Pre nego napišem i jednu reč više, prvo da kažem da OVO NISU PRAVE BOSANSKE URMAŠICE! Eto, tako, sad nemate razlog da me prozivate kako to nije burek već sirnica i kako se zna od čega se prave urmašice a ne ovako, kao ja.
Ovo je recept zasnovan na prvom receptu za urmašice koji je moja mama dobila od svoje prijateljice teta Nade, pa smo godinama urmašice pravile odmeravajući sve mere fildžanima kupljenim na Baščaršiji. Kažem zasnovan, jer sam ga prilično izmenila. I sve premerila :)
Te urmašice su prvi kolač koji sam ikad pokušala da napravim. Mama je bila na poslu a ja, kao prava, zamesila sve po receptu, a testo retko, lepi se za ruke. Napravim jednu za probu, ubacim da se ispeče a ona se sva razlila u plehu, ma užas! Bila sam ubeđena da sam negde nešto zahebala i onako besna sve izručim svinjama. Posle mi mama objasnila to sa brašnom, da se dodaje po potrebi dok se ne dobije testo odgovarajuće gustine, i da ne mora baš sve da ide po receptu... Kasnije sam ih pravila i pravila, a bome i jela i te kako... ne morate mi verovati ali tamo negde u ranim dvadesetim, posle nekog noćnog provoda, izgladnela i pregladnela, pojela sam 12 komada. Sve dve po dve, i tako šest tura... I onda spavala ko mala beba, ništa, sad to da uradim morali bi hirurški da mi ih vade iz želuca, jednu po jednu, i verovatno bih završila u nekoj medicinskoj enciklopediji kao primer hronične gluposti iz alavosti...
Potrebno je:
300 g masti
50 g ulja
50 g kisele pavlake
3 jajeta
3 kašike šećera
1 kašika vanil šećera
1/2 pakovanja praška za pecivo
1 kašičica sode bikarbone
cca 100 g crne čokolade s većim procentom kakaoa
100 g kokosa
600 g mekog, belog brašna
Sirup/agda/preliv:
750 g šećera
7,5 dl vode
1 kašika vanil šećera
po želji i jedan limun, ja ne volim limun u sirupu, pa tako...