Krem bombice

Pre nego me razapnete jer su sve mere odokativne, odmah na početku da se opravdam: pravite ako hoćete, nemojte ako vas plaši najjednostavniji recept za bombice IKAD! Etoooo. Ovo je nešto nastalo sasvim slučajno, iz puke potrebe da domirim potrebnu količinu kolača, i umalo da zafali i pored njih - probaj jednu, probaj drugu, daj i treću za svaki slučaj i eto problema! Ono što je važno je da smesa za bombice treba da bude meka, vadi se pomoću dve kašičice, spušta se u keks za valjanje pa se tek onda, kad je smesa gotovo sasvim obložena keksom, oblikuju bombice. Meke su ali stabilne, ne razlivaju se ni pod tačkom razno. Zato kad se zagrizu, samo se tope u ustima...

Potrebno je:
Eurokrem ili Nutela (jedno je jeftinije a drugo ukusnije pa odaberite šta vam više odgovara)
pečeni, mleveni lešnik
maslac sobne temperature
+
za valjanje kuglica možete koristiti šta god poželite: čokoladne perlice, mleveni keks, lešnike bilo mlevene ili sitno seckane, ili ih možete preliti čokoladnom glazurom, belom ili crnom, ma šta god.

Bombice od suvih šljiva

U nazivu recepta htedoh da dodam još i "obične", ali se predomislih u zadnjem trenu. Pa nisu obične, već odlične! Ovo je najjednostavniji mogući recept za bombice od suvih šljiva, ovako su se nekada pravile, a tek kasnije je stigla i čokolada. Pravo da vam kažem, probala sam par recepata što sa svežim, što sa suvim šljivama, a u koje ide i čokolada, i definitivno nije to my cup of tea, kako bi se to danas moderno reklo. Nešto meni tu ne štima... a nema razloga da ne štima jer volim, voooooolim čokoladu, al' eto... zato su ovo: bombice od suvih šljiva vulgaris! Eh, u recept ni zagazila nisam a gađam se s engeski i latinski ko da su mi maternji :) :) :) 

Potrebno je  za 30-tak bombica:
400 g suvih šljiva
100 g mlevenih oraha
malo ruma
a kad sam dobre volje u sve gore navedeno dodam i 50-tak grama omekšalog maslaca, jer eto - može mi se!
+ mleveni orasi za valjanje kuglica

Karamel bombice

Ove bombice sam prvi put pravila još pre par godina, za slavu, i bukvalno su bile razgrabljene. Nažalost, tad sam napravila samo jednu meru, i još se sve pridržavala recepta pa su to više bile bombe nego bombice :) Kako god, sve sam ponovila i ove godine ali uz maaaalecke izmene. I samo da napomenem, recept je iz Minjine kuhinjice i predstavlja pravo zadovoljstvo u malom zalogaju. 

(izvorni recept)
Potrebno je  za 40-tak bombica:
40-tak celih pečenih, oljuštenih lešnika
250 g mlečnih karamel bombona (onih četvrtastih iz zdrave hrane)
150 g šećera
80 ml vode
80 g maslaca
150 g pečenih, mlevenih lešnika
100 g mlevenog keksa

Za prelivanje:
150 g čokolade
6-7 kašika ulja

Konfett pužići

Obožavam marcipan. Onoliko koliko ga ja volim, toliko ga gdin Đ. ne voli, što je samo još jedan razlog više za pravljenje kolača od marcipana :) Zla sam, pa šta! Pored tog božanstvenog ukusa, ovom receptu me je privukao i izgled, kao i svako pusto žensko padam na šareniš! 

(izvorni recept)
Potrebno je za marcipan:
200 g fino mlevenih badema, blanširanih, očišćenih od opne i osušenih
200 g najfinijeg prah šećera
20 -30 g maslaca
ekstrakt gorkog badema ili amareto
+
malo šećernog sirupa

Potrebno je za rolat:
sav ovaj gore pomenuti marcipan
120 g bele čokolade (Nestle recimo)
cca 100 g raznog kandiranog voća, što šarenije to bolje
(kod mene ovaj put ananas, pomelo, mango, papaja)
malo žestine za potapanje kandiranog voća (rum, konjak, viskić, štok, ne sve odjednom nego odaberite nešto od ponudjenog!)

