Rum punč štangle

Recepata za ove štanglice je prepun internet a znaju da se poprilično razlikuju. Ove su rađene po receptu sa bloga Bakina kujna iz jednog prostog razloga: korice su sa maslacem, dobro ih znam, seku se savršeno! Inače, kolač je idealan za sve one koji su alergični na orašaste plodove, jer ih nema ni gram!  

Potrebno je za I koru:

6 jaja

100 g šećera

100 g otopljenog maslaca

120 g brašna

1/2 kesice praška za pecivo (5g)

Potrebno je za II koru: 

3 jajeta

50 g šećera

50 g otopljenog putera

60 g brašna

1/2 kašičice praška za pecivo 

Potrebno je za fil:

II kora, usitnjena

120 g maslaca

80 g prah šećera

2 kašike kakaoa

5-6 kašika ruma (što više - to bolje)

nekoliko kašika džema ili, još bolje, marmelade

Za preliv: 

100 g bele čokolade

30 g rubi čokolade u kapljicama

par kašika ulja

(druge dve verzije preliva date su na kraju recepta)

Aranđelovdan 2024, izbor kolača

Ostavljam ovde ovaj spisak koliko zbog vas, da vas možda inspirišem i, koliko toliko, olakšam odabir kolača za neku svečanu priliku, ne nužno slavu, toliko i zbog sebe, čisto da me podseti šta sam pravila ove godine, da se ne ponavljam i sledeće :) 

Inače, otkako sam pronašla svoju staru slavsku svesku (sveto pismo ove nekada mlade domaćice), setila sam se svih muka koje sam prošla dok sam prvi put, skoro sasvim sama, pripremala naš prvi Aranđelovdan. Koliko god da sam majci ranije pomagala u pripremi slave, toliko sam tada bila u strahu hoće li sve biti u redu, neću li nešto možda zaboraviti, da li će svega biti dovoljno za goste... Pa, na svu svoju muku, sve sam to spremala kad se vratim s posla, uglavnom noću. Ta naša prva slava ostaće mi u sećanju po neverovatnoj količini predjela koju sam spremila, te rolati, slane torte, salate, namazi, tanjiri prepuni sitnih zalogajčića, brusketa, suhomesnatog, pihtija, raznih sireva i maslina, pa onda klasičan slavski sled: supa, sarma, pečenje i - kolači, i to ne malo kolača, napravila sam ih dovoljno za puk vojske. Na sve to svekrva pravila drobu, gulaš od iznutrica i crevaca, a moja mama mi poslala na poklon veliku šerpu (da je imam, jer trebaće mi ne samo za sarmu, nego i za ajvar i džem) pa još je napunila njenim čuvenim sarmama sa suvim rebarcima i kolenicom.  Da ćerki malo olakša prvu slavu. Šta da vam kažem, droba i kolači su se pojeli, sve ostalo je moglo i da ga ne bude, niko ne bi pravio pitanje... A, drugi dan slave, kasno uveče, kad su od gostiju ostali još samo najbliži prijatelji i kumovi, ovu vajnu domaćicu našli su kako spava ko klada, sklupčana na dvosedu, pod gomilom jakni i kaputa :). Te godine sam ispekla zanat, za slavu uzimam godišnji odmor, sve pripremim natenane, a i posle slave sve pospremim, izglancam i operem, i opet mi ostane dan-dva za totalni odmor (čitaj: tad samo dišem!). 

Pijani Isidor

Bilo da Pijani Isidor završi kao torta ili kao štanglica, razlike nema - bićete sasvim oduševljeni. Pripada grupi onih starinskih kolača koji kombinacijom sastojaka udaraju direktno u deo mozga zadužen za postizanje savršene nirvane uživanjem u hrani.

Ovog Isidora radila sam po receptu sa bloga La cuisine creative, ali sam, ipak, koru radila po svom. Vi slobodno pratite ili Lanin ili ovaj recept, kako vam više odgovara. Mada, kad bolje razmislim, i kora je rađena po jednom od Laninih recepata, baš onom za Saher minjone :) 

Potrebno je za koru:

4 jajeta

100 g šećera

60 g maslaca

60 g čokolade za kuvanje

60 g mekog belog brašna

1 ravna kašika kakaoa

Za fil od oraha: 

350 g mlevenih oraha

7 kašika prah šećera

1 vanil šećer (10 g)

par kašika vrelog mleka

poprilično ruma, ja sam stavila celu flašicu od 1 dl

50 g maslaca

2-3 kašike džema

Za čokoladni fil: 

4 jajeta

8 kašika šećera

1 vanil šećer (10 g)

100 g čokolade za kuvanje

250 g maslaca

Pide

Htedoh danas da otarasim i onog mučenog Pijanog Isidora, ali mi se nešto ne da.  A i red je da sve one kolače malo presečem nečim slatkim. S obzirom da je Turska moja slaba tačka, a posebno njihova kuhinja, evo jednog jednostavnog peciva, idealnog za doručak, večeru ili kao grickalica za društvo. Pide imaju karakterističan oblik čamca, a mogu se puniti bilo čime: sirom, mlevenim ili mesom u komadićima, povrćem, jajima, sirom, šta god da vam padne na pamet! 

