Pivčići

U stvari, u zavisnosti od oblika postoje još dva naziva za ove kolače: ako se prave kao štanglice onda se iz nekog čudnog razloga zovu Cigaret štangle a ukoliko se prave kao kiflice onda su Kiflice s pivom. Mama ih je uvek pravila ovako, u obliku polumeseca, nekad ih oblikujući rukama a nekad ih vadeći čašom, što je ujedno i najlakši način. Kako je u originalu sve mereno šoljicama za kafu, tako sam sad sve premerila. Kako je u originalu količina sastojaka krajnje suluda, tako sam ovaj put sve prepolovila. Sva sreća te sam se na vreme setila da od jedne mere bude neka nenormalna količina kolača a i od ove mere dobićete puna četiri velika pleha od rerne kolača! Dobra stvar kod Pivčića je da ih možete napraviti nekoliko dana ranije jer su najbolji kad odstoje. Isto tako ih gotove možete zalediti u dobro zatvorenim plastičnim kutijama, ništa neće izgubiti na ukusu. 

Zaboravih da kažem najvažniju stvar: ovo je, po mom mišljenu, jedan od najlepših posnih kolača koji sam pravila. 

Potrebno je za testo:
1/2 l ulja
2,5 dl piva
1 prašak za pecivo (10 g)
1 kg brašna + još jedna šaka za posipanje
(i ne, u testo ne ide šećer, i da, svi sastojci su pobrojani 😊)

Sirup:
400 g šećera
1 pakovanje vanil šećera
4,5 dl vode
i
oko 200-250 g mlevenih oraha za valjanje kolačića



U vanglicu za mešenje sipati ulje i pivo. Brašno prosejati i promešati s praškom za pecivo. Postepeno ga dodavati u mešavinu ulja i piva i zamesiti čvrsto testo. Od testa napraviti kuglu i ostaviti ga da se odmori petnaestak minuta. Nije potrebeno da bude na hladnom a kako je u pitanju masno testo, nije potrebno ni da se uvija u foliju.

Rernu uključiti na 180C. Veliki pleh od rerne obložiti papirom za pečenje (a ne mora jer se neće lepiti za pleh).

Testo podeliti na dva dela kako biste lakše radili s njim. Jednu polovinu razvući oklagijom na malo pobrašnjenoj površini, debljina testa treba da bude oko 1 cm. Čašom vaditi polumesece, ređati ih na pleh dodatno ih oblikujući rukama. Peći ih na 180C oko 15-20 min, treba fino da porumene s donje strane, odozgo ostanu gotovo sasvim beli. Pečene ostaviti da se ohlade u plehu pa ih tek onda vaditi. Ostatke testa sastaviti s drugom polovinom i vaditi kolače dokle god ima testa.

U široj i plićoj šerpi napraviti ređi sirup od 400 g šećera, 4,5 dl vode uz dodatak vanil šećera. Biće dovoljno da ga kuvate jedno pet minuta na srednjoj vatri.

U vreo sirup potapati ohlađene kolače (ja natrpam jedno 10-15 komada i ostavim ih da odstoje u sirupu jedno dva minuta ), zatim ih vaditi na tanjir da se malo ocede i na kraju ih valjati u mlevene orahe. S vremena na vreme sirup ponovo vratiti na vatru da se zagreje uz dodatak par kapi vode, kolači mnogo bolje upiju sirup, u protivnom može da se desi da ostanu malo tvrđi.

Prosto je neverovatno da se od tek par sastojaka dobije ovako fin i ukusan kolač! 

Ja se uvek smejem nekim merama za kolače koje moja mama ima, a opet te njene mere su za nju sasvim logične. U celom valjevskom kraju (a verujem i još gdegod) običaj je da se svim gostima na slavi pripremi "spremača", odnosno torba sa slavskim ponudama, malo pečenja/ribe i kolača/torti. Taj običaj je mene lično do ludila dovodio, dobro se sećam da je za slavu trebalo da spremim 17 tih spremača, dakle 17 paketa s mesom i 17 paketa s kolačima, što oduzme prilično vremena. Kad je uža rodbina u pitanju (ujaci i tetke, babe i dede) spremače su onako domaćinski spremljene, ko za svoje najrođenije. Zato smo mama i ja i pekle te nenormale količine kolača a i svega ostalog, da bi bilo i za slavsku trpezu a i za spremanje. A i da nešto pretekne posle slave. 

P.S. ja se i dan danas obradujem maminoj spremači. U njoj ima mnogo više od samo hrane.

Copyright by Vikend Kuvarica. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima.