Mada bi modernije bilo reći da su ovo slani mafini ali eto, ja volim da kažem da su ovo pogačice.
E sad, možete ih praviti od ostatka pire krompira a možete ga, što bi moja baba rekla, kastelj praviti samo za ovu priliku.
E, tu reč "kastelj" nećete vala naći ni u jednom rečniku, ne postoji, nema je, tako da ne znam da li je u pitanju neka reč turskog porekla koja je na našem podneblju pretrpela toliko promena pa zvuči etimološki nepoznato, ili ju je jednostavno moja pokojna baba izmislila! Uglavnom, kad god sam je izgovorila, uvek sam se susretala sa upitnim pogledima pa sam tako više počela da je koristim u sebi, a sve manje naglas. Kastelj - to je kad nešto radite van svakog plana, samo da bi se to uradilo, jer (o zaboga!) mora da bude uradjeno. To je kad kastelj idete do grada samo da bi kupili cipele koje će i sutra tamo biti, ali eto... Ili kastelj mu operete crne farmerice jer mu se samo te oblače a ima još tridesetore u ormaru. Ili kastelj pravite palačinke dok torta čami u frižideru. Ili kastelj odete u knjižaru samo da kupite knjigu jer vam se baš ta čita i tačka. Kastelj je tako više fizički osećaj za moranje, nego što je to moranje per se.
A počeh s pire krompirom... Moje digresije su valjda do sada svima dobro poznate a i kome nisu, bome mora se pomiriti s njima... U svakom slučaju, nikad mi neće biti jasno kako se nešto pravi od ostatka pire krompira, pa za to još treba i po kile istog, ta koliko ste tog pirea napravili prethodnog dana pa toliko omašili meru da vam preteklo pola šerpe?!!! Kod mene toga retko pretekne, pa i onda samo u tragovima. Tako da ja pire za ove pogačice namenski "kastelj" pravim heheheh.
Potrebno je za 10-12 pogačica:
500 g pire krompira
2 jajeta
50 g rendanog kačkavalja ili sličnog sira
so i biber po ukusu, ne štediti na biberu
4-5 kašika sitno seckanog vlašca ili seckana perca mladog luka
2 kašike kisele pavlake
1 pakovanje praška za pecivo (10 g)
+
dve-tri kašike rendanog parmezana za posipanje