Ponekad samu sebe zapitam kako uopšte funkcionišem s obzirom na to koliko malo spavam. U najboljem slučaju sastavim 5 sati, ali i to je retko. I rekla bih da sam sama za to kriva, vazda mi je spavanje bilo gubljenje vremena. Prošle nedelje sam se mrtva umorna samo stovalila u krevet negde oko 9. I probudila se u 1 po ponoći. Naspavana. Oči ko šolje. Okretala se, prevrtala, razmišljala dal život da rizikujem paljenjem lampe (gdin Đ. bi me kablom od iste verovatno zadavio da sam to uradila) i na kraju rešila da se preselim u dnevnu sobu. Kad tamo na programu ona australijanka što kuva "everyday meals", može se tu naći svačega dobrog, finog, jednostavnog, a i onog malo ekstravagantnijeg, bar za naše pojmove. Umesi ona taj hleb sa dodatkom karamelizovanog luka a ja umalo ne ustadoh da u pola dva podmesim testo, eto tako mi je to fino izgledalo. Nekako izdržah, u pola četiri ispratih gdina Đ. na posao i reših da koliko prvi vikend napravim taj hleb. I napravih. I bacih celog. U stvari, malo sam mu samo koricu zgulila, jer je mirisao savršeno ali brate mili, ni trunciču nije narastao! Naravno da je do kvasca, tako mi i treba kad umesto onog proverenog ja kupim neki drugi jer je na popustu i posle eto mi ga na! Sve zalihe bacila u djubre i čekala ovaj vikend. I evo ga, divan, savršen, mek, ukusan, toliko fin da je za doručak bilo " još bih jedno parče al ne smem!" Sad sve nešto mislim: taj bi mu naziv bolje pristajao od ovog gore navedenog!
Potrebno je:
2 dl mlake vode
1 pakovanje (10 g) suvog kvasca
1 kašičica šećera
450+50 g mekog belog brašna
1 dl jogurta sobne temperature
1,5 kašičica soli
+
2 kašike maslinovog ulja
250 g crnog luka (dve krupnije glavice)
malo soli
+ još malo maslinovog ulja