Ostavljam ovde ovaj spisak koliko zbog vas, da vas možda inspirišem i, koliko toliko, olakšam odabir kolača za neku svečanu priliku, ne nužno slavu, toliko i zbog sebe, čisto da me podseti šta sam pravila ove godine, da se ne ponavljam i sledeće :)
Inače, otkako sam pronašla svoju staru slavsku svesku (sveto pismo ove nekada mlade domaćice), setila sam se svih muka koje sam prošla dok sam prvi put, skoro sasvim sama, pripremala naš prvi Aranđelovdan. Koliko god da sam majci ranije pomagala u pripremi slave, toliko sam tada bila u strahu hoće li sve biti u redu, neću li nešto možda zaboraviti, da li će svega biti dovoljno za goste... Pa, na svu svoju muku, sve sam to spremala kad se vratim s posla, uglavnom noću. Ta naša prva slava ostaće mi u sećanju po neverovatnoj količini predjela koju sam spremila, te rolati, slane torte, salate, namazi, tanjiri prepuni sitnih zalogajčića, brusketa, suhomesnatog, pihtija, raznih sireva i maslina, pa onda klasičan slavski sled: supa, sarma, pečenje i - kolači, i to ne malo kolača, napravila sam ih dovoljno za puk vojske. Na sve to svekrva pravila drobu, gulaš od iznutrica i crevaca, a moja mama mi poslala na poklon veliku šerpu (da je imam, jer trebaće mi ne samo za sarmu, nego i za ajvar i džem) pa još je napunila njenim čuvenim sarmama sa suvim rebarcima i kolenicom. Da ćerki malo olakša prvu slavu. Šta da vam kažem, droba i kolači su se pojeli, sve ostalo je moglo i da ga ne bude, niko ne bi pravio pitanje... A, drugi dan slave, kasno uveče, kad su od gostiju ostali još samo najbliži prijatelji i kumovi, ovu vajnu domaćicu našli su kako spava ko klada, sklupčana na dvosedu, pod gomilom jakni i kaputa :). Te godine sam ispekla zanat, za slavu uzimam godišnji odmor, sve pripremim natenane, a i posle slave sve pospremim, izglancam i operem, i opet mi ostane dan-dva za totalni odmor (čitaj: tad samo dišem!).