Minjoni s pomorandžom

Evo ih konačno i uslikani, toliko puta pravljeni što kao tortičica, što kao minjoni, ali uvek u žurbi nestajali. Još pre par godina sam na Coolinarici pronašla recept za Portugalski kolač s narandžama i svideo mi se još na čitanje, što je i te kako obećavalo da će ukus prevazići moja očekivanja. I tako je i bilo. Kora se jedva može nazvati korom koliko je nežna i vazdušasta a fil, koji sam ipak pravila po svom, je divna kombinacija poslastičarske kreme s dodatkom rendane pomorandžine kore i mlevenih lešnika. 

(izvorni recept) 
Potrebno je za koru:
4 jajeta
125 g šećera
1 kašičica vanil šećera
sitno rendana kora od jedne pomorandže
100 g mekog belog brašna
4 kašike tople (ne vrele) vode

Za fil:
2,5 dl mleka
3 žumanceta
2 kašike šećera
2 kašike gustina ili brašna
50 g omekšalog maslaca
1 dl slatke pavlake / mlečne
sitno rendana kora od 1/2 pomorandže
2 kašike mlevenih lešnika

Za glazuru:
150 g bele čokolade
6-7 kašika ulja

Za ukrašavanje:
perlice, ružice, mlečna čokolada ili ovako kao ja, kandirana korica pomorandže 

Anzac keks

Sam naziv ovog keksa neodoljivo vuče na Nemačku, Austriju, Švajcarsku, kad ono međutim! - Australija i Novi  Zeland, priznajte da ste iznenađeni! 

Priča o ovom keksu krenula je još tokom prvog svetskog rata ali je pitanje šta je od toga tačno. Naime, jedna od verzija je da su ovaj keks žene spremale svojim muškarcima na frontu, kalorični su, zasitni a i dobro podnose dug transport jer su suvi. I tako, dok je naša vojska jela tain uz dodatak slanine i luka, dotle su se Australijanci i Novozelanđani sladili finim keksom?! Nešto mi se nije dalo da poverujem u ovo priču, daleko mi je logičnija ona druga verzija, surovija i manje romantična, ali i isplativija: druga verzija je ovaj keks jesu spremale majke, sestre, devojke, drage ali za prodaju, a novac od prodaje je išao u fond namenjen za voljene muškarce na frontu. Sam naziv je akronim od Australian and New Zealand Army Corps (ANZAC).

Vi odaberite priču za sebe, ja i gdin Đ. smo odabrali svoju omiljenu verziju ovog keksa:

Potrebno je:
100 g ovsenih pahuljica
75 g kokosa
140 g brašna
200 g šećera
1 kašika vanil šećera (ili 1 kesica)
125 g maslaca
2 kašike meda
1 kašičica sode bikarbone
2 kašike vrele vode

Čokoladni mafini s kokosom

Ali, ko je uopšte mogao i da pretpostavi koliku će frku Maja da nadigne samo zato što me nije bilo na "mreži" par nedelja?!!! Suze su mi tekle od smeha kad sam videla kakva se potraga za mnom digla! Doduše, morala sam da reagujem kad je "ona" Sanja poslala zahtev za prijateljstvo gdinu Đ, tu je već dara prevršila meru, rekoh konektuj se crna Svetlano, muža će ti preotmu na kvarnjaka. A ovamo kao nije njen tip, ona voli te nordijce, ma pazi bogati, ali eto, žrtvovala se samo da bi njih dve mene iskopale i izvukle iz mraka predzakeberskog doba! 

Nego da se vratimo na mafine. Mada s njima nisam nigde ni išla da bi im se vraćala... Dolazili prošli vikend moji - brat, snaja , deca komada dva muških + njihov novi pas, alternativnog imena Debela Berta. O tom krajnje neprikladom imenu za jedno preslatko štene čau čaua kasnije, tokom dana, predlagana su brojna prikladnija imena, od Danice do Flafija (moj predlog jer sam odmah mogla da vidim mog tatu kako stoji na stepenicama i viče Flafiiiii, Flafiiiii hahahahhaah) ali eto, na kraju odluka ostade na momcima da je donesu. 

A za dezert ovaj put pali mafini, a kakvi drugi do čokoladni, razume se. Očas posla gotovi, kao i svi drugi mafini, a zaista jako fini. 

