Baba Milenine prženice od dva jajeta, za četiri osobe :)

 

Nije baba Milena bila stipsa ništa više od bilo koje druge starije žene sa sela. Nikad se za njih ne bi reklo da su stipse, da im je žao da daju, da poklone. Naprotiv, poklanjale i kad je trebalo i kad nije trebalo. Nego su pre bile štedljive, valjda im to ostalo od one posleratne nemaštine pa im ona opšta nemaština devedesetih godina nije bila nit nešto novo, nit nešto što se ne da pregurati. Jer preživele su i daleko gora vremena. 

Tako je baba Milena uvek pravila prženice od dva jajeta a da se četvoro gladnih najede za doručak samo tako! Isti način pravljenja kasnije prihvatila i moja majka, a ni ja ništa tu nisam menjala. Sem što sam sve premerila :) :) :) 

Pravo da vam kažem, one prženice po peesu, umočene u umućena jaja pa pržene na dosta ulja, prvi put sam jela kad sam došla za Beograd. I ništa se tu meni nije svidelo - to bre masno dumreš! Kasnije probala i hleb umočen u jaja umućena s mlekom pa pržen na maslacu - situacija još gora, hleb u sredini gnjecav, a spolja opet mastan. Doduše, zbog maslaca trun ukusniji nego prva verzija. 

Sećam se da smo gdin Đ. i ja tada još živeli kad podstanari, mislim da smo se tek bili venčali, kad je jedno jutro s njim s posla došao i jedan od kolega. Ja napravila ove baba Milenine prženice a onaj njegov kolega gleda i kaže meni: snajka, ovo ti i ne liči baš na prženice, al valjda će preteknemo! Pretekli njih dvojica samo tako, stamanili sve što sam napravila, olizali prste a kolega zaključio da bolje nikad nije jeo! Eto, tako. 

Potrebno je za 4 osobe:

12-14 kriški hleba, jučerašnjeg

2 jajeta

200 g mekog belog brašna

1 kašičica soli

3,5 dl mleka

Hleb, najbolje jučerašnji, iseći na kriške debljine oko 1 cm. U tiganju staviti da se zagreje dooobra kašika masti. Može i ulje, nek ga ima ali ne onako da se prže u dubokoj masnoći, nego recimo da ga bude oko 1/2 cm u tiganju. 

Umutiti jaja, brašno, so i mleko. Smesa treba da bude malo redja a ovo su mere koje su nama superiška. Hleb umakati u smesu i stavljati u tiganj. Smanjiti temperaturu za jedan podeok kako bi se prženice lepo ispekle a da ne ostanu žive u sredini. Kad porumene s jedne strane, okrenuti ih. 

Ja ih nikad ne vadim na ubrus jer ne upiju toliko masnoće da im je ubrus potreban. Iako ih uvek, ali uvek pržim na masti, verujte mi da ništa manje ukusne nisu ni kad se ohlade. Čak i kad ostane neka, ne bacam je nego je spremim sutradan za doručak na poslu. 

I dok ih gdin Đ. tamani uz sveto trojstvo homo balcanusa kečap-majonez-senf uz dodatak nečeg suhomesnatog i jogurt ofkors, dotle ih ja najviše volim u slatkoj varijanti: domaće marmelade, džemovi i naročito pekmez od šljiva i hladno mleko, jedem dok mi se ne smuče a onda dodam još jednu u tanjir :) 

Jer ovakve prženice su meke i nežne sredine, nisu ni masne, a ukusne su i ni najmanje nisu nalik (hvala bogu!) onoj francuskoj i beogradskoj verziji te molim da ih ne svrstavate u tu kategoriju prženog, pohovanog hleba :) ❤❤❤ 

©Copyright by Vikend Kuvarica 2016-2020. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima.