File sa sosom od paprika

O ovome nema bogzna šta puno da se priča. Dovoljno je pogledati spisak sastojaka koji je sasvim običan, ništa ptičje mleko i šnicle norveškog losa, a opet rezultat je fantastičan. Svinjski file, kao izuzetno parče mesa, začinjen ruzmarinom i domaćom dimljenom slaninom, na podlozi od nečega što je slično satarašu ali opet nije sataraš, sasvim sam sigurna da će i vas oduševiti podjednako kao što je oduševio nas. 

Potrebno je za 4 osobe:

4 komada svinjskog filea, svaki otprilike težine oko 200-250 g, debljine oko 4 cm

tanko sečena domaća dimljena slanina, koliko je potrebno da se svaki komad filea lepo uvije okolo

svež ruzmarin

so i biber

kuhinjski kanap ili čačkalice

oko 50 g maslaca

Za sos od paprika:

maslinovo ulje

2 čena belog luka

4 lepe mesnate crvene paprike

2 krupnija paradajza

oko 2 dl mlečne slatke pavlake 

so i biber

peršun

Portokalopita / Grčka pita sa pomorandžama

Recepata za ovu pitu je pun internet tako da to valjda dovoljno govori o njenoj popularnosti. I mada je neophodno uključiti rernu, i mada pomorandže baš i nisu letnje voće, ipak vam preporučujem da je probate baš sad, jer je izvanredna kad se dobro rashladi. 

- Potrebno je: 
400 g tankih kora za pitu
4 jajeta
180 g šećera
sok i sitno rendana kora od jedne pomorandže
250 g čvrstog "grčkog" jogurta
250 ml ulja
1 kesice (10 g) vanil šećera
1 kesica (10 g) praška za pecivo

-Potrebno je za sirup:
250 g šećera
350 ml vode
sok i sitno rendana kora od jedne pomorandže
1 štapić cimeta ili 1/2 kašičice cimeta u prahu

Milanski rižoto ili Risotto alla milanese

 Ja ću prvo da napadnem a onda ko preživi i ostane ovde, moći će da pročita i recept, natenane. A napad se tiče onih što već godinama sole pamet po internetu kako su babin pilav i rižoto jedno te isto, samo eto pilav rižotom zovu oni "fensi fud blogeri influenseri" koji bi da izigravaju ludilo. Moreeeee!!! Možda vi jeste jeli babin pilav, možda ga jeste i spremili poneki put, ali sam sasvim sigurna da nit ste jeli nit ste spremali rižoto, jer da jeste, ne biste izvalili toliku glupost! 

Ima već par godina kako se nakanjujem da isprobam i ovaj rižoto na način kao se sprema u Milanu, pa opet, godinama mi se to nije dalo. A kad bi mi pao na pamet, falio bi mi šafran, bez kojeg milanski rižoto nije ono što bi trebao da bude. Tako sam se pre jedno dve-tri nedelje požalila mojoj direktorci kako nigde šafran ne mogu da nađem, googlala, gledala, pitala, džaba... Ona mi sutradan donese dve kesice Kotanyi šafrana, slučajno naletela  prethodni dan u Metrou, ja vala preko mosta ne bih išla samo za šafran pa da mi se o životu radi (ovo "preko mosta" odnosi se ne bilo koji prelaz preko bilo koje od reka a koji vodi na Novi Beograd). A onda mi prošle nedelje iz Turske donese i pravu stvar, malecku teglicu prvoklasnog šafrana koji samo što ne progovori - bože što sam divan! 

Moj milanski rižoto sam pripremala po receptu sa stranice Kužina s pogledom, na Damirin blog se uvek rado vraćam naročito jer, pored besprekornog recepta, tu uvek nešto novo naučim i saznam. Zato, ukoliko vas interesuje zašto je ovo jelo i predjelo, i prilog ali i glavno jelo, pogledajte OVDE. 

Potrebno je za 4 osobe: 
20-tak grama maslaca
1 osrednja glavica luka srebrnjaka
 250 g pirinča, ja sam koristila Arborio (ima ga u većim marketima)
1 dl belog vina
1,2 l dobrog, jakog goveđeg bujona (bistre supe), vrelog
šafran
oko 50 gr sitno rendanog parmezana
još maslaca
bilo bi dobro da ima i oko 40 g sveže goveđe koštane srži /moždine, ali ako nema... 
soli po potrebi

Želja

Mnogo pre nego što sam krenula u školu tačno sam znala šta želim da budem kad porastem! Ne, ne, nisam želela da budem balerina, to je bilo tako ženskasto za nekog ko je o sebi govorio sve u muškom rodu, nisam želela da budem ni princeza, one se ljube s princem, fuj!, ni učiteljica, ni lekar, ni pilot, ni spikerka, ni samuraj... ništa od toga. Ja sam želela da budem prodavac na trafici! Oni imaju svoj mali svet okružen novinama, časopisima, knjigama, svakakvim zanimljivostima i najvažnije - oni sve to mogu da čitaju a još ih i plaćaju!

Kasnije sam u školi otkrila biblioteku, pa se moja želja promenila. Kako bih ja maltretirala one što ne vraćaju Kroz pustinju i prašumu na vreme, već se stvaraju redovi i čeka se na knjigu samo zato što su oni lenji i sporo čitaju! A meni gori pod prstima da je prelistam još jednom, deseti put...

Pre par godina sam pročitala jedno zanimljivo istraživanja o tome koji su to najprijatniji mirisi na svetu. Dobro, prvo mesto svi možemo da pretpostavimo kome pripada: bebama. Tu su još i miris sveže pečenog hleba, miris trave posle kiše, i medju prvih deset mesta je i miris novih knjiga. Odahnem s olakšanjem, nisam poremećena, to viša sila upravlja mnome svaki put kad njuškam tek kupljenu knjigu. Digresija, ali moja priča, moja i pravila.

Preskočiću jedno dve-tri decenije kada sam ostvarivala neke druge želje a ove prve ostale zatrpane nagomilanim glupostima. Danas? Danas gledam ženu koja sredjuje mali parkić ispred naše kancelarije. Ima jedno desetak kvadrata cveća. Dolazi jednom u mesec dana, okopa, oplevi, počupa, posadi, zalije, počisti, skine rukavice, ispravi ledja, pojede sendvič, ode... Beskrajno joj zavidim na njenom poslu. Ne razmišlja o kursu, parama na računu, neplaćenim i nenaplaćenim računim, pdv-u, ne budi se u sred noći zato što je sanjala da nije platila sudsku taksu, ne svadja se sa špediterima i carinom, ne govori sebi sto puta "to moraš sutra da uradiš, ne zaboravi", ne sedi u kancelariji od  8 do 4, ne vrišti kad joj se zaglavi papir u štampaču, ona sadi cveće! Svaki dan! I nema pojma da joj zavidim. Znam ja vrlo dobro da ona ima milion drugih problema, znam ja da je pitam hoće li da se zamenimo, pristala bi bez razmišljanja, znam, i te kako dobro znam da radi "crnački" posao. Ali, danas želim da sadim cveće, ceo dan.

Svaki dan.

Do kraja života.

©Copyright by Vikend Kuvarica 2016-2021. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima.