Ako ste od onih koji, pre nego što prilegnu na čitanje, okrenu poslednju stranu knjige da pročitaju par reči o radnji i piscu, na kraju ove naći ćete sledeće reči novinarke norveškog Aftenpostena koja kaže: "Deseti Nesbeov roman o čoveku kog smo poslednji put ostavili izrešetanog na podu, remek-delo je umeća manipulacije i nateraće vas da listate stranice kao nikad do sad. Da, zaista tako mislim":
Daleko od toga da me je ova knjiga naterala na mahnito listanje stranica, naprotiv, čitala sam je od pre korone pa sve do večeras. S velikim prekidom za vreme korone. Veeeelikim prekidom. Nije da nisam htela, vukla sam je svuda sa sobom, od natkasne do kuhinje, od trpezarijskog- prinudno radnog stola, preko terase, pa na ležaljku. Odatle par puta bila sa mnom u redu pred marketom, jednom i ispred apoteke, pred bankom... ali ni stranicu nisam mogla da okrenem. Ni da je otvorim. Ni da gvirnem. Ništa.
A zašto, majku mu?
Prvo, na 190. strani sam psovala sve po spisku. A spisak mi podugačak. Već ga (njega, Harija Hulea, kretenčinu) prežalila, mada znam i imam još dve knjige gde on i dalje istražuje. Džaba, srce zaigralo, podbilo me pod rebrom, ubiše ga... Onda nekako doguram do 305. strane, preživim tri nervna sloma, bar osam puta sam se zaklela da me Hari više viđet neće, ali na toj 305. strani stanem, izbedačim se najstrašnije, što bi rekli, i tu me zatekne Harihuleovska blokada. Ne da mi se čitati dalje. Ne mogu ja taj stres više preživljavati. Malo mi moje muke i problema nego još i njega da trpim! I to potraje evo više od dva meseca.
Kada ostavite knjigu na pola i ne čitate je dugo, baš dugo, zar nije za očekivati da ćete nešto od radnje zaboraviti, da se morate vratiti bar pedesetak strana unazad da bi ponovo pohvatali radnju, ili u najmanju ruku na preskok isčitati sve ispočetka? Ništa iz mog mozga izvetrilo nije, sve vreme me je izjedao taj osećaj teskobe (ne, nije zbog korone, da sam sebični gad ladno bih mogla da kažem kamo sreće da je duže potrajala), mene je ubijala knjiga polako, natenane, plašio me je svaki red koji me je čekao, kao da će me sama knjiga pojesti, usisati kao crna rupa u svemiru. Vala, plašilo me da ne pokleknem i posle 6 godina ne zapalim tu cigaru koju još sanjam!
Ne volim da čitam prikaze knjiga u kojima se u 2000 reči opisuje radnja knjige i na kraju se lupi ono #preporuka, pa ako knjigu niste do tad pročitali, sad tek nema potrebe za tim jer radnju imate već datu skoro pa u sitna crevca. Ali, ako mi kažete kako je ta knjiga uticala na vas, ako mi kažete da vas je razbucala ko pendrek Trulsa, ako vam je izazvala jezu, stravu, opsesiju, loše snove (a nije u pitanju Pedeset nijansi), jedva ću čekati da se te knjige dokopam.
Neke prethodne knjige o Hariju Huleu bile su mi sumorne, neke spore, Sneško mračan, Crvendać brilijantan, Oklopno srce jezivo, za Policiju mogu samo da kažem da je najbolje od Nesbea. Po mom mišljenju. Toliko preokreta, toliko napetosti, da bi me na kraju totalno iz koloseka izbacio onaj kratak deo, jedva dva pasusa o žvaki, kao dokaz koliko je pažnje Nesbe posvetio svakom detalju, svakoj sitnici u ovoj knjizi... Ništa nije ostalo nedorečeno, krug je zatvoren.
Ako do sada niste čitali ništa od Nesbea, ne počinjite od ove knjige. Potrebno je zavoleti Hulea sa svim njegovim manama i porocima, saživeti se s njegovim demonima, sahraniti par njegovih kolega, popiti koji Džim Bim i izgarati za cigarom i kafom, potrebno je mnogo toga da bi u ovoj knjizi uživali kao što sam ja. I patili uz nju, kao što sam ja. A ako me pitate koju prvo pročitati, onda nek to bude ona prva, Slepi miš, pa onda polako... Ja ću, sasvim sigurno, da odmorim par dana, da se sve slegne, pa onda na sledeću, žedno čekam Žeđ. Bacila sam pogled na zadnje korice i već vidim da će i ostatak Harijevog života od mog da napravi pičvajz.
Mada ozbiljno razmišljam o čitanju Logaritamskih tablica, naspram ovoga deluju opuštajuće.
©Copyright by Vikend Kuvarica 2016-2020. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima.
Нема коментара:
Постави коментар