(izvorni recept) 

Potrebno je za tamno testo:
3 jajeta
150 g šećera
125 g maslaca
100 g čokolade
220 g mekog belog brašna
3 dl jogurta sobne temperature
1 kašičica instant kafe (nije neophodno)
1 pakovanje praška za pecivo (10 g)
2 dobre kašike kakaoa

Za bombice od kokosa:
cca 150 g sitnog sira
cca 100 g kokosa
cca 100 g prah šećera
1 kašika vanil šećera ili malo ekstrakta vanile
1 kašika ruma (nije delovao na decu, najverovarnije izvetrio od dugog stajanja)

Za čokoladnu glazuru:
100 g čokolade
2-3 kašike ulja

I ukrašavanje:
šta god! i kako god!

Domaći začin mama Žike

Mislim da je ovo jedino od zimnice što moja mama sprema a da u to ide konzervans. Sve ostalo pasterizuje. E sad, naći će se mnogo njih koji će reći da je bolje onda ovo i ne praviti, ili zašto praviti kad sad čitave godine ime svežeg povrća ili će već nešto smisliti, ali ja ne bih bila ja kad ne bih imala i svoje JA. Pa prema tome: 

Dragi moji, pa ne žive sve domaćice u gradu, ima još uvek onih koje žive na selu, pa svojim vrednim rukama uzgajaju svakojako sezonsko voće i povrće. Kod takvih se paradajz jede od početka jula, jagode u maju, maline krajem jula, krompirići stižu kad im je sezona a ne u januaru. E, te žene ostavljaju zimnicu od sezonskog voća i povrća, onako kako im šta stiže u bašti. Jer teško da će za ovaj domaći začin naći u bašti paradajz i mesnatu crvenu papriku krajem decembra kad im zatreba začin za posnu sarmu! Ovo važi i za one koji tvrde da je suludo ostavljati bilo kakvu zimnicu jer sve ima da se kupi gotovo u marketu. Ima, nego šta nego ima. Ali ću radije maminu papriku s renom, celerom i belim lukom, gde su ona i tata sve sami odgajili od semena, nego  onu industrijsku. Fala lepo, ali ne, fala lepo. Na stranu činjenica da bi mi Živanka glavu otkinula kad bih kupila nešto od zimnice a ona pogine dok sve odgaji i spremi! 

I zato - pssst. Ko hoće, nek pravi, ko neće nek ne blati. Konstruktivni saveti su zato dobrodošli. 

Zato i prihvatam predlog Zorice koja kaže da bi sve ovo moglo bez konzervansa a da se zaledi. Ja bih dodala - onda i bez soli jer teško će se dobro zalediti nešto tako slano. O tome kroz recept. 

Potrebno je:

1 kg šargarepe, samo koren

1 kg celera, koren i lišće

1 kg peršuna, koren i lišće

1 kg paškanata, samo koren

1 kg crvenog paradajza, bez semenki, ocedjen

1 kg mesnatih crvenih paprika

400 g soli

1 konzervans

Čokoladni kolač s jabukama

Kada je pre nekoliko dana na Coolinarici slika ovog kolača osvanula kao fotka dana, istog trena sam znala da ću morati da ga isprobam. Sva sreća što za njega ne treba neki poseban budžet, gotovo sve imate već u kuhinji. A kolač... u Bosni imaju divnu reč za ovakvo "rastresito" testo - rahli! 

(originalni recept) 
Potrebno je:
3 jabuke, kiselije, srednje veličine
2 jajeta
150 g šećera
1 kašika vanil šećera ili 1 pakovanje
1 kašika ruma
1 kašičica sode bikarbone
2 kašike kakaoa
60 g otopljenog i prohladjenog maslaca
150 g mekog belog brašna
+ 50-tak grama seckanih oraha
100 g mlečne čokolade ili čokoladnog krema (kod mene krem)

Punjene mekike / Hamur Kizartmasi/Pişi

Ovaj recept podsetio me je na onaj za Valjevske žižalice. E, sad se sigurno pitate šta su to, koji vrag, sad pa te žižalice!? Sad će ova Valjevka sve lepo da vam objasni, potanko i natenane, pa ako, kojim slučajem, negde žurite... 

