Džem od jagoda i zove

Davno je to još bilo, tamo negde 90-tih, kad se u C-marketu pojavio džem-fiks. Dođe tad moja Živanka kući i kaže kako sve žene kupuju džem-fiks kao šašave, kuvaju džem od kajsija, bude gotov za 10 minuta i još kažu da je fantastičan. I padne ona na tu priču, skuva džem kao što su i one, mi svi probali kad je sve bilo gotovo i ustanovili da je džem-fiks obično s.anje i da tura džema od 10 kila kajsija slobodno može u đubre da se baci. Kao što je i bilo bačeno. Jer to je nama bilo kao neka obojena želatinasta masa, bez ikakvog ukusa pravog džema od kajsija, malo prokuvano voće koliko da pusti miris i ukus i eto, to je to. Sve bačeno, tegle oprane a džem skuvan kako se već kuva. E, od tada ja ne mogu da smislim džemfiksovani džem, mada sam probala one kupovne engleske marmelade i bile mi super, naročito ona od pomorandže sa suvim grožđem. Možda jer je industrijska proizvodnja pa su ga udesili da bude fin.

Kako god, ovaj moj džem od jagoda i zove poznat je i pod nazivom Bazgo-lada, prvi put sam na njega naletela na Coolinarici, ali od čitavog recepta sam iskoristila samo kombinaciju jagoda i zove / bazge. Jer kod mene želatin ne sme ni da priđe džemu! Ne zamerite mi vi kojima i takvi džemovi prijaju... 

Potrebno je:
2 kg jagoda
600 g šećera
1 limun
2 dl sirupa od zove ili 10 cvetova zove
1 kašika vanil šećera

Slani štapići - umalo tri recepta

Za ceo svoj život tri puta sam napravila slane štapiće i te recepte ćete umalo i da dobijete. Kažem umalo, jer za onaj treći, moj, sam bog zna gde sam ćušnula papirić s merama i tako od tog posla nema ništa. Evo i jutros sam pretandrljala sve sveske i nema ga... ali zato sam našla gomile i gomile papirića sa svakojakim merama a ni na jednom jedinom ne postoji naziv šta sam ja to koji andrak pravila, pa tek kad isčitaš sastojke, moš' da provališ je l' recept za tortu il' za šnicle u saftu! 

Štapiće sam pravila tako retko iz jednog jedinog razloga: nikad nisam ni stekla naviku da imamo nešto slano za grickanje, valjda jer ih ni moja mama nikad nije pravila. A, pravo da vam kažem, jedva sam odvikla gdina Đ. od pečenog kikirikija, džambo čipsa i smokija, pa mi nije bilo pametno da mu umesto toga ponudim neku drugu slanu zanimaciju. I tako je taj post trajao sve do ove korone, kad smo sve počele besomučno da kuvamo i spremamo sve i svašta, vala kao da sutra svanuti neće! 

Zato ćete ovde naći dva recepta za slane štapiće, oba odlična, gdinu Đ. se za trun više svideo ovaj drugi, a ja im ni jednom ne nađoh zamerku. 

Ratluk, rahatluk, rahat lokum

... ili što bi Englezi rekli Turkish delight :) Otkako sam videla slike ratluka kod Snježane Lukačić nisam mogla dočekati da ga i sama napravim, jednostavno izgledao je suviše dobro. I još ratluk od zove! Osnovni recept za ratluk je sa Coolinarike, unela sam neke izmene o kojima ću kroz recept. Kako sam od subote u totalnom psihičkom rasulu, preskočiću šta nas je sve snašlo dok smo brali zovu, i pravac na recept. 

Potrebno je (osnovni recept):
1 kg šećera
300 ml vode
+
700 ml vode
250 g gustina
20 g želatina (koristim uvek C govedji želatin, mleveni)
2 kašike soka od limuna
2 kašike vanil šećera
+
još gustina za valjanje ratluka a kasnije će trebati i malo prah šećera

- ukoliko želite ratluk s ukusom ruže onda dodajte 1 kašičicu ružine vodice
- ako ne znate šta treba da dodate da bi dobili ratluk od oraha, verujte mi, nije kuvanje za vas
- a možete dodati i različite arome i prehrambene boje, mada zašto, kad može i drugačije...

