Prošli vikend dobijem ničim izazvan napad da napravim "Banini" keks. Znate ono najprostije: ulje, jaja, brašno, puni džemom, peci, očas posla tri pleha kolača. Od tog "ništa prostije" ustanovila sam da ako se ne pridržavaš mera koje su ustanovljene pre 3 milenijuma i počneš da pametuješ kako je to previše brašna i da će kolači biti tvrdi ko kamen ako se doda i trun preko 4 šoljice, desi se to da krajnji rezultat bude i kranje zanimljiv - pogačice punjene džemom umesto finih kolačića. NaraFski da su se rasplinuli pri pečenju jer im je falilo još 2 šoljice brašna. I naravno da smo ih pojeli, samo žali bože one poslednje zalihe Jekinog džema od pomorandži koju sam potrošila na totalni neuspeh. Svejedno, gdin Dj. je bio oduševljen upravo ovima s ukusom pomorandži a i meni bi dobro došla nova zaliha tog džema, pa eto meni nove razonode čim ugrabim malo vremena.
Čitavu nedelju sam se oštrila da ih ponovo pravim (umalo ne napisah da ih ponovim, brrrr daleko bilo) i onda, u zadnjem trenu, reših da to ipak bude nešto drugačije. Po mom. I tako, mrtvosana od rmbačenja po kući, posle desetak minuta pauze koja mi se otegla ko deset godina jer sam apsolutno nesposobna ništa da ne radim, uvukla sam se u svoju kuhinju, pustila Kori Tejlora da urla i povremeno peva onim glasom andjela (o božeeee, taj glas) i napravila tri vrste kolača. U neko doba, ulazi gdin Dj., baci pogled po kuhinji i upita: Kako ide, a? Osvrnem se oko sebe. Prazni i puni plehovi na sve strane, tegle džema, tacne s kolačima, brašno prosuto po jutros uglancanim pločicama, testo ulepljeno po radnoj površini, papirići s upisanim merama na sve strane... Pa ide, ide dobro! mislim se, ide na sto kila pre kraja zime kozo, ko će ovo sve da pojede!???
Potrebno je:
125 g maslaca sobne temperature
1 žumance
80 g šećera
1 pakovanje vanil šećera
175 g mekog, belog brašna
prstohvat soli
+ za valjanje
1 belance
50-tak grama mlevenih lešnika (ili oraha)
+ za punjenje
karamel krem (u receptu su dva načina za pravljenje ovog krema)
+ po želji
čokolada za ukrašavanje (1 štangla + 1 kašika ulja)
Od ove mere dobićete oko 30-40 kolača, zavisno od veličine.
Penasto umutiti maslac sobne temperature sa 1 žumancetom, dodati šećer i vanilu, prstohvat soli i na kraju sve zamesiti s brašnom. Meni je trebalo okruglo 175 g brašna. Pripremljeno testo uviti u streč foliju i ostaviti na hladnom jedno pola sata.
Veliki pleh obložiti papirom za pečenje. Rernu uključiti da se zagreje na 200 C.
Od testa odvajati komadiće i praviti kuglice veličine manjeg oraha, narašće otprilike za 1/3 pa povedite računa da u startu ne budu preveliki.
Belance tek malo razmutiti viljuškom pa svaku kuglicu prvo uvaljati u belance a zatim u mlevene lešnike (desna ruka - belanca, leva ruka - lešnici, leva ruka redja kolače u pleh, super brzo i jednostavno).
Kuglice redjati na pleh pa svaku udubiti prstom u sredini. Ako imate bangave prste kao ja onda ih udubite bilo čime pogodnim: drškom varjače, kašičicom ili kao ovako kao ja, onom spravicom za oblikovanje latica :)
Kolače peći na 200 C oko desetak minuta, treba tek malo da porumene s donje strane. Izvaditi ih ih pleha tek kad se sasvim ohlade.
Karamel krem možete pripremiti ranije, ja ga pravim na dva načina u zavisnosti od toga koliko vremena imam na raspolaganju. Prvi način je sledeći i navedene količine su za punu meru. Kako je za punjenje kolača potrbno tek desetak kašika, ostatkom krema se možete počastiti onako bez ičeg ili ga iskoristiti za nešto drugo. Ili jednostavno prepolovite količinu.
Karamel krem ili Dulce de leche:
500 ml mleka
200 g šećera
prstohvat soli
1 kašika gustina
1 kašičica sode bikarbone
30-tak grama maslaca
U šolju sipati gustin i sodu bikarbonu pa dodavati malo po malo hladnog mleka, do pune šolje, ali da dobijete glatku smesu bez grudvica. Ostatak mleka sipajte u onu šerpu, dodajte šećer i zagrejte da provri. Zatim smanjiti vatru koliko da mleko vrijucka i dodati mu ono pomešano sa sodom i gustinom. Promešati i nastaviti sa kuvanjem oko 45 min, možda i malo duže. Obavezno nadgledanje i mešanje jer lako zagori. Na kraju umešati maslac. Ostaviti da se prohladi pa filovati kolače.
Drugi način je brži ali kranji rezultat je više nego dobar. Količina je opet malo veća nego što je potrebno, ali...
50 g šećera
2 ravne kašike mekog belog bršna
2 dl mleka
trun soli
komadić maslaca
Šećer sipati u posudu s debljim dnom i staviti da se karamelizuje na slaboj vatri. Posebno izmešati brašno sa 1 dl mleka da nema grudvica. U karamelizovani šećer dodati prvo 1 dl običnog mleka, kad se karamel sasvim rastopi dodati i mleko s brašnom, vanil šećer i so. Mešati vodeći računa da ne zagori i da se ne stvore grudvice. Treba da bude gustine pudinga. Na kraju umešati komadić maslaca (20-tak grama) i malo prohladiti pre filovanja. Sad će neko reći da isto to može da napravi i od pudinga s ukusom karamela, ali zar vam nije bolje da imate fil od karamela od nego fil sa ukusom karamela?
I tako... nafilovaste vi one kolače. Konačno da se poigrate i s još malo dekoracije: na slaboj vatri rastopite 1 štanglu čokolade s jednom kašikom ulja. Sipajte čokoladu u kesu za zamrzivač, na dnu čačkalicom probušite rupicu i išarajte kolače. Ostavite da se čokolada stegne.
Kolačići su najbolji sutradan kad fino popuste od fila a ukusi se sjedine. Odlični su s mlevenim lešnicima ali ni sa orasima ništa ne zaostaju.
I što je najvažnije: poduhvat je uspešno završen!
©Copyright by Vikend Kuvarica 2016-2018. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima.
Нема коментара:
Постави коментар