Dakle, davno to bejaše, ima sigurno tridesetak godina od kad sam ja, devojčurak, počela besomučno da sakupljam recepte. Gde god sam šta našla, il' sam zapisala il' sam isekla pa zalepila u svesku. Tako jednom naleteh u nekom dodatku uz časopis i na recept  za pomenute žižalice. Kako videh ono "valjevske" odmah zgrabih svesku i olovku da zapišem, jer sigurno, zaboga, ne može da bude nešto loše, gde je još nešto loše iz Valjeva došlo! Krenem da pišem i kako odmičem s receptom tako shvatam da sam budala što pišem recept za nešto za šta mi recept, u stvari, i ne treba. Jer sam to jutro doručkovala Valjevske žižalice. A da to, jadna, i ne znadoh. Jer žižalice su ništa drugo do lepinjice, komadi običnog hlebnog testa, razvučenog rukama da bude što tanje, pa pečenog na plotni smederevca, ukraj, prvo s jedne strane, pa s druge, da porumeni i mestimično pocrni, jer samo tako valja. Pa onda odozgore, na vrelo, metneš jutrošnji kajmak, neslan, preklopiš na pola, zagrizeš a ono cuuuuuri niz ruke! Raj na zemlji! Bože, što sam se toga u životu najela a opet mi uvek bilo malo! Eto, tako sad da znate, vi niste jeli lepinjice već nadaleko čuvene valjevske žižalice, i moliću da se to ubuduće poštuje. 

A što se ovog recepta tiče, sve je krenulo od ozloglašenog Pinteresta, tamo mi za oko zapadoše Hamur Kizartmasi/Pişi, ta ko je mogao i da pretpostavi da su to, u stvari, samo punjene mekike! Al' kad sam ih već tako lepo napravila, pa i uslikala, a na kraju ih (udruženim snagama sa gdinom Đ.) i pojela, ajd' rekoh i recept da napišem. Možda nekom i to zatreba. 

Potrebno je za testo:
400+100 g mekog belog brašna
1 kašičica soli
1 pakovanje suvog kvasca (10 g) ili 20 g svežeg
2 kašike maslinovog ulja
3 dl mlake vode
prstohvat šećera

Potrebno je za fil:
1 manja glavica crnog luka
3 čena belog luka
1/2 šolje spanaća, blanširanog i ocedjenog
cca 200 g feta sira
so i biber

ulje za prženje.

Pečena piletina s jogurtom

Slatko, sladje, najsladje pa tek onda pečena piletina s jogurtom! Recept je sličan onoj piletini sa belim lukom i začinima, ali je ovaj put jogurt taj koji pravi razliku. U stvari, piletinu na ovaj način spremam već godinama i bila sam ubedjena da sam recept objavila pre ohoho vremena, kad ono medjutim! I evo da ispravim i tu grešku, stiže recept i za ovaj način pripreme piletine. Ne oklevajte ukoliko vam je kombinacija namirnica nespojiva, nećete se pokajati, to sigurno!!!

(originalni recept)
Potrebno je za 4 osobe:
4 krupnija bataka s karabatakom
1/2 dl maslinovog ulja (eventualno obično)
1 dl jogurta
2-3 čena belog luka
sok i sitno rendana kora od jednog limuna
so i biber po ukusu
1 kašičica semena korijandera

Francuska marmelada

Ne da nisam imala nameru da je kuvam, već mi ni na kraj pameti nije bilo! Ali, zato ja imam mog dragog gdina Đ. koji misli o svemu :) Zaista sam želela jučerašnji dan da provedem u totalnom neradu, ručak sam imala od ranije, za slatkiš skuvala šerpu sutlijaša, neopeglan veš ionako ignorišem poslednjih par decenija, tako da mi je preostalo samo bitisanje i pomeranje s dvoseda na trosed. Taman ja to tako lepo sve isplanirala (kao da je nerad potrebno planirati!) kad stigoše šljiveeee... 

Recept za ovu marmeladu sam našla u onim kuvarima koje je ranije izdavao jedan od onih ženskih časopista tipa "Nada" ili "Žena" ili tako nešto, moram baciti pogled da vidim šta piše na naslovnici. Pored svakakvih krš recepata, prikupljenih s konca i konopca čisto da se popuni prostor, uvek je moglo da se nadje i nešto fino. Mada bih ga pre nazvala Francuskim džemom jer ipak nema tu glatkoću marmelade, ostavljam mu originalan naziv. Mere sam ipak prilagodila svom ukusu. 