Kikiriki puter s medom i belom čokoladom

Jedini problem s ovim kikiriki puterom je što nemam granicu kad krenem da ga jedem, a kod mene je uvek u slatkoj verziji. I to onoj najgoroj mogućoj: na krišku belog hleba prvo fin sloj kikiriki putera pa preko toga pozamašan sloj nekog čokoladnog krema, i ladno mleko, i nek ide život! 

A vrlo jednostavno ga je napraviti:

Potrebno je za osnovni recept:
300 g kikirikija, pečenog, neslanog, po mogućstvu blanširanog (bez opne)
1-2 kašike ulja

Za dodatak:
2 kašike meda
1 štangla (20 g) mlečne bele čokolade
(osim navedenog, kao dodatak možete koristiti šta god da vam padne na pamet a da ide s kikirikijem, i slano, i slatko, i ljuto!)

Svečano jagnjeće pečenje

Svečano jagnjeće pečenje by Kužina s pogledom, ne mogu vam dočarati to savršenstvo ukusa! Prvi put sam je pravila za Uskrs, i evo, opet, za praznike. Meso špikovano belim lukom, timijanom i ruzmarinom, odstajalo premazano maslinovim uljem i limunom pa pečeno s belim vinom i kruškama, i na sve to mladi krompirići pečeni pored mesa u onom božanstvenom saftu... Lepo ne znam šta bih još rekla... Jednostavno, jelo u kom istinski uživate u svakom zalogaju. Ako ste od onih koji su uvereni da bolje jagnjetine od one s ražnja nema, verujte mi, to je to. Ja za bolje ne znam.

Za Uskrs sam ga pravila od buta ali sada ću vam dati mere za pozamašan komad jagnjećih rebara od cca 4 kg. Nekako su mi ta rebarca draža jer imaju više masnoće na sebi (onaj unutrašnji deo) nego but, a ja volim loj, šta više večito se otimam oko masnijih komada jagnjetine i nikad, ali nikad me neće povući ono sasvim mesnato parče, ma koliko sočno i meko izgledalo! 

Potrebno je:
jagnjetina, mlada, ova đurđevdanska ponajslađa, komad od oko 4-4,50 kg sasvim je dovoljan za desetak ješnih osoba
4-5 čenova belog luka
2 poveće grančice ruzmarina
timijan
1 limun isečen na kolutove
2-3 kruške
so i biber
cca 1 dl maslinovog ulja
oko 2-3 dl dobrog belog vina, oba puta sam koristila Tamnjaniku, pravi se od istoimene sorte grožđa koja je poznata i pod nazivom Isabella, a sam naziv mu govori i o ukusu.

U originalnom receptu ide i par-dva šljiva, verujem da bi mogle i one iz zamrzivača, ali ja ih tamo ne nađoh pa ih nisam ni stavila. Tek mnogo kasnije setih se da sam umesto njih mogla ubaciti malo domaćeg pekmeza od šljiva, onog bez šećera. Verujem da ništa ne bi pokvario, naprotiv! I sad zbog toga jedva čekam da sve ovo ponovim.

Za prilog:
krompir ili u sezoni mladi krompirići

Banini

Kolač koji je dobio ime po istoimenom kupovnom keksu, pa mi bezveze skorz bilo da mu naziv menjam. Mada su u belom svetu poznatiji kao Thumbprint cookies a kod nas malo manje i pod nazivom Dugmići. Kako god, ja ih napravih :) konačno! Prošle godine sam imala peh jer, koza kakva jesam, smatrala sam da recept nije najbolji jer, o zaboga!, ide šest šoljica brašna, a to je po mom  cenjenom mišljenju bilo previše. Pa sam lepo smanjila količinu brašna a kao krajnji rezultat sam dobila pogačice punjene džemom. Ukusne doduše, ali ipak nije to bio onaj kolač koji sam želela. I onda, sledeći vikend ponovo krenem u akciju i krenem s banini kolačem a umesto njega napravim tri vrste (Dugmiće ždžemom, Dugmiće s lešnicima i karamel kremom i kao koleteralnu štetu Badem kolačiće) a ovih baninija ostadoh željna. Da nije ove korone, ko zna kad bih se opet rešila da ih pravim. Doduše, da nije ove korone i izolacije, ko zna da li bih ikad imala ovoliko kilograma :) :) :) 

