Rekla bih da je do nestašice kvasca došlo vikend pre nego što je krenula neka ozbiljnija priča s ovom koronom, jer me je još tad gdin Đ. zvao iz prodavnice i tražio tačne koordinate suvog kvasca, da bih, posle detaljnih uputstava koje sam mu dala, jednostavno odustala i rekla - traži onaj u kocki. On kupio dve. Ljubi ga žena! A onda je krenulo 10 dana nestašice, s obzirom koliko sam za kvascem kukumakala, rekao bi čovek da je nestašica potrajala bar jedno 10-15 godina. U najmanju ruku.
I tako, juče odem u redovnu nabavku a prodavačica me priupita zar neću kvasac. Ja konspirativno: a je l' ima? Ona konspirativnije: ima! Sunce ti poljubim, gde?! Oči mi ovolike, kao da mi se Džordž lično ispred mene stvorio! Kaže ona: u frižideru! Ja tamo a ono uredno kvasca koliko 'oćeš... valjda one komšinke što su još onomad napravile trogodišnje zalihe kvasca rešile da ova korona ipak neće trajati tako dugo pa da im neće trebati nove količine...
I onda dođem kući, kvasac spakujem u zamrzivač a napravim ove super brze i ukusne lepinjice s praškom za pecivo by Jekin Kapric. Mislim se nešto, neću valjda jedino ja, u sred ove korone, da budem jedina koja nije napravile ove lepinje? Toliko su iskakale na sve strane, mrtva trka između njih i Luke Jovića i trudne Sofije.
Potrebno je:
jedna šolja kao mera za sve, ja sam koristila onu od 2,5 dl
2 šolje brašna
1 kašičica soli
1 kesica praška za pecivo
2 kašike ulja
1 šolja jogurta
+
za posipanje semenke po želji