Ovo je osnovna verzija Irskog hleba sa sodom bikarbonom (Irish soda bread), jednostavan da se napravi, priprema jedva da oduzme pet minuta ali će vas zato iznenaditi svojim ukusom. Bar je gdin Đ. bio iznenadjen dovoljno da je čak punih usta pomumlao klimajući glavom "baš dobar hleb!" ;)
Potrebno je:
500 g mekog belog brašna + cca 2 kašike za posipanje
2 kašičice sode bikarbone
1 kašičica soli
3 dl mlaćenice/buttermilk - recept u nastavku
Za one koji se pitaju šta je to mlaćenica, stiže i objašnjenje: ako ste se nekada zaneli sa mućenjem slatke pavlake pa na kraju dobili skoro pa maslac, ona tečnost koja se izdvojila - e to je mlaćenica. Nema bog zna kakav sadržaj vitamina ali je zato izuzetno bogata proteinima i mineralima. Iskreno, kod nas još nisam videla da ima da se kupi, a njenu zamenu je izuzeto lako napraviti: u 3 dl mlakog mleka dodati 1,5 kašiku soka od limuna i ostaviti da odstoji jedno petnaestak minuta. Umesto soka od limuna možete koristiti i sirće ali je meni ukus ovog hleba neuporedivo lepši ako je mlaćenica napravljena s limunom. Posle tih petnaest minuta primetićete da je mleko počelo da se zgrušnjava, promešajte ga, i to je to - imate mlaćenicu!
Uključite rernu da se zagreje na 220C. Dno okruglog kalupa prečnika 22 cm obložiti papirom za pečenje.
U vanglicu prosejati 500 g mekog belog brašna, dodati so i sodu bikarbonu i sve dobro promešati. Napraviti udubljenje u sredini pa uliti mlaćenicu. Mešati varjačom tako da lagano "obarate" ivice brašna u tečnost. Kada ste svo brašno umešali, testo izručite na malo pobrašnjenu radnu površinu (testo će i dalje biti blago lepljivo) i kratko ga premesite, tek jedno desetak puta, koliko da se testo ujednači a da oblikujete jufku. Prebacite ga u pleh i rastanjite dlanovima na veličinu pleha. Oštrim nožem testo zaseći unakrst.
Ubaciti pleh u rernu pa preko poklopiti drugim plehom, ja sam poklopila tankim, limenim, onim za pečenje korica za Doboš tortu. Peći tako poklopljeno na 220C oko desetak-petnaest minuta, zatim skloniti "poklopac" i hleb peći još toliko, a da lepo i ravnomerno porumeni.
Ako se pitate kakvog je ukusa, reći ću vam: slatkastog, gotovo da ima ukus kukuruznog hleba, kiselost mlaćenice se oseti tek u tragovima, korica mu je hrskava a sredina kompaktna i meka ali i vazdušasta. Nećete pogrešiti ako odlučite da ga napravite, to sigurno. A ja sam sigurna da ćete ga grickati i onako bez ičeg i ako ništa drugo u sebi ćete pomisliti "baš dobar hleb"!.
Нема коментара:
Постави коментар