Potrebno je za testo za 4 pide:

350 g mekog belog brašna

1 kašičica soli

2,5 dl mlake vode

1/2 kašičice šećera

1 pakovanje (10 g) suvog kvasca

2 kašike maslinovog ulja

Za fil sam koristila:

3 jajeta 

3 kašike kajmaka

so

oko 250 g tvrdog sira (kačkavalj, gauda, ementaler, sl.)

+

masline, par komada

kulen, par kolutova

origano

peršun

Za premazivanje:

1 kašika otopljenog putera

Bombice od marcipana sa pistaćima

Hmmm, ovo su trebale da budu Mocart kugle, ali zaista nisam imala dovoljno vremena da im se posvetim, tako da im je na kraju falio onaj sloj nugat krema da bi i izgledom bile slične slavnom originalu. Tako da te Mocart u mojoj izvedbi ostadoše za neki drugi put, ali zato ovde sad imamo još jedne bombice od marcipana, ovaj put uz dodatak i pistaća. Pa, šta sad da vam kažem, moraćete da ih probate i uverite se koliko su fine. 

Potrebno je za oko 50-60 bombica:
300 g blanširanog, pečenog badema
200 g najfinijeg prah šećera
75 g maslaca

150 g kristal šećera
100 ml vode

par kapi ekstrakta badema
100 g očišćenih pistaća

Za glazuru: 
150 g čokolade za kuvanje
4-5 kašika ulja 

Nugat minjoni

Kad uhvatim zalet sa minjonima, onda stajanja nema. I ovi se prave gotovo na identičan način kao i ostali, razlika je samo u filu. 

Potrebno je za koru:
4 jajeta
100 g šećera
60 g maslaca
60 g bele čokolade
70 g mekog, belog brašna

Fil:
100 g fino mlevenog pečenog lešnika
5-6 kašika Nutelle

Glazura:
150 g crne čokolade
4-5 kašika ulja

Lady puslice

Beše to jako davno, još tamo početkom devedesetih, kada sam u nekim novinama pronašla ovaj recept. U stvari, pravi naziv im je bio Lady D puslice, u čast lejdi Dajane, ali meni je to čak i tada zvučalo prilično morbidno, a još je i bila živa. Kako god, recept još tad isproban, pa bio par puta počastvovan zvanjem slavkog kolača, a onda skoro zaboravljen. Sve dok pred ovu slavu na pronađoh staru slavsku svesku (sveto pismo ove mlade domaćice) u koju sam godinama zapisivala sve - od toga šta pravim za Aranđelovdan (od predjela do kolača) do toga šta mi je sve potrebno da kupim za slavu. I tu naletim na taj recept ali pod nazivom Bele lady puslice. I setim se koliko su dobre! A, s obzirom da su puslice inače bele, sem kad ne pregore, ostade im samo ono lady u nazivu. 

Potrebno je:
oko dvadesetak komada puslica
200 g bele čokolade za kuvanje
100 ml mlečne slatke pavlake sa 36% mlečne masti
100 g maslaca

2-3 kašike amareta (liker od badema) ili par kapi ekstrakta badema

Za posipanje:
2-3 kašike kokosa

Puslice možete i sami napraviti, a evo i dva načina kako to da uradite: 

- puslice / dva recepta po ceni jednog 

 

Beli minjoni sa višnjama

Neko bi rekao "čeri minjoni", ja kažem da treba da čuvamo sopstveni jezik, a u njemu imamo višnje a ne čeris. Tako. 

Ova kora za minjone je prosto savršena: lagana i nežna, a opet se savršeno seče, kao da nož ide kroz puter.  Kao osnovu sam koristila recept za Saher minjone, naravno uz male izmene. Možda će vam na prvi pogled delovati da ih količinski ne bude puno jer se jedna kora seče na tri dela, ali uvek možete praviti dve mere :) 

Potrebno je za koru: 

 4 jajeta

100 g šećera

60 g maslaca

60 g bele čokolade

70 g mekog, belog brašna

1 kašika amareta (liker od badema) ili 1 kašičica ekstrakta badema 

pola kesice praška za pecivo (5 g)

Fil: 

300 g zaleđenih višanja

2 kašike šećera

1 vanil šećer (10 g)

3 kašike griza

Preliv:

