Ali, ne zaustavim se ja na kineskim serijama, nego kao pravi profesionalac pređem na korejske, jer su na Instagramu danima iskakali svakojaki recepti koji su se pojavili u seriji Bon Appétit, Your Majesty. Ukoliko volite da kuvate a ni gledanje korejskih serija nije vam mrsko, onda na bindžovanje. Serija je lagana i zanimljiva i ima samo 12 epizoda, svaka traje nešto više od sat vremena. Ima je na Netflixu a možete je pronaći i na domaćim piratskim sajtovima, ali, u tom slučaju psihički se pripremite na nenormalan broj reklama. Ili nađite nekog milenijalca koji će da vam instalira Stremio.
Kada je onaj Italijan nedavno objavio snimak svoje none Sicilijanke kako sprema lazanju od palačinki, prvo što sam pomislila je: Pa, ja sam ta njegova baba! Mada je razdaljina od mojih Popučaka do Sicilije bezmalo 1200 km, ja sam tu lazanju, ne znajući da zaista postoji i takav recept, spremala još kao devojka, mnoooogo pre interneta, instagrama i masovne pojave fud blogera. Razlog zašto sam pribegla palačinkama umesto da sam koristila testo za lazanje bio je vrlo jednostavan, a ostao je isti i do dan danas: mrzim da kuvam to testo za lazanje! Pre napravim domaće, sveže, i tako ga odmah pakujem u pleh. A koliko mi teško pada taj procec kuvanja lazanja, isto toliko mi je pravljenje palačinki opuštencija najveća! Ostala mi je u sećanju izjava jedne mamine prijateljice kako je taj dan napekla čak 12 komada palačinki, po tri svakom u kući, i da snage više nema da se pomeri, eto crkla je. Ja jednom pojela 18 dok sam ih pekla, pa posle i dok sam ih savijala sigurno još jedno 7-8, ne krećem u taj poduhvat ako neću napraviti bar jedno 50-60 komada! Čak i samo za nas dvoje! Zato mi se dešavalo da mi ih preostane i za sutradan, i tako su jednom prilikom završile u lazanji. Na opšte oduševljenje.
Potrebno je za 4 osobe:
par kašika maslinovog ulja
1 krupnija glavica crnog luka, sitno seckanog
1 izdašna kašika domaćeg začina (ili sitno rendani celer, šargarepa, peršun)
500 g mlevenog mesa po izboru
oko 1/2 dl crnog vina
700-750 ml domaćeg soka od paradajza ali onog bez semenki, može i pelat
2 čena belog luka
so, biber, origano
Za bešamel:
50 g maslaca
50 g brašna
500 ml mleka
so, biber, malo muškatnog oraha
još:
400g sira - mocarela, gauda ili neki drugi koji se lepo topi
100 g rendanog parmezana
palačinke, oko 20-25 komada, zavisi od veličine pleha
İma jako puno varijanti za lovačke šnicle a razlika je uglavnom u sosu u kojem se ukrčkaju. Neko ostavi sos sasvim beo, neko dodaje začine koji mu daju boju, ali osnova je uvek ista: belo vino, luk, beli luk i pečurke. Sve ostalo je stvar ukusa.
Potrebno je za 2 osobe:
400 g mlevenog mesa (pola svinjsko, pola junetina)
1 malecka glavica crnog luka (može i pola regularne)
1 čen belog luka
50 g dobre dimljene slanine
oko 100 g gaude ili nekog drugog sira koji se lepo topi
so i biber
1 mala ljuta papričica
ljuta tucana paprika
malo maslaca ili ulja
Ali, paprike sad čak i iz turšije jedem :) Ideju za ovaj ručak našla sam na fejsbuk stranici Turska kuhinja, nije ništa epohalno, ali sam se ja tako slatko naumakala safta i najela paprike, da je to za priču! Na stranu što ove koje sam pravila nisu na kajmaku, jer ga nisam imala, već su na slatkoj pavlaci, ukus im je fantastičan. Pa probajte, nit je teško, nit je skupo, a paprika sad u septembru ima svih mogućih sorti.