Potrebno je:
3 jajeta
200 g šećera
1 kesica vanil šećera
150 ml ulja
1 kesica praška za pecivo
sitno rendana kora od jednog limuna (ili pomorandže)
1 kašika kisele pavlake
550 gr mekog, belog brašna
+
džem po izboru
+ malo prah šećera s vanilom

Bečke šnicle i još ponešto

Sva sreća te ova pohovana jela spramam svake prestupne godine! A poslednji put Bečke sam pravila pre ravno pet godina, nije da pamtim već lepo stoji tamo na Coolinarici :) sa sve vremenskim pečatom :) 

Pitam se da li postoji iko da mu je prva asocijacija na Bečke šnicle nije ona ogromna, popularno zvana "slonovo uvo"  koja je služena nekada u kafanama. U većini slučajeva je bila veća i od samog tanjira, saaaavršeno tanka i hrskava, uz obavezan pomfrit i tartar sos. I moram priznati, baš sam ih se uželela...

Potrebno je za 4 osobe:
4 teleće ili juneće šnicle od buta, što veće, tanko sečene, napomenite mesaru da vam trebaju za pohovanje
so i biber

Za pohovanje:
brašno
oko 100 g prezli
2 krupnija jajeta

Za prženje:
poprilično ulja

Ostalo što pasuje uz Bečke je krompir u bilo kom obliku, bareno povrće (kao hranimo se zdravo i imamo balans sa pohom ) i nešto kao Tartar sos a za koji je potrebno:
4 komada kiselih krastavčića srednje veličine
oko 100 g majoneza
1 kašika kisele pavlake
biber
3 kašičice narendanog rena
1 čen belog luka
mirodjija

Čokoladna parfe torta s malinama

Kako ove godine, prvi put od kako smo se venčali, za Uskrs nismo išli kod mojih, već smo ga sami slavili kući, gledala sam da što manje hrane spremim. Samo ono najnužnije: čorbica, svečano jagnjeće pečenje (recept za tu divotu tek će biti), koji krompir pečen u saftu od pečenja, a najviše muke mi je zadao desert. Torte pravim retko, obično samo za Božić i Uskrs, ali i tad ili imamo goste ili idemo u goste pa više ponesem nego što nama ostane... A baš sam se nameračila da pravim jednu! I zato odluka pade na ovu parfe torticu, laganu, blago slatku, savršenu za ljubitelje kremastih poslastica. Ako se plašite da će torta imati onaj plastični ukus zbog želatina, nemojte brinuti - želatin je tu tek malo da učvrsti kremu a nikako da je gumira, te se filovi i dalje tope u ustima.

Potrebno je za koru:
4 jajeta
4 kašike šećera
4 kašike brašna
1 kašika kakaoa
1 kesica praška za pecivo
2 kašike tople vode

Za prelivanje kore:
1-1,5 dl vrelog mleka

Za fil:
500 ml mleka
200 g šećera
2 kesice želatina "C" (ukupno 20 g, ili želatin u listovima dovoljan za 800 ml tečnosti)
500 ml slatke pavlake (napomena sledi kroz recept)
2 kesice vanil šećera
200 g bele čokolade, kvalitetnije, može i mlečna
300 g malina, odledjenih, sa sve sokom

Za ukrašavanje sam koristila:
50 g čokolade
2 kašike ulja
2-3 kašike mlevenog oreo keksa
malo malina i koja borovnica, listići nane
a vi ukrasite kako god i čime god!

Baba Milenina posna čorba od livadskog zelja i mlade koprive

Baba Milena je valjda čitavog života patila od anemije pa je jedva čekala da grane proleće i da krene prvi zeleniš, bilo livadski, bilo baštenski. Kao danas da je gledam kroz prozor letnje kujne kako izlazi i po sitnoj prolećnoj kiši bere u kecelju prvo livadsko zelje i mladu koprivu u livadi pokojnog Živanice, pa se onda vraća kući da pristavi najobičniju čorbu i još i čaj od koprive pride. Kao i sva deca, ni mi nismo bili nešto oduševljeni tim čorbuljakom na stolu, ali valjda s godinama, sve to dođe na svoje. Pa tako i moja ljubav prema ovom jelu. 

Ovde ću vam dati mere za dva izdašna tanjira čorbe, obzirom da se ovo jelo ne podgreva, gledajte da udesite da ga bude taman, greota je hranu bacati. U jelo sam stavljala domaći začin mama Žike, pune dve kašičice, a umesto njega možete dodati po malo od svega: šargarepe, celera, paškanata, peršuna, seckane paprike, malo paradajza (može i sok), eto od svega po malo. Ako baš morate, umesto toga dodajte  taj kupovni začin, ali šteta je kvariti nešto fino i zdravo. 

