среда, 9. октобар 2019.

Domaći začin mama Žike


Mislim da je ovo jedino od zimnice što moja mama sprema a da u to ide konzervans. Sve ostalo pasterizuje. E sad, naći će se mnogo njih koji će reći da je bolje onda ovo i ne praviti, ili zašto praviti kad sad čitave godine ime svežeg povrća ili će već nešto smisliti, ali ja ne bih bila ja kad ne bih imala i svoje JA. Pa prema tome: 

Dragi moji, pa ne žive sve domaćice u gradu, ima još uvek onih koje žive na selu, pa svojim vrednim rukama uzgajaju svakojako sezonsko voće i povrće. Kod takvih se paradajz jede od početka jula, jagode u maju, maline krajem jula, krompirići stižu kad im je sezona a ne u januaru. E, te žene ostavljaju zimnicu od sezonskog voća i povrća, onako kako im šta stiže u bašti. Jer teško da će za ovaj domaći začin naći u bašti paradajz i mesnatu crvenu papriku krajem decembra kad im zatreba začin za posnu sarmu! Ovo važi i za one koji tvrde da je suludo ostavljati bilo kakvu zimnicu jer sve ima da se kupi gotovo u marketu. Ima, nego šta nego ima. Ali ću radije maminu papriku s renom, celerom i belim lukom, gde su ona i tata sve sami odgajili od semena, nego  onu industrijsku. Fala lepo, ali ne, fala lepo. Na stranu činjenica da bi mi Živanka glavu otkinula kad bih kupila nešto od zimnice a ona pogine dok sve odgaji i spremi! 

I zato - pssst. Ko hoće, nek pravi, ko neće nek ne blati. Konstruktivni saveti su zato dobrodošli. 

Zato i prihvatam predlog Zorice koja kaže da bi sve ovo moglo bez konzervansa a da se zaledi. Ja bih dodala - onda i bez soli jer teško će se dobro zalediti nešto tako slano. O tome kroz recept. 



Potrebno je:
1 kg šargarepe, samo koren
1 kg celera, koren i lišće
1 kg peršuna, koren i lišće
1 kg paškanata, samo koren
1 kg crvenog paradajza, bez semenki, ocedjen
1 kg mesnatih crvenih paprika
400 g soli
1 konzervans

недеља, 6. октобар 2019.

Čokoladni kolač s jabukama


Kada je pre nekoliko dana na Coolinarici slika ovog kolača osvanula kao fotka dana, istog trena sam znala da ću morati da ga isprobam. Sva sreća što za njega ne treba neki poseban budžet, gotovo sve imate već u kuhinji. A kolač... u Bosni imaju divnu reč za ovakvo "rastresito" testo - rahli! 



(originalni recept) 
Potrebno je:
3 jabuke, kiselije, srednje veličine
2 jajeta
150 g šećera
1 kašika vanil šećera ili 1 pakovanje
1 kašika ruma
1 kašičica sode bikarbone
2 kašike kakaoa
60 g otopljenog i prohladjenog maslaca
150 g mekog belog brašna
+ 50-tak grama seckanih oraha
100 g mlečne čokolade ili čokoladnog krema (kod mene krem)

петак, 4. октобар 2019.

Punjene mekike / Hamur Kizartmasi/Pişi


Ovaj recept podsetio me je na onaj za Valjevske žižalice. E sad se sigurno pitate šta su to, koji vrag, sad pa te žižalice!? Sad će ova Valjevka sve lepo da vam objasni, potanko i natenane, pa ako, kojim slučajem, negde žurite... 

Dakle, davno to bejaše, ima sigurno tridesetak godina od kad sam ja, devojčurak, počela besomučno da sakupljam recepte. Gde god sam šta našla, il sam zapisala il sam isekla pa zalepila u svesku. Tako jednom naleteh u nekom dodatku uz časopis i na recept  za pomenute žižalice. Kako videh ono "valjevske" odmah zgrabih svesku i olovku da zapišem, jer sigurno, zaboga, ne može da bude nešto loše, gde je još nešto loše iz Valjeva došlo! Krenem da pišem i kako odmičem s receptom tako shvatam da sam budala što pišem recept za nešto zašta mi recept, u stvari, i ne treba. Jer sam to jutro doručkovala Valjevske žižalice. A da to, jadna, i ne znadoh. Jer žižalice su ništa drugo do lepinjice, komadi običnog hlebnog testa, razvučenog rukama da bude što tanje, pa pečenog na plotni smederevca, ukraj, prvo s jedne strane, pa s druge, da porumeni i mestimično pocrni, jer samo tako valja. Pa onda odozgore, na vrelo, metneš jutrošnji kajmak, neslan, preklopiš na pola, zagrizeš a ono cuuuuuri niz ruke! Raj na zemlji! Bože, što sam se toga u životu najela a opet mi uvek bilo malo! Eto, tako sad da znate, vi niste jeli lepinjice već nadaleko čuvene valjevske žižalice, i moliću da se to ubuduće poštuje. 

A što se ovog recepta tiče, sve je krenulo od ozloglašenog Pinteresta, tamo mi za oko zapadoše Hamur Kizartmasi/Pişi, ta ko je mogao i da pretpostavi da su to, u stvari, samo punjene mekike! Al kad sam ih već tako lepo napravila, pa i uslikala, a na kraju ih (udruženim snagama sa gdinom Đ.) i pojela, ajd rekoh i recept da napišem. Možda nekom i to zatreba. 




Potrebno je za testo:
400+100 g mekog belog brašna
1 kašičica soli
1 pakovanje suvog kvasca (10 g) ili 20 g svežeg
2 kašike maslinovog ulja
3 dl mlake vode
prstohvat šećera

Potrebno je za fil:
1 manja glavica crnog luka
3 čena belog luka
1/2 šolje spanaća, blanširanog i ocedjenog
cca 200 g feta sira
so i biber

ulje za prženje.