Davno je to još bilo, tamo negde 90-tih, kad se u C-marketu pojavio džem-fiks. Dodje tad moja Živanka kući i kaže kako sve žene kupuju džem-fiks kao šašave, kuvaju džem od kajsija, bude gotov za 10 minuta i još kažu da je fantastičan. I padne ona na tu priču, skuva džem kao što su i one, mi svi probali kad je sve bilo gotovo i ustanovili da je džem-fiks obično s.nje i da tura džema od 10 kila kajsija slobodno može u đubre da se baci. Kao što je i bilo bačeno. Jer to je nama bilo kao neka obojena želatinasta masa, bez ikakvog ukusa pravog džema od kajsija, malo prokuvano voće koliko da pusti miris i ukus i eto, to je to. Sve bačeno, tegle oprane a džem skuvan kako se već kuva. E od tada ja ne mogu da smislim džemfiksovani džem, mada sam probala one kupovne engleske marmelade i bile mi super, naročito ona od pomorandže sa suvim groždjem. Možda jer je industrijska proizvodnja pa su ga udesili da bude fin.
Kako god, ovaj moj džem od jagoda i zove poznat je i pod nazivom Bazgo-lada, prvi put sam na njega naletela na Coolinarici, ali od čitavog recepta sam iskoristila samo kombinaciju jagoda i zove / bazge. Jer kod mene želatin ne sme ni da priđe džemu! Ne zamerite mi vi kojima i takvi džemovi prijaju...
Potrebno je:
2 kg jagoda
600 g šećera
1 limun
2 dl sirupa od zove ili 10 cvetova zove
1 kašika vanil šećera