Potrebno je za 2 osobe:
30-tak krupnijih listova zelja
dobra šaka mladih listova koprive
2-3 kašike ulja
1 srednje krupna glavica crnog luka
1 čen belog luka
2 kašičice Mama Žikinog domaćeg začina (ili ono što napisah u uvodu)
1 krupniji krompir isečen na kockice
cca 1/2 l vode
so, biber
1/2 kašičice aleve paprike
to vam je sve po babinom
ja sam dodala i 1 klinčić / karanfilić koji mi je obavezan u svakoj supi i čorbi

Ledene kocke

Otkako je krenulo sve ovo s koronom, non stop mi se u glavi vrzmaju reči moje majke: Otkako sam otišla u penziju, crkoh od posla! Eto tako i ja, otkako radim od kuće, raspadoh se :) Rekao bi čovek, biće mi lakše, ali kad odete na posao, vi tamo radite samo ono što posao od vas zahteva. Kad radite od kuće, onda morate da radite sve ono što inače radite na poslu, plus doručak, ručak, večera, pospremi kuću, umesi nešto slatko jerbo ćemo da pocrkamo momentalno ako ništa nema, veša više nemam u ormarima, sve je il' na pranju il' na peglanju, kroz ormare kao da je tajfun prošao, pa daj po dvorištu, po garaži, po terasi jer je sunce ugrejalo, vidi dve tačke na prozoru, otkud to? briši pre nego što se namnože, trava džiklja ko šašava, gdin Đ. pravi bunar i samo zivka daj pridrži ovo, daj dodaj ono, stiglo proleće - sadi cveće, šišaj gdina Đ. jer nema tog frizeraja koji ovih dana radi, prodavnica + silno čekanje u redovima svuda, svu-da! pogotovo kod ona dva piljara u Vinči gde kilo jabuka košta kao da ih uzgajaju na svemirskoj stanici Mir pa isporuku organizuju DHL-ovim štalom, a ne dva kilometra niže u Boleču! Zato, evo recepta i odoh da se posle toga strovalim u krevet, sutra bogu fala crveno slovo i nedelja - nerad! 

Potrebno je za koru:
6 jaja
6 kašika šećera
6 kašika brašna
1 kesica praška za pecivo
2 ravne kašike kakaoa
1 kašika tople vode

Za preliv:
400 ml vode
250 g šećera

Za fil:
1/2 l mleka
8 kašika gustina (ili brašna)
4 kašike šećera
2-3 kesice vanil šećera
+
250 g maslaca
2 kašike prah šećera

Za glazuru:
100 g čokolade
2 kašike ulja
80 g (jedna dooobra kašiketina) kisele pavlake

Musaka od sira

Ovo je super prilog uz bilo kakvo meso a ladno prodje i kao glavno jelo uz dodatak neke salatice, recimo one zelene. Što se samih mera tiče, one mogu biti prilično odokativne, ako više volite bešamela, stavite ga više, ili ako volite više sira... pa znate šta treba da radite.

Potrebno je za 4 osobe:
4 krompira srednje veličine (cca 400-500 g)
+ za bešamel:
oko 80-100 g maslaca
2 kašike brašna
3-3,5 dl mleka
so, biber, muskatni orah
+ jedno 200 g edamera ili nekog sira koji se fino topi
eto, ništa više...
ajd može neki peršun za posipanje ili nešto zeleno da ubije monotoniju na tanjiru

Očas posla lepinje

Rekla bih da je do nestašice kvasca došlo vikend pre nego što je krenula neka ozbiljnija priča s ovom koronom, jer me je još tad gdin Đ. zvao iz prodavnice i tražio tačne koordinate suvog kvasca, da bih, posle detaljnih uputstava koje sam mu dala, jednostavno odustala i rekla - traži onaj u kocki. On kupio dve. Ljubi ga žena! A onda je krenulo 10 dana nestašice, s obzirom koliko sam za kvascem kukumakala, rekao bi čovek da je nestašica potrajala bar jedno 10-15 godina. U najmanju ruku. 

