Punjene mekike / Hamur Kizartmasi/Pişi

Ovaj recept podsetio me je na onaj za Valjevske žižalice. E sad se sigurno pitate šta su to, koji vrag, sad pa te žižalice!? Sad će ova Valjevka sve lepo da vam objasni, potanko i natenane, pa ako, kojim slučajem, negde žurite... 

Dakle, davno to bejaše, ima sigurno tridesetak godina od kad sam ja, devojčurak, počela besomučno da sakupljam recepte. Gde god sam šta našla, il sam zapisala il sam isekla pa zalepila u svesku. Tako jednom naleteh u nekom dodatku uz časopis i na recept  za pomenute žižalice. Kako videh ono "valjevske" odmah zgrabih svesku i olovku da zapišem, jer sigurno, zaboga, ne može da bude nešto loše, gde je još nešto loše iz Valjeva došlo! Krenem da pišem i kako odmičem s receptom tako shvatam da sam budala što pišem recept za nešto zašta mi recept, u stvari, i ne treba. Jer sam to jutro doručkovala Valjevske žižalice. A da to, jadna, i ne znadoh. Jer žižalice su ništa drugo do lepinjice, komadi običnog hlebnog testa, razvučenog rukama da bude što tanje, pa pečenog na plotni smederevca, ukraj, prvo s jedne strane, pa s druge, da porumeni i mestimično pocrni, jer samo tako valja. Pa onda odozgore, na vrelo, metneš jutrošnji kajmak, neslan, preklopiš na pola, zagrizeš a ono cuuuuuri niz ruke! Raj na zemlji! Bože, što sam se toga u životu najela a opet mi uvek bilo malo! Eto, tako sad da znate, vi niste jeli lepinjice već nadaleko čuvene valjevske žižalice, i moliću da se to ubuduće poštuje. 

A što se ovog recepta tiče, sve je krenulo od ozloglašenog Pinteresta, tamo mi za oko zapadoše Hamur Kizartmasi/Pişi, ta ko je mogao i da pretpostavi da su to, u stvari, samo punjene mekike! Al kad sam ih već tako lepo napravila, pa i uslikala, a na kraju ih (udruženim snagama sa gdinom Đ.) i pojela, ajd rekoh i recept da napišem. Možda nekom i to zatreba. 

Potrebno je za testo:
400+100 g mekog belog brašna
1 kašičica soli
1 pakovanje suvog kvasca (10 g) ili 20 g svežeg
2 kašike maslinovog ulja
3 dl mlake vode
prstohvat šećera

Potrebno je za fil:
1 manja glavica crnog luka
3 čena belog luka
1/2 šolje spanaća, blanširanog i ocedjenog
cca 200 g feta sira
so i biber

ulje za prženje.



U jednom decilitru mlake vode rastopiti šećer i kvasac, promešati i ostaviti par minuta da započne fermentacija.

U vanglicu prosejati 400 g mekog belog brašna. Preostalo brašno pripremiti za mešenje i premesivanje. U vanglicu dodati i so, promešati, u sredini napraviti udubljenje pa uliti kvasac, ulje i ostatak mlake vode (2 dl). Zamesiti testo pa ga izručiti na radnu površinu posutu ostatkom brašna. Testo mesiti par minuta, treba da postane glatko i elastično. Ne sme da se lepi za ruke.

Od testa oblikovati kuglu pa je poklopiti vanglicom i ostaviti da dobro nadodje na toplom mestu, nek odstoji jedno 45 minuta.

Za to vreme pripremiti fil: crni luk sitno iseckati pa ga kratko propržiti na malo ulja, nek se luk zastakli. Dodati sitno seckani beli luk, propržiti i njega kratko vodeći računa da ne pregori, pa dodati spanać. Sve pomešati, nek tečnost iz spanaća ispari. Dodati so i biber pa skloniti s vatre. Ostaviti da se prohladi. U hladno dodati izdrobljenu fetu i sve promešati da se lepo sjedini.

Nadošlo testo premesiti i podeliti na 16 jednakih delova. Od svakog komada formirati kuglu i oklagijom je rastanjiti u obliku kruga. Na sredinu svakog staviti kašiku fila, ivice malo premazati vodom, preklopiti i ivice pritisnuti viljuškom kako fil ne bi cureo tokom pečenja. Napunjeno testo redjati na malo pobrašnjenu površinu. Dok rastanjite i nafilujete poslednji komad, onaj prvi će biti spreman za prženje.

U dubljem tiganju zagrejati ulje, neka ga bude jedno jedan cm u tiganju. Ulje bi trebalo da bude dobro zagrejano ali nikako sasvim vrelo, pa povedite računa. Spuštajte mekike u ulje i pržite ih s obe strane dok ravnomerno ne porumene. Vaditi ih na papirni ubrus kako bi upio višak masnoće. Služiti ih odmah, dok su još tople.

Reklo bi se očas posla, ali šipak moj. Ima da se naradite! A i sudova da se naperete. Unapred vas upozoravam da ne bude posle ja kriva. Ali, da vredi truda - pa vredi. Samo bih dala još par napomena.

Prvo: ne upiju mnogo masnoće, ali zaista ne upiju. I definitivno nisu otužno masne, tako da to ne treba da vas brine. Nisam probala, ali sigurna sam da bi, bez problema, mogle i da se ispeku u rerni. Ali, ja volim prženo testo, voooolim, mada ono ne voli mene...

Drugo: da, možete dodati u testo i malo rakije, čisto da se osigurate od tog "upijanja masnoće".

Treće: jednom, u nedostatku ulja, pržila sam i na masti. Ništa im nije falilo. Odlične bile. Uostalom, jedu se dok su još tople, pa tako...

Dvadeset sedmo: spanać redovno dobijam od moje teta Mirke, očistim ga i operem, te ostavim da se dobro prosuši na kuhinjskim krpama. Zatim ga pakujem u kese pa u zamrzivač. Dakle, ništa blanširanje. Čim ga izvadim iz zamrzivača, dobro ga rukama usitinim dok je još u kesi, i onda ga samo dodam u jelo. Tako izbegnem ono dosadno seckanje ili, sačuvajmebože, pranje blendera.

Četrdeset osmo 2/5: testo možete celo rastanjiti pa kalupom vaditi krugove i onda ih filovati sve redno. Ostatak testa premesiti, rastanjiti pa udri nanovo.

Pedeseto: o bože, da, možete ih puniti i nutelom! Aman više i ta nutela!

Pedeset četvrto i 6/9: nadjite žrtvu za pranje sudova. Vi ste ionako lipsali pored šporeta. Sve četiri uvis jer "svako jelo kune svoje telo kad ne legne da se slegne"! 

©Copyright by Vikend Kuvarica 2016-2018. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima,