One sitnice...

.
.
.



Mislim da mi u životu nikad ništa nije bilo sladje od udrobljenog mleka (de, znam da nije udrobljeno već zadrobljeno :))) ) ne za večeru, već posle večere, onako da se zasladimo pred spavanje. Nikad niste jeli? Mi smo čak imali i čitav protokol pripreme i jedenja!

Još pre večere bi bilo najavljeno zadrobljeno mleko, čisto da se ne prežderemo pa posle da ne možemo... Neko bi odgledao crtani film u 7 i 15, neko Dnevnik posle toga, i dok bi trajala porodična serija na prvom ili dramski program na drugom, krenule bi pripreme.

Mleko smo uvek jeli iz jedne šerpe, Dakle u jedno litar ipo do dva mleka mama bi udrobila stari hleb, poželjno bi bilo da je "Sava" al ako nema onda može i bilo koji drugi kupovni. S domaćim hlebom mleko jednostavno nije valjalo. Nekako bi se domaći hleb samo raskašio a i nema onu slatku koricu kao kupovni!

Prvo bi jela mama, ne zato što je mama već zato što je jela obično, udrobljeno, hladno mleko. Onda bi tata i ja zajedno grabili iz šerpe naizmenično ali sada već dobrano zasladjeno. Na kraju bi i brat dobio svoj deo, ovaj put bi šerpa provela minut-dva na ringli da se mleko zgreje i još bi bilo posuto mlevenom kafom. Bez obzira na brojne pretnje, nikad mu nije porastao rep!

Zašto iz jedne šerpe? Zato što je tako bilo najsladje. Zato mi ovo sećanje tera suze na oči.

Odoh da zadrobim sebi jednu činiju. Hladnog. Zašećerenog. 
.
.
.
Nije bilo istog ukusa...

©Copyright by Vikend Kuvarica 2016-2018. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima.