Kao i svako slatko, tako i ovo nije neka posebna mudrost napraviti. Može se praviti i od divljih i od pitomih kupina, razlike u receptu nema. Jedino, ako uzimate domaće, gajene kupine, vodite računa da su one slađe (ima ih, naravno, više vrsta), pa nek su i krupnije, nema veze.
Potrebno je za 4 tegle od 750 g:
2 kg kupina
2 kg šećera
1 l vode
2 kg kupina
2 kg šećera
1 l vode
Kupine oprati i prosušiti. Iskreno, ja ovo radim samo onda kad ih nisam sama brala, pa ne znam ni ko ih je sve pipkao ni odakle su došle, jedino tad ih tako propiram. Uostalo, kuvaju se u kipućem sirupu, vala ako ostane i jedna bakterija na njima!
U veću šerpu, pliću i širu, sipati šećer i vodu, promešati i kuvati dok ne dobijete ređi sirup. Dodati pažljivo kupine, najbolje bi bilo da stanu u jednom redu, ali ako ne može, onda ne može, od panike valjde nema, skuvaće se i tako i tako. Smanjiti vatru i ostaviti da slatko lagano vri.
Kao i svako slatko, tako i ovo ne mešati nego samo s vremena na vreme protresti šerpu. Ja sam ga kuvala jedno pola sata, možda malo duže. Na hladnu tacnu izvaditi malo sirupa, ostaviti da se sasvim ohladi i videti da li ima dovoljnu gustinu, treba da bude gustine meda, a i ukus treba da mu bude pun, ne vodenast.
Kuvano slatko ponovo protresti u šerpi da se pena skupi na sredinu, pa je pokupiti pažljivo kašikom. Što se skupljanja ove pene tiče, ja to radim samo na kraju, bilo da kuvam džem ili slatko. Kažu da se pena skuplja da bi se uklonile sve "nečistoće" iz slatkog, da se ne bi pokvarilo, da se ne bi ovo - ono, bog ga sveti zna sve šta, ali, nisam bila lenja pa sam jednom prilikom guglala i ustanovila da nisam jedina koja je stavila prst na čelo i pitala se "a što se pena skida". Nije u pitanju "nečistoća", niti išta loše, jednostavno pena se javlja pri kuvanju, vrenju, i inače ništa ne smeta da se ukuva ili eventualno tek na kraju skine.
Hladno slatko sipati u sterilisane tegle i čvrsto zatvoriti poklopcima. U poslednje vreme praktikujem da se slatkog ratosiljam istim principom kao i džem - vrelo slatko sipam u vrele tegle i odmah ih čvrsto zatvorim vrelim poklopcima. Ostavim da se same od sebe ohlade, ništa ćebići, ništa jorgani, samo nek se ohlade. Onda idu u špaiz. Mada, iskrena da budem, jedna mora odmah da ide na probu, a ostale mogu i na čekanje.
Нема коментара:
Постави коментар