... ili što bi Englezi rekli Turkish delight :) Otkako sam videla slike ratluka kod Snježane Lukačić nisam mogla dočekati da ga i sama napravim, jednostavno izgledao je suviše dobro. I još ratluk od zove! Osnovni recept za ratluk je sa Coolinarike, unela sam neke izmene o kojima ću kroz recept. Kako sam od subote u totalnom psihičkom rasulu, preskočiću šta nas je sve snašlo dok smo brali zovu, i pravac na recept.
Potrebno je (osnovni recept):
1 kg šećera
300 ml vode
+
700 ml vode
250 g gustina
20 g želatina (koristim uvek C govedji želatin, mleveni)
2 kašike soka od limuna
2 kašike vanil šećera
+
još gustina za valjanje ratluka a kasnije će trebati i malo prah šećera
- ukoliko želite ratluk s ukusom ruže onda dodajte 1 kašičicu ružine vodice
- ako ne znate šta treba da dodate da bi dobili ratluk od oraha, verujte mi, nije kuvanje za vas
- a možete dodati i različite arome i prehrambene boje, mada zašto, kad može i drugačije...
Pripremite desnicu za stalno mešanje prilično guste smese, pa jedno pola sata sigurno! Ukoliko ste slabi u ruke, a jaki na apetitu, ondaK nadjite neku žrtvu koja će mešati umesto vas. Takodje preporučujem da za kuvanje ratluka koristite šerpu s debljim dnom jer smesa zna prilično lako da zagori, koliko god brzo mešali. Bilo bi poželjno da je šerpa malo većeg prečnika, pre će se sve skuvati. Kroz recept ću dati i snimke za obe vrste ratluka, čisto da vidite koliko gusto to treba da bude, uz napomenu da je onaj od malina bio gušći pa se s toga lakše i sekao, dok je onaj od zove bio mekši, zato teži za rukovanje ali beskrajno ukusan.
Za sve vas koji volite taze ratluk, onda ne treba ni da napominjem kakav mu je ukus. Za vas koji ratluk prvi put pravite, rekla bih da se ne iznenadite njegovom mekoćom i nežnošću bar prvih par dana, kasnije će se spolja blago sasušiti.
Mera je za oko 1,3 kg gotovog ratluka, a to već zavisi od toga šta sve dodajete u njega.
Prvo od onih 700 ml vode odvojte oko 2 dl, zagrejte je i dodajte želatin da nabubri.
Ostatak od 700 ml sipajte u šerpu, dodajte 250 g gustina, malo po malo, ako izručite sve odjednom ima da se namučite da ga odlepite od dna šerpe jer se bukvalno zacementira za dno. Promešajte da se sve lepo sjedini.
U drugoj šerpi skuvati redji sirup od 1 kilograma šećera i 300 ml vode. Nek vri jedno pola minuta na srednje jakoj vatri. Zatim sirup dodajte u vodu s gustinom, dodajte i onaj želatin, sve izmešajte sa vanilom i sokom od limuna. Vratite sve na ringlu i kuvajte na srednjoj vatri jedno pola sata, uz stalno mešanje. Na kraju kuvanja smesa treba da bude gusta kao dooobro skuvan puding, pa i gušća, da teško spada s varjače. Što bi Aleks rekla, kao glet masa :)
Manji pleh obložiti alu folijom (ja zaboravila pa se posle namučila, a vi nemojte jer sam lepo napisala da treba!) pa izručite vrelu smesu. Ostavite da se sve ohladi na sobnoj temperaturi. Mersiha kaže da ratluk ne treba ostaviti u frižideru da se stegne, povući će vlagu, već ga sve vreme držati upravo na sobnoj temperaturi.
Najbolje bi bilo da ga ostavite tako preko noći. Sutradan ga izručite iz pleha, odvojte alu foliju, isecite ga na kocke i svaku dobro uvaljati u gustin. Ostaviti ga da se suši još dan-dva. Kod nas je to bilo: nema šanse! Kad se prosuši onda ga posuti prah šećerom. Inače od šećera zna malo da popusti, da bude vlažan, pa sam ga posipala tek pred služenje.
A sad moje izmene:
Ja sam od ove mere pravila dve vrste: od zove i od malina.
- Skuvala sam sirup od 300 ml vode i 1 kg šećera.
- Sastavila sam 500 ml vode sa 250 g gustina + vanila + sok od limuna
Kad sam sastavila sirup, vodu s gustinom, želatin, vanilu i limun, sve sam podelila u dve šerpe: premerila sam, ukupno je bilo 1,6 l tečnosti, dakle po 800 ml u svaku šerpu. U jednu sam dodala 150 g celih, zaledjenih malina (vi ih možete odlediti, ispasirati i procediti samo sok, nek ga bude malo više od 1 dl) a u drugi deo sam dodala 1 dl sirupa od zove.
Kako nije bilo šanse da u isto vreme udarnički mešam ratluk u dve šerpe, prvo sam kuvala jedan pa drugi, ništa mu nije falilo što je malo pričekao. Obe smese sam izručila u jednu posudu pa sam po sredini dobila i onaj dvobojni ratluk koji je bio vrh vrhova! Ko bi rekao da se zova i maline tako divno slažu!
Uživajte, gdin Đ je više grabio onaj s malinama, ja sam više ovaj od zove. Ali ni dvobojni se nije bacio
©Copyright by Vikend Kuvarica 2016-2020. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima,
Нема коментара:
Постави коментар