200 g bele čokolade

3-4 kašike ulja

Za ukrašavanje (opciono):

rubi čokolada

malo crne čokolade

malo maslaca uz dodatak zelene boje za kolače i prah šećera

Slana torta od pečenih paprika

Mislim da je svoj vrhunac ova torta doživela tamo devedesetih godina, kada smo masovno odbacile pihtije i gibanice kao slavsko predjelo i prešle na nešto finije - na slane rolate i torte. Ova je, verovatno, bila jedna od najpopularnijih. Jeste da je živa muka priprema tih paprika: prvo peci, pa ljušti, pa cedi, pa pohuj - ali, ko je probao vrlo dobro zna da se sve ovo isplati. Uostalom, kako je sezona zimnice, bilo da pečete papriku za zamrzivač ili za ajvar, odvojte malo sa strane (kao što sam ja) i napravite bar činiju ove torte za ukućane - svi će biti iznenađeni. 

Ovde ću vam dati recept za malu meru. Slagala sam je u dublju činiju dimenzija 20x20 cm, što je dozvolilo tri sloja paprika, ali su i parčad bila prilično visoka, sigurno 8-9 cm. Ukoliko vam je potrebna veća količina, znate valjda šta vam je činiti. 

Potrebno je (posluženje za 4 - 6 osoba): 
oko 8-10 debelih, crvenih paprika (onih za ajvar)
so i biber
brašno

Za  "kao poh": 
2 krupnija jajeta 
1 kašičica soli 
oko 150 g belog brašna
oko 1-1,5 dl mleka
+

ulje za prženje

Za slaganje torte:
oko 100-150 g šunke ili kulena
oko 2 čaše kisele pavlake
oko 100 g feta sira (može, a i ne mora)
oko 200 g gaude (ili tvrdi sir po izboru)

Krompir salata na njihov i naš način

Ima ohoho vremena kako sam sa Coolinarike odštampala recept DaSilve za krompir salatu na australijski način, ali sve mi nešto drugo bilo preče da pravim, tako da sam se načekala ovog recepta. A šteta, jer je ova salata zaista odlična ne samo kao prilog ili predjelo, po ovim vrućinama epskih razmera, dobro ohlađena je odličan kompletan obrok. Pored ove krompir salate na njihov način, moram da uguram i onu klasičnu, po naški, koja uglavnom ide uz ribu. Znači u postu. Mada mi stvarno nije jasno zašto je samo tad spremam, smešno... Nek ima i ovaj recept, zatrebaće već nekom :) 

Lavaš

Iako verovatno mnogi misle kako najviše volim da pravim kolače, varaju se. Kolače volim da jedem ali od svega najviše volim da mesim hleb. Nije bitno kakav. Sam proces mešenja testa, čekanja da naraste, a ono sluša pa raste, pa kad ruke uroniš u testo a ono uzdahne od sreće... Da ne pominjem taj miris sveže pečenog hleba, koji se, usput budi rečeno, ubraja u deset najlepših mirisa na svetu!  Zbog čitavog tog procesa, nikad nisam ni poželela da kupim onaj pekač za hleb. A i svako ko ga je kupio, izgustirao ga je za manje od mesec dana, to vam provereno znam :) 

Lavaš je tradicionalni hleb iz Azije, najviše zastupljen u Azarbejdžanu, Iranu, Jermeniji i Turskoj. Mada se tamo obično peče u tandiru (velike ovalne, zidane peći gde se tanko razvučeno testo lepi za zidove), Ranku se ovih dana zbog najnovijeg saharskog talasa i prognozirane toplotne kupole (id' u pm!) nije kopala rupa u dvorištu, a, s obzirom da sam ja jedna krajnje obzirna žena, prećutala sam to njegovo "da ti kopam rupu, da pečeš leb, da l' si ti normalna, ne pada mi na pamet!" i napravila lavaš u rerni. I ništa mu ne fali! 

Potrebno je za četiri lepinje prečnika 20 cm:

650 g mekog belog brašna

450 g (ne mililitara, već grama) mlake vode

20 g šećera

40 g (grama!) suncokretovog ulja

1,5 kašičica soli

5 g suvog kvasca

Menemen

Ovo je još jedan recept koji pokazuje koliko je balkanska kuhinja uzela iz turske, odnosno arapske. Bilo da pravite sataraš, bećar paprikaš, šakšuku ili menemen, osnova je ista: luk, paradajz, paprika. Isto tako, kao što postoje brojne verzije sataraša, tako je i sa menemenom. Ova je, sasvim sigurno, najjednostavnija. 

Potrebno je (za 4 osobe):

50 g maslaca + kašika, dve maslinovog ulja

dve glavice crnog luka, srednje veličine

6 komada paradajza, srednje veličine

3-4 paprike, bilo bi lepo da su raznobojne, sorta nebitna

po želji se dodaje jedna ljuta papričica ili, ako nema, onda ljuta tucana paprika

so, biber, aleva paprika

oko 150 g dobre gaude

4 jajeta

malo peršuna ili vlašca, ko šta voli

Napomena: na slikama je menemen za dve osobe. 