I tako, juče odem u redovnu nabavku a prodavačica me priupita zar neću kvasac. Ja konspirativno: a je l' ima? Ona konspirativnije: ima! Sunce ti poljubim, gde?! Oči mi ovolike, kao da mi se Džordž lično ispred mene stvorio! Kaže ona: u frižideru! Ja tamo a ono uredno kvasca koliko 'oćeš... valjda one komšinke što su još onomad napravile trogodišnje  zalihe kvasca rešile da ova korona ipak neće trajati tako dugo pa da im neće trebati nove količine... 

I onda dođem kući, kvasac spakujem u zamrzivač a napravim ove super brze i ukusne lepinjice s praškom za pecivo by Jekin Kapric. Mislim se nešto, neću valjda jedino ja, u sred ove korone, da budem jedina koja nije napravile ove lepinje? Toliko su iskakale na sve strane, mrtva trka između njih i Luke Jovića i trudne Sofije. 

Potrebno je:
jedna šolja kao mera za sve, ja sam koristila onu od 2,5 dl
2 šolje brašna
1 kašičica soli
1 kesica praška za pecivo
2 kašike ulja
1 šolja jogurta
+
za posipanje semenke po želji

Vafli od ražanog brašna

Htedoh da samo stavim link na onaj recept koji sam ranije objavila za zdraviju verziju vafli, ali da ne bi bilo zabune šta sam stavila, šta nisam, koliko čega, evo kucam novi recept. 

Vafle odavno nisam pravila, ali kako u izolaciji svašta nešto čoveku padne na pamet, tako je i meni palo na pamet da pospremim onaj deo kuhinje gde skladištim svakojake kućne aparate (apsolutno ne podnosim da mi se išta od te mašinerije razvlači po radnom delu!). I tako, ispod tostera primetih aparat za vafle. Divotaaaaaa, naročito što mi se već danima ništa ne kuva, uhvatila me neviđena lenjost u kuhinji kakvu nisam iskusila godinama. Testo za vafle je izuzetno lako i brzo napraviti a i nije potrebno ništa posebno od sastojaka, pa tako:

Potrebno je:
2 jajeta
100 g šećera
1 kesica vanil šećera
1 kesica praška za pecivo
150 ml ulja
125 ml mleka
malo ruma
sitno rendana kora od jednog limuna
trun soli
150 g mekog belog brašna
100 g integralnog ražanog brašna

U izolaciji...

Ovih dana, kako odmiče sav ovaj horor s koronom, sa svih strana vas vrebaju i iz zasede čekaju svakojaki saveti i preporuke kako prekratiti vreme u izolaciji. Od toga da je neophodno vežbati, onoliko koliko to mogućnosti između 4 zida dozvoljavaju, pa do onih koji savetuju najbezbedniji način vezivanja dece za radijatore. 

Ja ne mogu iz glave da izbijem koliko smo srećni što živimo u kući a ne u stanu. Kad imaš kuću, imaš i dvorište, kad imaš dvorište, imaš i travu, kad imaš travu imaš i pokvarenu kosačicu, a kad već nemaš kosačicu onda smišljaš način kako da se rešiš nabujale trave ;) Ja sam se više ograničila na sađenje i sejanje svakojakog cveća, pa mi i vreme mnogo brže prolazi, jedino što me muči ova upala mišića za koje nisam ni znala da ih imam... 

A kada padne noć ja zovem u pomoć - knjige. Pa vam sasvim namerno, pretenciozno, nudim svoje predloge za čitanje. Slabo ćete tu naći epohalna dela, njih čuvam za neka manje ozbiljna vremena. Ovde ću vam dati pre knjige koje će vas opustiti, zainteresovati, iznenaditi. Redosled je više nasumičan, onako kako mi je pogled padao na policu za knjige, tako da se Vladušić ne uvredi što je iza Nore Roberts. 

Bele trufle

U potrazi za nekim novim receptom za bombice, naišla sam na jedan stari  na blogu La cuisine creative. I odličan je, kolači su izuzetno finog ukusa a ni izgled im nije za bacanje :) 

Potrebno je za 40-tak bombica:
150 g maslaca
150 g finog prah šećera
150 g kokosa, sitnije mlevenog
2 pakovanja vanil šećera (20 g)
2 dobre kašike konjaka/vinjaka/ viskija
1 kašičica kafe

Za glazuru:
150 g bele čokolade
4-5 kašika ulja
1 štanglica crne čokolade