Za Božić svi moji dolaze kod nas. Za Uskrs svi naši idu kod mojih :) Mnogo volim porodična slavlja bilo koje vrste, a naročito volim ona gde se fino uvalim ko gost pa mi prinose i odnose, i maze i paze, i brinu da slučajno ne ostanem gladna. Doduše, od kako smo suprug i ja pre nešto više od dve godine ostavili cigare (jeeeeeeeeeeeeeeeee!) i nabacili par kilograma (po par kilograma i još jedan par... ) više se niko ne brine da ne ostanemo gladni. Mada je mami i dan-danas, valjda zbog višedecenijskog svakodnevnog ponavljanja, ostala ona istorijska rečenica: Sine, jesi li jela šta danas? na šta ja obično padnem u trans i krenem sa nabrajanjem i onoga što sam jela i onoga što bih želela a naročito se zadržim na kolačima, i tako teram sve dok joj ne dojadim i dok ne drekne: Smanji malo to kuvanje!
Nego - uskršnja jaja! Probala sam pre par godina i ja da napravim ona divna jaja koja izgledaju kao da su iz Burde izašla, ona što se prvo izbele u sirćetu pa onda oblače u divne cvetne salvete, ali - nije to za mene! Ne znam ti ja to... pipljivo svo to seckanje salveta, pa se onda umažem u ono belance a inače ne volim da se umažem u belance... to nikad ne izgleda kao da je izašlo iz Burde... i što je najgore od svega, ta jaja koja su izbeljena u sirćetu imaju jako krtu ljusku koja puca na pogled, tako da od tradicionalog porodičnog takmičenja u tucanju uskršnjim jajima te godine nije bilo ništa pa mi ni Uskrs nije bio baš baš. Dekupaž jaja tako ostavljam daleko vičnijim kuvaricama koje to rade mnogo bolje od mene.
I onda sam se vratila onome što najbolje znam da radim. Odpokondirila sam se i iz šteka izvadila svoju prastaru prašnjavu tacnu s parčencetom čistog pčelinjeg voska i nakrivim perom s kilavom držaljom. Izbunarila još parče slavske sveće, ostavljene za nedobog kad nestane struje i krenula u akciju:
Potrebno je:
jaja
čist pčelinji vosak
pero i držalja
sveća
boja za farbanje jaja
Najvažnija stvar u vezi šaranja jaja voskom je da jaja moraju da budu sobne temperature, obrisana i čista.
Zatim pripremiti vosak. Koristiti isključivo čist pčelinji vosak, nikako parafin. Odlomiti parčence voska i zagrevati ga lagano iznad sveće stalno ga meseći prstima, vosak treba da omekša i postane skoro crn. Od voska formirati glistu (ehehehe) i prilepiti je na tacnu.
Nokti su šmuljavi od voska a ne zato što su inače šmuljavi. Nastaviti dalje...
Pero zagrejati nad svećom pa njime zahvatiti malo voska. Ponovo zagrejti da se vosak sasvim otopi, vodeći računa da otopljeni vosak uđe "u pero", u onaj otvor koji ima u peru. Tako će se stvoriti zaliha voska. Nakon toga prionuti na šaranje jaja; zagrevajte pero nad svećom, malo šarajte, ponovo zagrevajte, vodite računa kosu da ne zapalite, šarajte, uzmite malo voska i tako... Od ovolicne gliste možete našarati bar jedno 5-6 jaja i to pune štampe.
A kad je šaranje u pitanju, tu vam je već nebo granica! Ako vam slučajno ponestane ideja, tu je internet i eto milion ideja. Jedino ne preterujte sa pritiskanjem pri šaranju, jaje je to!
Ako se, pak, desi da vam vosak nekontrolisano kapne iz pera, što je normalna pojava i ne treba histerisati (iako je ta vrsta histerije kod mene sasvim normalna), iskoristite i to za novi dizajn:
Strandarno našarana jaja u našoj porodici:
Ovako našarana jaja se farbaju na sledeći način:
Boju za jaja pripremiti po uputstvu proizvođača. Koristiti samo onu boju koja zahteva da se jaja kuvaju u njoj, dakle ovaj proces neće funkcionisati ako jaja prvo skuvate, pa šarate, pa onda potapate u farbu!
Obično je potrebna jedna kesica boje i 1 kašičica sirćeta za 10 jaja. Boju i sirće rastvoriti u vodi, sipati u šerpicu i staviti je na ringlu. Jaja koja su sobne temperature odmah staviti u vodu i uključiti ringlu. Od trenutka kada tečnost provri, smanjiti temperaturu i kuvati jaja tačno 7 minuta, izvaditi ih, odmah ih obrisati čistom pamučnom krpom kako bi se uklonio vosak i spuštati ih u ledeno hladnu vodu, da se zaustavi dalje kuvanje jajeta. Kod tako kuvanih jaja žumance ostaje lepe žute boje, neprekuvano a opet tvrdo kuvano, neće dobiti onaj ružan zeleni prsten.
Ja uvek sva jaja bojim u crvenu boju. To je zato što ih ne bojim puno, pa mi tako lakše nego da po dva-tri bojim u različite boje. Kako bi se šara na jajetu bolje videla preporučujem tamnije boje, nikako žutu. Takođe ne preporučujem bojenje u lukovini jer se listići lukovine zalepe za jaja i upropaste šare.
Hladna jaja ponovo obrišite ali ovaj put pamučnom krpicom natopljenom s malo ulja ili premazanom s mašću, kako bi jaja bila lepa i sjajna. Nažalost tako sjajna jaja nisu zgodna za slikanje zbog odsjaja, al' sad šta je tu je.
Najgore kod ovakvog šaranja i bojenja jaja je čišćenje šerpe. Ne dozvolite da se ohladi, čim ste prosuli boju, unutrašnjost što je moguće bolje obrišite papirnim ubrusima ili novinama, ako je ostalo još voska na šerpi, prelijte je vrelom vodom i ponovo obrišite, i tako par puta. Ako krenete da perete sunđerom za sudove, unapred se pozdravite s njim.
Na ovaj način se jaja u našoj porodici šaraju oduvek. Probala sam da ih šaram i onim specijalnim pisaljkama ali mi ruka jednostavno nije navikla na tu spravu pa to nije izgledalo ni najmanje lepo.
I važna napomena: obavezno radni deo gde šarate jaja obložite novinama kako se ne bi mučili s uklanjanjem voska. Vodite računa da vam ovaj vosak ne isfleka odeću - tu fleku ništa ne može da ukloni - ako ne verujete, pitajte moje omiljene farmerice sa izvezenim cvetićima preko fleka!
Kako god da odlučite da šarate jaja ili ih jednostavno samo obojite u razne boje, želim vam srećan Uskrs i Hristos Voskrese!
Copyright by Vikend Kuvarica. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima.
Нема коментара:
Постави коментар