To kakva vam je ova 2020. godina bila, zavisi samo od vas samih. I Ranko i ja smo zahvalni kome god, što su nam svi iz porodice, dobri i loši prijatelji, poznanici na broju, svi živi i zdravi, a i oni što su bili bolesni to su lako preneli. Mi još čekamo, mada ne s nekim nestrpljenjem, da nas stigne ova korona, vazda joj bežati nećemo moći. Ali, što se nas tiče, ima da nas se načeka...
Jutros, dok me je vozio na posao, upita me jesmo li ove godine ili prošle kupili spavaću sobu. Ove - odgovorih, u februaru. A deluje kao da je bilo pre sto godina kad smo se mlatili tri dana sklapajući sobu od lego daski i na krovu od kola vozili dušek moleći boga da nam ne odleti! Ili onaj kraj maja kada mi je skratio život za 10 godina. Pa onda krenusmo da nabrajamo šta smo sve ove godine uradili, kupili, prinovili, obnovili, napravili, samo nismo nabrojali gde smo bili jer jedva da smo kuću napustili. Išli jednom do Mladenovca jer se Rankov zubar tamo odselio (drama kakva se opisati ne da!), jednom iznenadili moje na nedeljnom ručku pa tata morao da naručuje roštilj (što mu teško palooooooooo moš misliti) i još par puta išli onako redovno, i da me ubijete ako smo dva puta prešli na Novi Beograd, to bi bilo to. Poslednji put svi na okupu bili o Uskrsu, od tad se vidjali na kašičicu pa sad s nestrpljenjem čekamo Božić.
Ono što mi je najstrašnije, na prste ruke sam mogla da izbrojim zagrljaje. Zagrljaj kao stavka koja nikad nije ulazila ni na kakav spisak, nikad bila za pod moranje, nikad teška, nikad odbojna, uvek normalna, željna, rado primana a radije davana, ove godine je svaki upamćen kao najveće bogatstvo. Čitam tamo neke psihologe (a psihopate) po novinama koji kažu da posle ovog korona karantina ima da budemo kao pušteni s lanca, opšti haos, hedonizam, besnilo, a meni u glavi samo kako imam da se izgrlim s onim roditeljima dok me želja ne mine, da se ova matora kobiletina besramno uvali majci i tajci u krilo. Eto, moje besnilo.
Ovo gore na slici sam vama (a i nama) skuvala i napisala u ovoj godini. Nije puno. Nije mi se nešto ni dalo. Priznajem, manje sam kuvala, više sam čitala, pa mi u tom čitanju umalo promače današnja četvrta godišnjica bloga :) Ko bi rekao, ćeramo se već bezmalo hiljadu ipo dana! Da sam neka kao što nisam, sad bi vas ovde čekao recept za blogo-rodjendansku tortu na četiri sprata, a ono na stolu čorbast pasulj s kolenicom. Za desert keks i mleko pa ko voli nek izvoli, uvek može i gore :)
Budite mi dobro i zdravo, želim vam zagrljaja čitav beskraj. Samo da izdržimo još dve sledeće ključne nedelje, majku li im poljubim, nikad duže nisu bile!
💓💓💓
©Copyright by Vikend Kuvarica 2016-2020. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima.