Predlog za lepinje: 

- Bazlame 

- Kafanska pogača 

Kako je deda sebi napravio odelo

Mi u porodici imamo čudan, prilično morbidan i često neshvaćen smisao za humor (svi sem mame, ona je priličan bukvalista i zbog toga često meta naših gluposti, što ju je milion puta dovelo do ivice nervnog sloma), tako da je nama ova priča o dedinom odelu godinama bila zanimacija!

Diplomat torta

Ne znam, možda je ova torta vama poznata pod nekim drugim nazivom, kod mene vazda bila Diplomat. Inače je super za leto jer nit se peče, nit se šta kuva, šta od voća imate vi stavite, možete je ređati u šerpu ili na tacnu, a kad nam se prijede nešto slatko na brzaka, ja je napakujem i u činije za puding, i svi srećni. 

Prvi put sam je i pravila i probala, pa.... ima tome jedno dvadeset godina. Tu jednu godinu sam stanovala u Hilandarskoj, stare zgrade, stari stanovi, kaljeva peć, a gazdarica još nije napunila ni osamnaest! Odemo nas dve dan pre Đurđica kod njenih u Rivicu na Fruškoj gori da pomognemo oko slave, negde predveče kažu "daj da časkom napravimo tortu". Vidim oni svi opušteni, ko pravi Vojvođani, ništa nervoza, ništa stres! Donesoše veliki plastični poslužavnik, kutije piškota, čaše kisele pavlake, kese šlaga i brdo svakojakog voća. Ja sve ono gledam i mislim se "šta li će od ovog da ispadne majko mila, moja Živanka bi u nesvest pala da za slavu pravim tortu od keksa i šlaga", ali sad, šta je - tu je. Tek sutradan sam se uverila da je torta zaista vrhunska, lagana, s vrlo malo šećera, puna sezonskog voća, i da nije bilo čoveka na slavi koji nije tražio još jedno parče ali "seci to malo veće, šta si se stisla"!

A sad, kad sam već tu kod Rivice, moram nešto da priupitam vas Vojvođane, i leve, i desne, a i one iz sredine, i pošteno da mi odgovorite: Je l vi stvarno normalno radite na njivi i na crveno slovo? Jer, ujutro na Đurđic, svi iz kuće izađoše što na njive, što po oborima, vinogradima i baštama. Kasnije, kad smo se okupili oko ručka, morala sam da ih pitam da li oni to stalno tako. I lepo mi tad Draganina mama reče: Pa nismo ti mi Vojvođani ko vi Srbijanci, te petka pred ovo, te crveno slovo, te praznik ovaj, te svetac onaj. Mi ti ovde toliko zemlje imamo da nemamo vremena za nerad, nego ti se bogu pomolimo pa na njivu!  Tako ti ja posle toga nešto i ne marim za baš svako crveno slovo, samo za ona ozbiljnija :) 

I konačno, torta! Ovo su mere koje sam koristila za ovu poslednju tortu što je pravih. Pravila sam je u šerpi prečnika 20 cm, dakle torta nije velika ali je sasvim dovoljna za recimo 8 osoba, i to da parčad budu izdašna. Ako želite veliku, pravouganu tortu dim 25x35 cm, preporučujem duplu količinu sastojaka. Inače je ova pravougaona torta daleko stabilnija  jer je niža. 

Potrebno je (okrugla torta prečnika 20 cm): 
3 pakovanja piškota (300 g)
400 g kisele pavlake
2 kesice vanil šećera
1/2 l mlečne slatke pavlake
2-3 kašike prah šećera

voće po želji, ja sam ovaj put stavljala ananas, dunje iz kompota i maline. Zimi obično ide kombinacija sa bananama, kivijem, ananasom, mandarinama i pomoranžama. 

Tortilje

Ako nikad ranije niste pravili tortilje, možda je sad pravo vreme! Možete ih filovati i puniti čime god poželite, ja obično namažem tzatziki, dodam prženu piletinu sa začinima, dosta salate, što kupusa, što paradajza, ako ima koji štapić pomfrita, sve se zaljuti papričicama, uvije - i navali! 

Potrebno je za 8-12 komada (8 za malo deblje, 12 za savim tanke tortilje):

550 g mekog belog brašna

1,5 kašičica praška za pecivo

1 kašičica sode bikarbone

1,5 kašičica soli

3 kašike maslinovog ulja / može i suncokretovo

3 dl mlake vode

A sad malo neplaćenih reklama za nešto slično: 

- Bazlame

- Mergulijski hačapuri

- Lisnate čapati lepinje