Šišanje

gđa Tina Tarner, ni kriva ni dužna, završila na mom blogu. Fotografija je preuzeta sa net-a

Podseti me danas jedna od fejsbuk prijateljica, kako su nekada izgledali frizerski saloni. Sad kad malo bolje razmislim, najbolju frizuru sam imala dok su u salonima još postojale haube. Spakuju mi kosu u mrežicu, zveknu na srednju jačinu i posle 15 minuta me izvade poluskuvanog mozga ali s frizurom kao iz kataloga za mini val! Čak je teta Nada, mamina dogogodišnja frizerka, uvek znala da se pohvali kako mi je "divno uradila ondulaciju, nikad bolje joj mini val nije ispao", i to uvek pred prepunim salonom, pa se posle sve žene iščuđavale i pričale kako "niko kao Nada to ne zna da napravi"!

Pretposlednji put sam kod frizera bila 22.05.2011. :) sutradan smo išli kod kuma na svadbu pa zbog toga pamtim. A pamtim i zbog druge stvari: bila sam mrtva umorna, m.r.t.v.a. umorna taj dan, toliko da nisam bila u stanju sama sebi kosu da operem. I rešim da skoknem do frizera. S vrata, najljubaznije zamolim da me prvo saslušaju pa tek onda mi kažu da li mogu da urade sve kako tražim, ako ne mogu da idem dalje. I tako krenem: perete mi kosu mojim šamponom i regeneratorom, kosu češljate dok je regenerator na glavi, pažljivo, ispiranje, sušenje peškirom, nikako trljanje istim, bez silikona, bez ulja, bez krema za kosu, može samo pena za kovrdžavu kosu, sušenje bez difuzera, striktno onako kako pokažem da mi suše kosu, bez naknadnog češljanja, nameštanja, tapiranja, lakiranja i sl. Kaže cura meni - može, nije nikakav problem. I tako sve to krene... od svega onoga što sam tražila samo mi je kosu oprala mojim šamponom i regeneratorom, sve ostalo - pa valjda ona zna bolje! Kosu dugu do pola ledja i prirodno kovrdžavu ona je sušila difuzerom, istovremeno je češljajući gustim češljem i na kraju ju je rastresla rukama, blago natapirala na temenu da bih dobila "profil" i naravno naprskala lakom. Divno. Kad je sve bilo gotovo, sva ponosna na svoj rad, pita me da li sam zadovoljna. Kažem da jesam, bolje ni sama ne bih to uradila da sam Džoan Kjuzak i da glumim u Working Girl.

Za one koji ne znaju: Džoan Kjuzak, Working Girl, 1988., i te kako vredi pogledati film!
Fotografija preuzeta sa net-a 

Gledam se u onom ogledalu a frizura ne može da stane u kadar iako je ogledalo preko pola zida! Platim, ne ostavim bakšiš. Izadjem napolje i poželim da imam neku kapu na glavu da navučem, sramota me neviđena, ali brzo shvatim da mi ni šatorsko krilo ne bi pomoglo da se sakrijem. Ulazim u kuću i stajem ispred gdina Đ. Istog trena počinje da se smeje iz sveg glasa, suze briše rukavima, za stomak se drži, kaže loše mu je, pita je l to hoću da ga ubijem... Bez reči idem u kupatilo i krećem sve ispočetka, sama... Imala sam istu frizuru kao Tina Tarner tamo početkom osamdesetih, njeno izdanje u Pobesnelom Maksu 3 je ništa naspram moje slike.

Godine su prošle od tada i godine su i trebale da se psihički oporavim. A onda rešim da ponovo rizikujem.

S godinama kažu da bi trebalo suknja da bude sve duža i kosa sve kraća. Suknju sam odavno produžila ali s kosom je teže išlo. I tako sve dok nije stigla do struka a pranje iste se pretvorilo ko veliki veš na ruke da perem! I rešim - pašće šišanje. A i kiropraktičar rekao da sam prećerala, kičma pod opterećenjem... Odem kod frizerke (ne one iste, daleko bilo) ali ovaj put imam samo jedan zahtev: da me ošiša stepenasto, ali da mi kosu skrati samo onoliko koliko joj ja kažem, a naročito kad dođe do šiški koje inače ne želim. Sutradan ujutro me gdin Đ. šišao na terasi, u dva poteza mi je uklonio "tarzanku", "zemunku", "šabanku" kako god je zvali, koja mi je ostala da visi na vratu a izgledala je kao loša nadogradnja. Ostatkom sam bila prilično zadovoljna mada sam opet kosu prala čim sam u kuću ušla jer je opet sušena difuzerom, češljana i lakirana... Cccc....

I tako, što bi moja majka rekla, da su sve žene kao ja, frizeri bi pocrkali od gladi. Jer se već godinama šišam sama. A ako frizuru upropastim, bar znam da sam je sama upropastila. Ako ujutro negde neki pramen i štrči, očas posla ga smirim makazama! Kažu da je kosa ukras svake žene. Ja pre mislim da žena sama sebi treba da bude ukras, ako iole ima mozga.

Sama svoj majstor - tri boje crveno :)

©Copyright by Vikend Kuvarica 2016-2019. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima.