Dakle ovo nisam pravila bar jedno 20 godina! Još onih poznih 80-tih roditelji moje drugarice Nataše došli su na odmor iz Švedske. Mislim da smo još uvek bile u osnovnoj. Ili tek krenule u srednju, nisam sigurna. Kako god, njena majka, teta Sneža, pored svih onih divota koje je donela, donela je i recept za "Švedske bule". I korpice za pravljenje. I krupni šećer za posipanje. U to vreme toga kod nas nije bilo. Ili bar ja nisam znala da ima. Mislim da smo to leto bar jednom nedeljno pravile te "Bule", sve dok smo imale korpica i šećera. I posle toga, ostao je samo recept. I sećanje...
Tek mnogo kasnije saznala sam njihov pravi naziv - Kanelbullar, što bi u prevodu bilo nešto kao cimet testo, lepinje, krofne... Recept je i dalje isti, dobre stvari ne treba menjati.
Potrebno je za testo:
150 g maslaca sobne temperature
450 ml mlakog mleka
15 g suvog kvasca
1/2 kašičice soli
1/2 kašičice šećera
1/2 kašičice mlevenog karanfilića
800 g mekog belog brašna + još malo za posipanje
Za fil:
100 g maslaca sobne temperature
100 g šećera
2 kašičice cimeta
,,, i još:
1 jaje za premazivanje
malo krupnog šećera za posipanje (recept kako da ga napravite sami sledi...)
Gotove rolnice izvaditi iz pleha i prohladiti.
U moj pleh za mafine staje 12 komada, tako da mi je druga tura rolnica baš baš dobro narasla pre pečenja - čim sam izvadila prvu turu, u pleh sam odmah strpala drugu. Toliko su narasle i bile savršeno vazdušaste da sam mislila da iz rerne ima da izadju!
Što se tiče onih švedskih rolnica sa cimetom, ne zaboravite da prvo uklonite papirnu korpicu pre nego što ih zagrizete, posle će to ići mnogo teže! I još nešto: gdin Vikend Kuvarice ne voli cimet. Nikako ga ne voli. Ove rolnice je jeo u slast i posle druge konstatovao da ga ukus podseća na nešto što je već jeo a ne može da se seti na šta. Kasnije sam se setila - zbog karanfilića u kombinaciji sa cimetom, rolnice ukusom podsećaju na medenjake, one bele. Odlične su i sutradan, možete ih malo podgrejati - rernu zagrejte a na dno stavite neki sud s vodom. U vrelu "parnu" rernu ubacite rolnice i već posle dva-tri minuta kućom će se ponovo širiti miris medenjaka...
Copyright by Vikend Kuvarica. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima.
Tek mnogo kasnije saznala sam njihov pravi naziv - Kanelbullar, što bi u prevodu bilo nešto kao cimet testo, lepinje, krofne... Recept je i dalje isti, dobre stvari ne treba menjati.
Potrebno je za testo:
150 g maslaca sobne temperature
450 ml mlakog mleka
15 g suvog kvasca
1/2 kašičice soli
1/2 kašičice šećera
1/2 kašičice mlevenog karanfilića
800 g mekog belog brašna + još malo za posipanje
Za fil:
100 g maslaca sobne temperature
100 g šećera
2 kašičice cimeta
,,, i još:
1 jaje za premazivanje
malo krupnog šećera za posipanje (recept kako da ga napravite sami sledi...)
Odvojiti 1 dl mlakog mleka, dodati šećer i kvasac, izmešati i ostaviti par minuta na toplom da kvasac zapeni.
U sud za mešenje prosejati brašno, dodati so i mleveni karanfilić i izmešati. U sredini napraviti udubljenje i dodati kockice maslaca i 350 ml mlakog mleka. Na kraju dodati i nadošli kvasac pa zamesiti testo. Pred kraj testo izručiti na malo pobrašnjenu radnu površinu, mesiti ga par minuta da postane glatko i elastično. Ja sam utrošila tačno 800 g brašna. Od testa formirati kuglu. Posudu za mešenje malo posuti brašnom, vratiti testo i posudu prekriti streč folijom. Ostaviti je na toplom mestu jedno pola sata, testo treba dobro da naraste, da se udvostruči.
