Kako su godine prolazile, tako sam i ja isprobala svakakve sosove koji idu uz ćufteta: te bele, te marinara, te s paprikama, one s pavlakom, a onda mi jednom na pamet padne onaj koji je baba Milena jedino znala da napravi: najobičnija bela zaprška plus aleva paprika i sve naliveno vodom. Hranljiva vrednost nikakva, ali ukus koji te vraća u tamo neka vremena... Dakle, biće ovde baba Milenin recept za sos, ali ipak će ćufteta biti po mom. Mere će biti prilično odokativne, ništa više ne mrzim nego kad spremam nešto što svaka poštena domaćica zna da spremi zatvorenih očiju (muški, u kuhinji vi se bili i uvek ćete biti u manjini), pa ću ja tu kao nešto sad da pametujem s 1,5 g soli na ukupnu težinu mesa, ma daaaj...
Potrebno je za ćufteta:
400 g mlevenog mesa, po izboru
2 deblje kriške starog hleba
malo mleka
1 jaje
1 šaka ovsenih pahiljica
1/4 kašičice belog luka u prahu ili 2 čena svežeg
1 manja glavica crnog luka (ili dva struka krupnijeg mladog luka)
2 kašike sitno rendanog parmezana
1 kašika prezli
so i biber
1 kašika seckanog peršuna
mast ili ulje, bolje mast
+
1 kašika brašna
2 kašike prezli
Potrebno je za sos:
mast ili ulje, bolje mast
3 kašike brašna
1 kašika aleve paprike
so i biber
domaći začin od povrća
list - dva lovora
voda, otprilike pola litra, verovatno i više :)
Prvo ćufteta pa sve ostalo: u vanglu sipati meso. Hleb natopiti mlekom i dobro ocediti, nadrobiti u meso sredinu hleba, a može i korica ako je fino omekšala. Dodati sve ostale sastojke: beli luk u prahu ili siiiitno seckani sveži, takođe sitno seckan crni luk, celo jaje, so, biber, sitno rendan parmezan, peršun, kašiku prezli i šaku ovsenih pahiljica.
Najvažnija stvar kod mojih ćufti je mešenje smese: ništa varjača, ništa viljuška, samo prstići pa gnječi! Sve dooobro izmesiti, da proradi gluten iz hleba i prezli, da se sve lepo sjedini i postane kompaktno, gotovo kremasto. Vremenski: dobra tri-četiri minuta. Meso prekriti streč folijom (ili čime već) i ostaviti u frižideru da se odmori i stegne, bar jedno sat vremena.
Od smese oblikovati ćufteta, svako uvaljati u mešavinu brašna i prezle. Pržiti ih na srednje jakoj vatri na normalnoj količini masnoće, ništa da pliva, nego koliko da ne zagore. Nek ravnomerno porumene sa svih strana. Izvaditi ih na tanjir. Ostaviti na toplom.
Iz masnoće u kojoj su se pržile povaditi one baš zagorele komadiće, ako ih ima. Po potrebi dodati još malo masti i dobro je zagrejati. Napraviti zapršku s 3 kašike brašna, mešati dok malo ne požuti. Skloniti s vatre i dodati alevu papriku. Brzo izmešati da paprika ne zagori i naliti vodu. Vratiti na ringlu i kuvati par minuta, koliko da se izgubi ukus brašna. Vode dolivati po potrebi, sos treba da bude svilenkast i tečan, nikako gust kao puding, o-boužeeee, bolje i ređi jer ćete ga lako dokuvati. Dodati so i biber, domaći začin, lovorov list. Prokuvati pa dodati ćufteta. Kuvati na sasvim tihoj vatri još par minuta. Možete posuti peršunom, ja posula vlašcem.
Od napomena imala bih još i:
- umesto parmezana može bilo koji tvrđi, stariji kačkavalj, tipa kopaoničkog, neki koje je više za meze nego što se topi. Ako nema nikakav, onda nikom ništa 😊 preživećete!
- ovsene pahuljice, inače, dodajem u sve mleveno meso, naročito u dolme za sarmu i punjenu papriku, i neverovatno je kakva je razlika u ukusu!
- u ove sam umesto crnog luka stavila 2 struka mladog luka, sitno seckan i beli i zeleni deo. Mladi luk bio malo izdžigljao pa dva struka bila više nego dosta
- prezle u smesu dodajem da bi ćufteta bila kompaktna, upiju višak tečnosti
- vi, koji ćufteta pržite da ostanu bleda, ili VI, koji ih čak i ne pržite, nego ih onako jadne, žive tutnete u sos - za vas poseban krug pakla! Jer, ćuftice su najbolje kad su dobro pržene, kad momački porumene sa svih strana, kad ih onako vrele prebacujete iz ruke u ruku da se što pre ohlade kako bi ih pojeli pre nego se sos skuva.
Uz ćufteta tradicionalno ide pire krompir, sve ostalo može a i ne mora. Kao salata može bilo šta, mada ja najviše volim domaći, beli, tvrdi sir. Leba smo se gdin Đ. i ja odavno odrekli uz ručak, ali može jedan mali okrajak, čisto da se omaže tanjir na kraju. Jer, kako drugačije... 💕💕💕
©Copyright by Vikend Kuvarica 2016-2022. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima.
Нема коментара:
Постави коментар