Zaboravih da kažem najvažniju stvar: ovo je, po mom mišljenu, jedan od najlepših posnih kolača koji sam pravila.
Potrebno je za testo:
1/2 l ulja
2,5 dl piva
1 prašak za pecivo (10 g)
1 kg brašna + još jedna šaka za posipanje
(i ne, u testo ne ide šećer, i da, svi sastojci su pobrojani :) )
Sirup:
400 g šećera
1 pakovanje vanil šećera
4,5 dl vode
i
oko 200-250 g mlevenih oraha za valjanje kolačića
U vanglicu za mešenje sipati ulje i pivo. Brašno prosejati i promešati s praškom za pecivo. Postepeno ga dodavati u mešavinu ulja i piva i zamesiti čvrsto testo. Od testa napraviti kuglu i ostaviti ga da se odmori petnaestak minuta. Nije potrebeno da bude na hladnom a kako je u pitanju masno testo, nije potrebno ni da se uvija u foliju.
Rernu uključiti na 180C. Veliki pleh od rerne obložiti papirom za pečenje (a ne mora jer se neće lepiti za pleh).
Testo podeliti na dva dela kako bi ste lakše radili s njim. Jednu polovinu razvući oklagijom na malo pobrašnjenoj površini, debljina testa treba da bude oko 1 cm. Čašom vaditi polumesece, redjati ih na pleh dodatno ih oblikujući rukama. Peći ih na 180C oko 15-20 min, treba fino da porumene s donje strane, odozgo ostanu gotovo sasvim beli. Pečene ostaviti da se ohlade u plehu pa ih tek onda vaditi. Ostatke testa sastaviti s drugom polovinom i vaditi kolače dokle god ima testa.
U široj i plićoj šerpi napraviti ređi sirup od 400 g šećera, 4,5 dl vode uz dodatak vanil šećera. Biće dovoljno da ga kuvate jedno pet minuta na srednjoj vatri.
U vreo sirup potapati ohlađene kolače (ja natrpam jedno 10-15 komada i ostavim ih da odstoje u sirupu jedno dva minuta ), zatim ih vaditi na tanjir da se malo ocede i na kraju ih valjati u mlevene orahe. S vremena na vreme sirup ponovo vratiti na vatru da se zagreje uz dodatak par kapi vode, kolači mnogo bolje upiju sirup, u protivnom može da se desi da ostanu malo tvrđi.
Prosto je neverovatno da se od tek par sastojaka dobije ovako fin i ukusan kolač!
Ja se uvek smejem nekim merama za kolače koje moja mama ima, a opet te njene mere su za nju sasvim logične. U celom valjevskom kraju (a verujem i još gdegod) običaj je da se svim gostima na slavi pripremi "Spremača", odnosno torba sa slavskim ponudama, malo pečenja/ribe i kolača/torti. Taj običaj je mene lično do ludila dovodio, dobro se sećam da je za slavu trebalo da spremim 17 tih spremača, dakle 17 paketa s mesom i 17 paketa s kolačima, što oduzme prilično vremena. Kad je uža rodbina u pitanju (ujaci i tetke, babe i dede) spremače su onako domaćinski spremljene, ko za svoje najrođenije. Zato smo mama i ja i pekle te "nenormale" količine kolača a i svega ostalog, da bi bilo i za slavsku trpezu a i za spremanje. A i da nešto pretekne posle slave.
Нема коментара:
Постави коментар