Anzac keks

Sam naziv ovog keksa neodoljivo vuče na Nemačku, Austriju, Švajcarsku, kad ono medjutim! - Australija i Novi  Zeland, priznajte da ste iznenadjeni! 

Priča o ovom keksu krenula je još tokom prvog svetskog rata ali je pitanje šta je od toga tačno. Naime, jedna od verzija je da su ovaj keks žene spremale svojim muškarcima na frontu, kalorični su, zasitni a i dobro podnose dug transport jer su suvi. I tako, dok je naša vojska jela tain uz dodatak slanine i luka, dotle su se Australijanci i Novozelandjani sladili finim keksom?! Nešto mi se nije dalo da poverujem u ovo priču, daleko mi je logičnija ona druga verzija, surovija i manje romantična, ali i isplativija: druga verzija je ovaj keks jesu spremale majke, sestre, devojke, drage ali za prodaju, a novac od prodaje je išao u fond namenjen za voljene muškarce na frontu. Sam naziv je akronim od Australian and New Zealand Army Corps (ANZAC).

Vi odaberite priču za sebe, ja i gdin Đ. smo odabrali svoju omiljenu verziju ovog keksa:

Potrebno je:
100 g ovsenih pahuljica
75 g kokosa
140 g brašna
200 g šećera
1 kašika vanil šećera (ili 1 kesica)
125 g maslaca
2 kašike meda
1 kašičica sode bikarbone
2 kašike vrele vode



Ovo je, u neku ruku, osnovni recept za ovaj keks, ali varijacije su bezbrojne. Meni su fantastični kad se u testo dodaju brusnice ili suvo groždje, ali gdin Đ. nije mnogo lud za tom suvinom. Ja ih volim i prelivene čokoladom, on ne! Umesto običnog brašna i belog šećera, može se staviti integralno pšenično i smedji šećer, možete dodati i rendanu koru agruma (limun, pomorandža, grejp je fantastičan!), ili čokoladne kapljice, svakojaki začini od uobičajne vanile, preko djumbira, cimeta. Odaberite kombinaciju sastojaka koja vam odgovara i navalite na keks.

Na sasvim tihoj vatri otopiti maslac i 2 kašike meda. U dve kašike vrele vode otopiti 1 kašičicu sode bikarbone, ovo obavezno ovako!

U vanglici pomešati ovsene pahuljice, kokos, brašno, vanilu i šećer. Dodati maslac sa medom i sodu s vodom. Sve izmešati. Dovoljno je varjačom. Testo baš i nije testo, više je onako rastresito, deluje suvo, ali to je ok.

Kako se ovo testo prilično raspline pri pečenju, jako je važno ostaviti dovoljno prostora izmedju svakog kolača, u protivnom dobićete jednu veliku pogaču koju ćete ili seći nožem il lomiti, ma poješćete i tako, ali ovako je ipak lepše :) Dakle, pripremite dva velika pleha od rerne dim 35x40 cm, obložite ih papirom za pečenje. Rernu zagrejte na 180C.

Dlanove dobro navlažite vodom, kašikom vadite smesu, dlanovima je oblikujte u kugle pa ih malo spoljištite da imaju oblik, ajd da kažemo, mini faširanih, na to mi najviše liče hehehe. Redjajte ih na pleh, opet napominjem da izmedju kolača ostavite dovoljno prostora. Ja sam u jedan pleh stavila 12 komada, po 4 kolača u 3 reda, pa vi sad vidite. Za drugi pleh preteklo još 6 komada. Deluje da ih nema puno, ali verujte mi na reč, teško da će iko više od dva moći da pojede. Druga stvar koju možete da uradite je da ih pravite manje nego ja, pa ćete ih i imati više!

Dakle, kolače oblikovali, složili na plehove i ubacili da se peku. Peći ih na 180C 15-20 minuta, neka fino porumene sa svih strana, ali opet vodite računa da ne pregore.

Gotove kolače izvaditi iz pleha sa sve papirom za pečenje i ostaviti ih da se prohlade pre nego ih odvojite od papira. Dok su vreli, meki su i krhki ali kako se hlade, tako postaju čvršći - pravi keks. Ali ne kao onaj keks o koji lomite zube, već fini, hrskavi keks meke sredine.

U pozadini je Mrki, još jedan naš usvojeni mačor, konačno se oporavio od švaleracije :) 

Ma prava stvar! 


©Copyright by Vikend Kuvarica 2016-2018. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima,