Nepokoreni Zamperini

 

"Nepokoren", Lora Hilenbrand

Sto puta sam pokušala da krenem s pričom o ovoj knjizi, ali nikako mi ne ide. Fali ta prva rečenica. U stvari, imala sam ih bar tih stotinak, svaka različita u zavisnosti od trenutka kad je napisana. Ona prva, napisana odmah po zatvaranju knjige, bila je prepuna ogorčenja. Onda su se nizale one u kojima sam pokušala da razumem, a sad... pa, sad se borim s ovim pomirljivim. Mada meni „pomirljiv“ nije u prirodi, pa ću to brzo odbaciti. I opsovati, naravno.

Drži mene ova knjiga vezanu eto već dve nedelje i ne da mi mira. A naročito mi mira ne da onaj politički kurvanluk na kraju, gde „žmurim ja na tvoje zločine, žmuri i ti na moje, pa da se igramo“.

Nego, Lui...

Lui Zamperini je upravo to – Nepokoren. Velikim slovom. Nikada ranije naziv knjige nije bolje opisao svog junaka.

Jedva da sam stigla do 150. strane kad sam shvatila da je Zamperini do svoje 13 godine proživeo 20 mojih života, a da ne smem ni da razmišljam o tome šta će biti do kraja knjige. A bile su tu Olimpijske igre u Berlinu, čekao ga je II Svetski rat, letenje, zarobljeništvo, preživljavanje japanskih logora, i sve to u nekih 26-27 godina njegovog života. Proživeti i preživeti. A naročito preživeti one preostale godine u miru, a da ti razum nakon svega ostane sačuvan. Pronaći ponovo sebe, završiti s ratom u sebi. Kad znaš koliko njih je svoje kosti ostavilo u dubinama Pacifika, u neobeleženim grobnicama logora, mučeni, zlostavljani, ponižavani, napaćeni, izgladnjivani, ubijeni u svakom smislu te reči, bez nade... I znati da si ti preživeo. Preživeo, ej!

Lui Zamperini jeste preživeo i doživeo duboku starost (spojlujem, dodjavola!). Njegova životna priča i te kako je zavredela ovakvu knjigu (ali ne baš i film u režiji Anđelije). Imaš utisak da Hilenbrandova piše gotovo dokumentaristički, besomučno nas rešeta njegovim životom, ali upravo takav način pisanja možda ostavlja i najjači utisak. Ona je posmatrač čitavog njegovog života, ali istovremeno i živi njegovu patnju i borbu, čita mu misli i prenosi ih dalje, bez patetike i estetike, surovo.

Potresno, teško, osvešćujuće. Nagoni na pitanje gde su granice ljudske izdržljivosti. Koliko je tanka a jaka ta nit kojom se držimo za život? Šta je potrebno da bi preživeli? Koliko bismo izdržali na njegovom mestu? Koliko bismo izdržali na mestu bilo kojeg od njegovih sapatnika?

Ovo je knjiga koju preporučujem da čitate čak i onda kad se u životu suočavate s najtežim problemima, kad udarate u zidove na sve strane, kad više nemate gde, pročitajte je u dahu, progutajte Luijev život, sigurna sam da ćete, nakon toga, svoje probleme shvatiti na sasvim drugačiji način. Shvatićete vrednost nade, porodice, ljubavi, vere, obećanja. Vrednost jednostavnih stvari u životu. 💓💓💓

©Copyright by Vikend Kuvarica 2016-2021. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima,