Crnogorski kačamak

Još pre par meseci, u stvari još ozimus, gdin Đ je upitao našu komšinicu teta Mirku, rođenu Crnogorku, zna li da napravi kačamak. Onaj crnogorski. Ostao ga željan otkako mu je baba umrla. Ih! - odgovori ona, al' samo da dobijem ono brašno i sir i odmah ću da ti pravim! Prošlo, eto, toliko meseci, ja gdinu Đ strogo zabranila pominjanje kačamaka, gde će žena bolesna da mu se mlati s kuvanjem, ali jednog petka uveče pozovu nas ona i čika Milija na kaficu, teta Mirka izašla iz bolnice samo za vikend pa u ponedeljak da se vrati. Ja se malo zadržala, pa stigla. Ulazim u kuhinju/dnevnu sobu a njih troje sede za stolom i smeju se. Ranku brk poigrava. Kaže, teta Mirka pravi kačamak, samo za njega. Na ringli već lončić s vodom, vri. Ja glasno konstatujem da ni jedno nije normalo pa zabodem nos u lonac da vidim kako to ide, kad tamo... 

"Teta Mirka, ovo ovako neće da može, ne kuva se to tako, jeste l' vi to kuvali ranije?" - ona zamalo u nesvest ne pade od smeha. Kaže, ništa ti ne brini, videćeš...

Potrebno je za 3-4 osobe:
1 l vode
2 kašičice soli
300 g belog kukuruznog brašna, krupno mlevenog, po pe-es-u bi trebalo ono "s kamena", iz vodenice...
1 kašika masti
200-300 g dobrog, masnog, crnogorskog sira



U dublji lončić, onaj od 5 l recimo, sipati 1 l vode, dodati 2 kašičice soli i staviti da provri. Kad provri temperaturu smanjiti pa odjednom izručiti sve brašno na sredinu. I ništa ne dirati. Ne mešati. Ne cimati lončić. Ako ste neurotični samo se odmaktine od šporeta i nemojte ni gledati. Ostavite to tako na ringli, na skoro pa najtišoj vatri (kod mene na 2 od 6) da se kuva oko desetak-petnaestak minuta.

Kako voda vri tako se i brašno lagano ukuvava i kačamak dobija na gustini. Kad počnu da izbijaju gusti mehurići, vreme je da se počne sa mešanjem. Dobro ga izmešajte varjačom da se razbiju eventualne grumuljice brašna. Dodajte i sir i nastavite s mešanjem da se sir sasvim rastopi.

U tiganju zagrejte 1 ravnu kašiku masti i prelijte preko kačamaka, da zacvrči. Izmešajte i sklonite s vatre.

Kačamak u tanjir, ko voli prelije ga mlekom ili jogurtom, ko voli uz kačamak pije mleko ili jogurt, ko voli može da pospe belim lukom, ko voli može da zagrize i koju ljutu papričicu. Jede se isključivo vruć, hladan je nekako teeeežak.

E sad, ako niste te sreće i nemate teta Mirku, kukuruzno brašno i sir iz Crne Gore, moraćete da se snađete. Birajte isključivo belo kukuruzno brašno, ono krupnije mleveno, kao griz, a što se sira tiče može bilo koji stari, prevreo, punomasan beli sir. Nama je ovaj crnogorski, koji nam teta Mirka donosi od svoje sestre iz okoline Andrijevice, najbolji koji smo ikad jeli. Inače se pravi od nekuvanog kravljeg mleka koje se siri čim se mleko pomuze i procedi, dok je još mlako. Zatim se prave taaaanke kriške i tako se ostavlja da odstoji u slanoj surutki bar jedno mesec dana, u mlekari, kako bi sazreo i dobio onaj reski, kiselkasti, blago gorak i slatkast ukus. Kad taj sir stavim u kačamak on se rastopi kao kačkavalj, formiraju se one niti sira. Nažalost, probala sam da ubedim moju strinu iz Valjeva da pravimo ovakav sir ali kad je čula da se mleko ne kuva, rekla je da nema šanse i da ćemo svi neku bakteriju da zakačimo i da pocrkamo od iste ako se sir pravi na taj način. S obzirom na pojednu količinu sira rekla bih da smo nas dvoje imuni na tu bakteriju. 

Copyright by Vikend Kuvarica. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima.