Koji je to trenutak koji nam određuje sudbinu?
Nikako ne mogu da prestanem da razmišljam o onome što mi je juče rekao: "Sve se u trenu preokrene". Čovek je, možda, odvezao decu kod babe i dede za vikend, vraća se kući, srećan, ima dva dana da bude sam sa ženom, ima planove, trepti, i onda taj trenutak kada mu pod točkove podleti starica koja je, možda, pretrčavala ulicu da stigne na tramvaj. Kaže Ranko, nije mu bilo strašno to beživotno, nepokriveno truplo na sred ulice, bio mu je strašan prizor čoveka koji pored kola vrišti i čupa sebi kosu.
Gledamo se preko stola u restoranu, i grize me savest jer znam, sasvim sam sigurna, da sam zahvalna na toj saobraćajci od pre trideset godina. Ali me teši jer mislim da nisam jedina. I mislim da nas ima više od dvoje koji su zahvalni na tome.
Digresija, ili ne:
Jedna IG stranica birala je najiritantnije rečenice u srpskom jeziku, jedna od njih je i "Ko zna zašto je to dobro". Ja volim tu rečenicu, u njoj mi je iskazan sav optimizam ovoga sveta, onda kad ti je najgore da daš sve od sebe da vidiš zračak svetla. I da taj isti zračak ponudiš nekom.
Zapisujem i:
Zašto "Mojre"?
U grčkoj mitologiji, Klota (Prelja), Lahesa i Atropa (Neminovna) bile su sestre, kćeri Zevsa i Temide, bile su boginje sudbine. Prva je raspredala niti života, druga ih je upredala, a treća je niti života kidala.
Napomena: na naslovnoj fotografiji je tapiserija iz XVI veka "Trijumf smrti", prikaz tri suđaje.
©Copyright by Vikend Kuvarica 2016-2022. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima.
Нема коментара:
Постави коментар