Potrebno je:
3 kg šljiva, očišćenih od koštica i premerenih
3 pomorandže, sok sa pulpom i sitno rendana kora
2 limuna, sok sa pulpom i sitno rendana kora
200 g suvog groždja, belog
2 vrhom pune kašike vanil šećera ili 2 kesice vanil šećera
cca 600 g šećera

Junetina na ciriški način

Ajd da probamo i na ovaj način :) Sad se nešto prisećam... kad spemam nešto novo, prvi put, obavezno izdeklamujem gdinu Đ. šta će biti za ručak kako bi se, valjda, psihički pripremio. Tako je bilo i ovaj put: - Debeli, za ručak junetina na ciriški način! On slegne ramenima, pomiren sa sudbinom, šta je tu je, jesti se mora :) :) :) 

Ovo je jednostavno i fino jelo, pripremala sam ga po receptu iz kuvara Brzo & ukusno i opravdalo je što se tu našlo. Preporučujem da koristite meso do buta, mekše je i brže se pripremi. Ako imate sreće a i sredstava u budžetu, onda priuštite sebi juneći biftek, krajnje bRezobrazno skup (cena čak do 2200,00 din/kg što je budalaština jer za te pare pola praseta možete da kupite). U krajnjem slučaju, tu je i juneći vrat, komad malo masniji i zahteva dinstanje umesto prženja, kako bi dobio na mekoći. 

Potrebno je za 4 osobe:
500-600 g junetine (ja sam koristila juneći but)
1 srednje krupna glavica crnog luka
200-250 g šampinjona
peršun
50-tak grama maslaca + ulja po potrebi (malo)
1,5 kašika brašna
cca 1,5 dl junećeg bujona (eventualno supa od kocke)
cca 1 dl belog vina
so i biber
1 kašika sitno rendane kore limuna
2 kašike kisele pavlake
cca 1 dl mlečne slatke pavlake (ako nema može i ona za kuvanje, ali ova lepšaaaa)

Pogačice od pire krompira

Mada bi modernije bilo reći da su ovo slani mafini ali eto, ja volim da kažem da su ovo pogačice.

E sad, možete ih praviti od ostatka pire krompira a možete ga, što bi moja baba rekla, kastelj praviti samo za ovu priliku.

E, tu reč "kastelj" nećete vala naći ni u jednom rečniku, ne postoji, nema je, tako da ne znam da li je u pitanju neka reč turskog porekla koja je na našem podneblju pretrpela toliko promena pa zvuči etimološki nepoznato, ili ju je jednostavno moja pokojna baba izmislila! Uglavnom, kad god sam je izgovorila, uvek sam se susretala sa upitnim pogledima pa sam tako više počela da je koristim u sebi, a sve manje naglas. Kastelj - to je kad nešto radite van svakog plana, samo da bi se to uradilo, jer (o zaboga!) mora da bude uradjeno. To je kad kastelj idete do grada samo da bi kupili cipele koje će i sutra tamo biti, ali eto... Ili kastelj mu operete crne farmerice jer mu se samo te oblače a ima još tridesetore u ormaru. Ili kastelj pravite palačinke dok torta čami u frižideru. Ili kastelj odete u knjižaru samo da kupite knjigu jer vam se baš ta čita i tačka. Kastelj je tako više fizički osećaj za moranje, nego što je to moranje per se.

A počeh s pire krompirom... Moje digresije su valjda do sada svima dobro poznate a i kome nisu, bome mora se pomiriti s njima... U svakom slučaju, nikad mi neće biti jasno kako se nešto pravi od ostatka pire krompira, pa za to još treba i po kile istog, ta koliko ste tog pirea napravili prethodnog dana pa toliko omašili meru da vam preteklo pola šerpe?!!! Kod mene toga retko pretekne, pa i onda samo u tragovima. Tako da ja pire za ove pogačice namenski "kastelj" pravim heheheh.

Potrebno je za 10-12 pogačica:
500 g pire krompira
2 jajeta
50 g rendanog kačkavalja ili sličnog sira
so i biber po ukusu, ne štediti na biberu
4-5 kašika sitno seckanog vlašca ili seckana perca mladog luka
2 kašike kisele pavlake
1 pakovanje praška za pecivo (10 g)
+
dve-tri kašike rendanog parmezana za posipanje

Piletina s belim lukom i začinima

I uopšte mi nije žao što ispekoh toliku piletinu juče, jer se sad opet radujem istom ručku. Rekla bih da je ova piletina slična onoj što sam pravila po Majinom receptu, ali eto, ideju za ovo sam pokupila na netu pa rekoh da isprobam, loše sigurno neće biti. Daleko, daaaaaleko od toga! 

Potrebno je za 4 osobe:
4 bataka sa karabatacima (ili već piletine koliko vam treba)
5 čenova belog luka (više ako je sitniji, domaći)
2 vrhom pune kašičice dimljene paprike
1 kašičica origana
1 kašičica suvog peršuna (može si sveži, stavite ga više)
so i biber
ulje za pečenje