Za fil dobro umutiti 100 g maslaca, dodati kristal šećer i cimet.
Veće papirne korpice složiti u pleh za mafine. Od ove količine testa dobićete 20 rolnica, dakle pripremite toliko korpica.
Nadošlo testo ponovo izručite na malo pobrašnjenu radnu površinu, blago ga premesite pa rastanjite u što pravilniji pravougaonik debljine oko1/2 cm, Čitavu površinu testa polako premažite filom pa uvijte u rolat. Pažljivo ga još malo izvaljajte, sabijte krajeve, gledajte da čitav rolat bude podjednake debljine. Rolat presecite na pola, i svaku polovinu isecite na deset jednakih delova, svaki bi trebao da bude debljine od oko 1,5-2cm. Tako isečene komade redjajte u papirne korpice.
Rernu uključite da se zagreje na 180C.
Rolnice premažite umućenim jajetom i stavite na toplo mesto da lepo narastu, još jedno 15-tak minuta. Neposredno pred pečenje pospite ih krupnim šećerom. Peći ih na 180C od 20-30 minuta, treba ravnomerno da porumene.
Gotove rolnice izvaditi iz pleha i prohladiti.
U moj pleh za mafine staje 12 komada, tako da mi je druga tura rolnica baš baš dobro narasla pre pečenja - čim sam izvadila prvu turu, u pleh sam odmah strpala drugu. Toliko su narasle i bile savršeno vazdušaste da sam mislila da iz rerne ima da izadju!
A što se tog šećera tiče, žali bože onog silnog vremena utrošenog na zapitkivanje po svakojakim prodavnicama da li ga imaju. A posle toga i na objašnjenje šta je to. I na kraju čemu to služi. Sve što je potrebno da se napravi je 50 g prah šećera i trunčica hladne vode. Ako koristite šećer koji sami meljete u njega dodajte 1/4 kašičice gustina, dobro ga izmešajte pa dodajte vodu. Ako koristite kupovni, on već u sebi sadrži skrob (zarad sprečavanja pojave grudvica), tako da nije potrebno dodavati gustin. Dakle, dodajte trunčicu vode i dobro izmešajte, izmesite, izgnječite viljuškom da dobijete mrvičastu smesu, ako ste preterali s vodom, dodajte još malo šećera. Rernu zagrejte na 100C. Šećer izručite na pek papir, papir u pleh, pleh u rernu, sušiti šećer desetak minuta, rernu isključiti i ostaviti šećer unutra dok se sasvim ne osuši. Ako žurite, sušite ga na 100C ali vodite računa da ne pregori, češće otvarajte rernu i promešajte ga, lako ćete znati da je suv jer - postaće suv! Ovako pripremljen šećer u granulama spakujte u čiste suve tegle i može da vam stojiiiiiiiiiii i-ha! A u teglu možete da dodati i koji štapić vanile pa će još i da zamiriše... Ova količina šećera vam je više nego dovoljna za ove rolnice, a način pripreme sam našla ovde; KLIK!
Što se tiče onih švedskih rolnica sa cimetom, ne zaboravite da prvo uklonite papirnu korpicu pre nego što ih zagrizete, posle će to ići mnogo teže! I još nešto: gdin Vikend Kuvarice ne voli cimet. Nikako ga ne voli. Ove rolnice je jeo u slast i posle druge konstatovao da ga ukus podseća na nešto što je već jeo a ne može da se seti na šta. Kasnije sam se setila - zbog karanfilića u kombinaciji sa cimetom, rolnice ukusom podsećaju na medenjake, one bele. Odlične su i sutradan, možete ih malo podgrejati - rernu zagrejte a na dno stavite neki sud s vodom. U vrelu "parnu" rernu ubacite rolnice i već posle dva-tri minuta kućom će se ponovo širiti miris medenjaka...
Copyright by Vikend Kuvarica. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima.
Нема коментара:
Постави коментар