Potrebno je:
paprike, kakve god, poželjno je da koja bude i ljuta somborka ili bar dodajte jednu ljutu papričicu
kajmaka ili mlečne slatke pavlake sa 36% mm, koliko da prekrije paprike
belog luka, po ukusu
soli, po ukusu
bibera, po ukusu
sveža lepinja, pogača, daj bilo kakav vruć beli lebac, to mora uz ovo!
Kako su godine prolazile, tako sam i ja isprobala svakakve sosove koji idu uz ćufteta: te bele, te marinara, te s paprikama, one s pavlakom, a onda mi jednom na pamet padne onaj koji je baba Milena jedino znala da napravi: najobičnija bela zaprška plus aleva paprika i sve naliveno vodom. Hranljiva vrednost nikakva, ali ukus koji te vraća u tamo neka vremena... Dakle, biće ovde baba Milenin recept za sos, ali ipak će ćufteta biti po mom. Mere će biti prilično odokativne, ništa više ne mrzim nego kad spremam nešto što svaka poštena domaćica zna da spremi zatvorenih očiju (muški, u kuhinji vi se bili i uvek ćete biti u manjini), pa ću ja tu kao nešto sad da pametujem s 1,5 g soli na ukupnu težinu mesa, ma daaaj...
Priznaću vam jednu stvar - odavno nisam u kuvanju uživala koliko juče, dok sam pripremala ova dva jela plus klafuti od jabuka. Nekako, zbog brojnih obaveza u poslednjih godinu dana, jedva da sam imala vremena da se odistinski posvetim onome što najviše volim - isprobavanju novih recepata, petljanju po kuhinji bez nekog posebnog povoda već samo zato što mi se hoće, i onom, možda, najboljem delu svega - iščekivanju da jelo bude gotovo, uživanju prvo u mirisima a potom i ukusima pripremljenog. A verujte mi - ovde ima u čemu da se uživa! Oba ova recepta su sa bloga Kužina s pogledom, nisam odstupala ni od jedne mere, samo sam ih smanjila jer je ipak nas samo dvoje. Oba ova jela su izuzetna, savršeno se dopunjuju, saltimboka kao divno, aromatično meso i nežni i meki njoki i sve to u savršenom saftu. Koliko je potrebno da se sve ovo pripremi? Verujte, tek malo više od pola sata! U originalu saltimboka se priprema od tankih junećih ili telećih šnicli, ali ja sam ovu moju spremala od svinjskog filea, odličnog komada mesa pristupačne cene. Mada, moglo bi to da se pripremi i od pilećeg filea...
Ima već par godina kako se nakanjujem da isprobam i ovaj rižoto na način kao se sprema u Milanu, pa opet, godinama mi se to nije dalo. A kad bi mi pao na pamet, falio bi mi šafran, bez kojeg milanski rižoto nije ono što bi trebao da bude. Tako sam se pre jedno dve-tri nedelje požalila mojoj direktorci kako nigde šafran ne mogu da nađem, googlala, gledala, pitala, džaba... Ona mi sutradan donese dve kesice Kotanyi šafrana, slučajno naletela prethodni dan u Metrou, ja vala preko mosta ne bih išla samo za šafran pa da mi se o životu radi (ovo "preko mosta" odnosi se ne bilo koji prelaz preko bilo koje od reka a koji vodi na Novi Beograd). A onda mi prošle nedelje iz Turske donese i pravu stvar, malecku teglicu prvoklasnog šafrana koji samo što ne progovori - bože što sam divan!
Moj milanski rižoto sam pripremala po receptu sa stranice Kužina s pogledom, na Damirin blog se uvek rado vraćam naročito jer, pored besprekornog recepta, tu uvek nešto novo naučim i saznam. Zato, ukoliko vas interesuje zašto je ovo jelo i predjelo, i prilog ali i glavno jelo, pogledajte OVDE.
 |
| Rankov prvi gulaš <3 |
