više nego očigledna - testo postaje divno elastično i meko. Mesite ga energično, gnječite i pritiskajte, neka gluten dobro proradi. Oblikujte kuglu, prekrijte je čistom, suvom krpom i ostavite da miruje jedno petnaestak minuta. 

Na malo pobrašnjenoj površini, testo, bez premesivanja, blago rastanjite oklagijom u pravougaonik, recimo nek bude 1,5-2 cm debiljine, a zatim ga preklopite na trećinu, pa još jednom do kraja, da izgleda kao spljošten rolat. Prekrijte krpom i ostavite da odmori 30-tak minuta. 

Veliki pleh o rerne dim 35x45 cm premazati maslinovim uljem. Testo razvući oklagijom (opet tek malo pobrašniti radnu površinu) i prebaciti ga u pleh. Razvući ga dodatno u plehu od ivice do ivice istovremeno praveći od testa ivicu visine oko 1 cm. Ostaviti da narasta jedno 30 minuta. 

Prstićima izbockati testo, ali tako da pravite rupice veće površine (ne samo vrhovima prstiju, već čitavim jagodicama), voditi računa da ipak ne pritiskate do kraja kako ne bi ispucalo pri pečenju. Izmešati 100 grama vode sa 30 grama maslinovog ulja i to preliti preko testa, deluje da testo pliva u tečnosti, ali to je ok, dakle - ne paničiti. Preko možete posuti šta god volite: samo krupnu morsku so, ili so i ruzmarin (to je moja omiljena kombinacija), ili maslinke, ili mocarelu i nešto od povrća - šta god da volite. Sve ostaviti tako kako jeste da odstoji jedno 40-45 minuta. 

Rernu zagrejati na 230C i fokaču peći oko 15-20 minuta, treba blago da porumeni i malo naraste. Pošto maslinovog ulja nikad dovoljno, pečenu fokaču možete premazati s još malo, čisto da se zasija. 

Seći na poveće kocke, ako je za doručak onda super ide uz kapućino (teško prihvatam "kapučino" po pravopisu Matice srpske, jer nigde ne čuh da tu vrstu kafe izgovaraju sa našim tvrdim č, mada sam prilično čuljila uši svaki put kad sam imala priliku). Ja fokaču mogu bez ičeg, samo seckam i grickam dokle god da je ima :) I čisto da se zna: s odmora sam se vratila sa tri kilograma više, fala klincu završila s morem za ovu godinu, sad opet mogu da jedem ko čovek! 

©Copyright by Vikend Kuvarica 2016-2022. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima.