Cicvara

Što sam starija to više uživam u onim starim, jednostavnim jelima. Kad sam napisala recept za Crnogorski kačamak, puno vas me je pitalo koja je razlika između kačamaka i cicvare. Razlika je tek u gustini i dužini kuvanja. I da li volite cicvaru na mleku ili na vodi. I da li volite da u cicvaru, dok se kuva, dodate sir i kajmak ili ne. 

Ovako je cicvaru spremala naša baba Milena, a posle nje je na isti način sprema i mama. Ima nâs koji i dan-danas uživamo u ovom jelu, koje gotovo po pravilu pripremamo isključivo za doručak, a ima i onih koji tvrde da je ovo "prazan doručak". Nije baš da težak može da pregura dan na ovakvoj cicvari ali je zato gradskim bubama i te kako dovoljan. Ja to iz iskustva, dok sam živela na selu od ovakvog doručka bih bila gladna već do podne, a evo sad me drži situ do poznog popodneva!

Potrebno je za dve-tri osobe:
8 dl vode
1 kašičica soli
200 g belog kukuruznog brašna, krupno mlevenog
1 kašika masti


Staviti vodu da provri. Smanjiti vatru koliko tek da voda vri. Dodati so i kašiku masti. Zatim lagano iz šake, kao da solite, dodavati brašno, stalno mešajući žicom za mućenje ili varjačom. Voditi računa da se ne stvore grudvice brašna. Kuvati uz stalno mešanje desetak minuta, na sasvim tihoj vatri.

Toplu cicvaru sipati u tanjir i odozgo nadrobiti sir. Drugačije ne ide. Kao dete sam imala posebnu sklonost ka skorelim ostacima cicvare u šerpi, pogrebala bih i zadnju mrvu, a naročito ono što se nepažnjom babe zalepilo za dno šerpe, ko to nije jeo ne zna o čemu pričam!

Savršena je uz belu kafu, kakao, jogurt, mleko, čaj. Doručak je danas bio u pola deset, ručak u pola pet, ič gladna nisam bila, al' sam opet jela jerbo je bolje da jedem u pola pet i šlus, nego da se prežderem u pola osam! 

Vid' recepta, kraći od uvoda!


Copyright by Vikend Kuvarica. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima.