четвртак, 23. март 2017.

Deda je voleo slatko!

jul 2010. 
Al' stvarno, deda voleo mnogo slatkiše. Nije pravio pitanje šta ima, samo da ima... Valjda to ostalo od one posleratne nemaštine, ko je još tad smeo da kaže: volim pečenje, izem ti grašak! Ćuti i jedi.



Nego da se vratim na te slatkiše. Baba nije bila baš bog zna kakva kuvarica, a od slatkog znala da napravi odlično slatko i džem, pekmez od šljiva bez premca. Patišpanj od 8 jaja pečen u dubokoj šerpi, taške i seljačke mekike od ničeg s krupnim šećerom, šuplje krofne, vareniku i čaj zašećeren na sto jedan način, rekla bih da je to sve. A dedi se posrećilo tek kad je u kuću stigla snajka, moja mama, pa ona donela tako neke nove recepte, sve neki fini kolači i komplikovane torte s kilo oraha i pet filova... ta man'te molim vas!

Jel' se sećate one letnje kujne iz prethodne priče? Evo je opet u igri, ovaj put sve najvažnije dešava na onom prozoru sa zelenom platnenom roletnom. E na tom istom prozoru jednog lepog prolećnog dana zadesila se osrednja zelena šerpa. Nešto u šerpi se hladilo na blagoj promaji. Mama u kuhinji posluje, subota je, malo se pere, malo se posprema, pravi se kolač za nedelju, biće gostiju... A šerpa "ćuti" što bi rekao Milašin.

Nekako baš u to isto vreme pored otvorenog prozora sa zelenom šerpom prošao deda. Gvirnuo levo, gvirnuo desno, nigde nikog, gvirnuo u punu šerpu, opet levo pa desno al' na brzinu, pa navrnuo onu šerpu! Ispio on dobrih gladnih četiri-pet gutljaja pre nego što je shvatio da to što pije i nije bog zna šta... al' sad šta je tu je. Popio, pa pobegao.

Preskočiću deo kad je mama ustanovila da je šerpa depresivno poluprazna zarad kraja ove priče a i on je blizu: posle večere svi zajedno tako gledamo onaj isti crno-beli lampaš pokriven taze uštirkanom šustiklom, mama seče kolač da se zasladimo, kad deda prekide tišinu: "Snajka, onaj fil ti danas i nije bio nešto, ja probao ono skroz neslatko, jesil' to zasladila sad?"

Svi ga pogledasmo, mama otvorenih usta punih pet sekundi a onda joj je negde iz dubine izletelo: "Crni Živorade, pa ti popio štirku! Ja skuvala i ostavila da se prohladi da uštirkam krpe i stolnjake, kad posle vidim pola nema! Još se čitav dan pitam šta se desilo..."

Tako je deda na teži način naučio da nije fil sve što je u zelenoj šerpi na prozoru.

Copyright by Vikend Kuvarica. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora, Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima.