Usput - Gradac

.

.

.

Ako ikada zabasate u Valjevo, pa pored Moderne galerije, Narodnog muzeja, Trga kod Desanke i Živojina, spomenika Stevanu Filipoviću, kule Nenadovića, Markove stolice, Pećine, Istraživačke stanice Petnica i naravno nezaobilaznog Tešnjara, rešite da vidite i nešto više od crepa, cigle i kamena, spustite se na Gradac. 

Reka Gradac nema dug tok, tek oko 28 kilometara, ali je u svakom slučaju upečatljiv. Izvire ispod planine Povlen, nakon nekoliko kilometara reši da nestane ispod zemlje u vidu ponornice a zatim se ponovo, kod sela Bogatić (nije li to divno ime za selo!), pojavi na površini i kroz klisuru zahuči prema Valjevu gde se ulije u Kolubaru kao njena najveća i vodom najbogatija pritoka. Ako se Valjevci (nikad Valjevčani!) nečim ponose, onda je to činjenica da se Gradac ubraja medju najčistije reke u Evropi. A kako je u pitanju planinska reka imajte u vidu da je i prilično hladna. Doduše, manje je hladna Valjevcima nego ostatku sveta, valjda što smo navikli, pa se kupamo u njoj mada joj je prosečna temperatura tek oko 13C, po baš vrelom letu nagura na nekih 17-18, teeeško preko toga. 

Do samog Gradca (čita se Graaadca) može da se dodje s raznih strana, ali mi je najlepši deo onaj oko manastira Ćelije. Iz centra grada krenite prema spomeniku Stevana Filipovića, pravo putem preko Popara izaći ćete iznad grada odakle pogled puca na valjevsku kotlinu i čitav grad, kod znaka za manastir Ćelije skrenite levo pa uskim asfaltnim putem dupke nizbrdo, pažljivo, polako se spustiste sve do manastirke kapije. Tu kola parkirajte pa opet dupke nizbrdo, kamenitim "putem" spustite se peške do same reke. Još izdaljine začućete huk, naročito ako rešite da idete posle kiša kojih je bar ove godine bilo, taj huk vode će nadjačati silne zrikavce a divota prirode i pogleda nateraće vas da zaboravite da je sam klanac reke Gradac bogat poskocima i smukovima, ali bar mi žene ne moramo da brinemo zbog toga - neće zmija na zmiju! 

I odmah tu, čim ugledamo reku, s druge strane pogled nam zapne za preuredjenu vodenicu kod Valjevaca poznatu kao "Kod Pečeta". Ima više od 20 godina kako radi kao etno restoran ograničenog menija (čitaj pastrmka na žaru, paradajz salata, domaće lepinje i eventualno unapred naručen pasulj iz kotlića i sl, domaći sokovi od zove, koprive, višanja, malina... valjevsko pivo se podrazumeva). A da bi ste došli do "Pečeta" moraćete kao i ja skupiti petlju pa krenuti preko brvna! Za utehu, nekada je to bilo jedno preko reke položeno brvno, sada su to dva, jedno pored drugog i uz sve to i sigurnosna žica za držanje pa i nije tako strašno kao ranije. 

Predjite preko, izujte patike, naručite ručak i piće ili ništa, niko vas neće ni popreko pogledati zbog toga, izvalite se na meku travu i pustite mozak na pašu. 

Kako uzvodno odatle, tako i nizvodno naići ćete na božanstvene male proplanke tik uz reku, na šljuknovite plaže u titravoj hladovini gde možete istinski uživati u miru i tišini, pa makar se i ne okupali zbog straha od upale jajnika ili prostate ;) 

Kroz klisuru vodi i železnička pruga Beograd-Bar, ako putujete putničkim vozom možete izaći na stanici Gradac. 

Prava je šteta da se spustite do reke a da ne obidjete manastir Ćelije. Izgradjen je u XIII veku kao zadužbina kralja Dragutina Nemanjića a najpoznatiji je po tome što je u njemu vek vekovao arhimandrit dr. Justin Popović, sv. Ave Justin a u narodu poznat kao Justinijan Ćelijski, koji je tu odmah pored manastira i sahranjen a grob mu je obeležen običnim kamenim krstom i cvećem. U porti manastira je i grob Ilije Birčanina, pogubljenog od strane dahija zajedno sa knezom Aleksom Nenadovićem 1804. godine. 

Ako, pak, rešite da Gradac iznenadite šetnjom od ušća pa uzvodno, uživaćete u lepoj šetnji pored brane i kupališta Livadica, Ploča (čita se Pločaaa), Anatema..., pored brojnih kafića i restorana ušuškanih u prirodu manje ili više uspešno, Konjičkog kluba, i napešačićete se poprilično ali nećete se pokajati. Za one hrabre tu je i Savina vodenica, ime dobila po prvom srpskom vampiru Savi Savanoviću. Da li ste znali da je vampir reč srpskog porekla? 

Povratak nazad istim putem.  Pa opet povratak na reku istim putem. I tako u nedogled. Jer Gradac kad te jednom privuče, tu pomoći više nema! 

Poklanjam vam gomilu fotografija, bilo je teško odlučiti se samo za pet-šest, lakše mi je bilo da vam postavim svih pedeset, pa sad... 

Gradac kod manastira Ćelije: 

samo pogled na manastir Ćelije, deo

Manastir Ćelije, deo, pogled na most i prugu Beograd-Bar

 

kunem se da je voda stajala u mestu a da se most pomerao uzvodno!

Peče, i gazda i konobar :)

gdin Đ. <3 

izvor, odmah pored Gradca

izvor, odmah pored Gradca

ručak, još uvek pliva ;)

Gradac, od ušća uzvodno, fotografije su od ovog Uskrsa, još nije bilo sve ozelenelo: 

©Copyright by Vikend Kuvarica 2016-2018. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima.