Super sočna piletina a la Maja

Da malo presečem one silne kolače, konačno nešto konkretno, ručak, meso!

Moram priznati da sam sa ovim receptom mnogo rizikovala. Naime, mere su odokativne što je ravno blasfemiji, te ovoga otprilike, onoga može a i ne mora, a ako imate dodajte... ma katastrofa! E, a sad se pitate što onda stavljam takav recept, jelda? Znate, Maja je prilično nezgodna žena, što na umu - to na drumu, što i nije na umu - ona to po drumu, brži jezik od pameti i sve ostalo tome slično na gomilu da stavite, nećete pogrešiti. Pa da joj se ne zamerim, i malo pod kožu da joj podiđem, napravila sam jedan od njenih detaljnijih i podrobnije objašnjenih recepata 😂😂😂. 

(Originalni recept) 

Potrebno je za četiri osobe:
- 4 puta po batak sa karabatakom, ako su manji onda više komada, onoliko koliko mislite da će biti dovoljno za četiri osobe (i eto, na prvoj stavci se javljaju problemi s merama :) )
- brašno, po potrebi (katastrofa)
- aleva paprika, po potrebi (nemam reči)
- ulje, po potrebi (užas!)
- so i biber, logično po potrebi
- kod Maje stoji i vegeta (ili svi oni suvi začini koje zovemo tim imenom) ali ja nisam stavljala i ništa nije falilo
- ali sam zato stavila pored aleve paprike i jednu kašičicu dimljene mlevene paprike
- i malo suvog peršuna jer mi je Maks dragi letos par puta zapiškio onaj čuperak svežeg u bašti
- jedna glavica crnog luka, e sad počinjemo s onim "može a i ne mora", ja jesam
- jedna-dve paprike, može a i ne mora, ja nisam
- koji krompir - može a i ne mora, nisam imala
- koji čen belog luka - može a i ne mora, 'tela al' zaboravila :)

Minjoni br. 4

Jednostavno ne volim da dajem nazive kolačima i tortama. Muka živa! U bilo kojoj drugoj situaciji vrlo je teško zaustaviti me u priči, naročito kad  uhvatim zalet, ali kad dodje do ove muke, onda se zagrcnem. I tako će ubuduće moji minjoni umesto imena imati broj. Moja kreativnost se tako ovde ispoljila u punoj meri...

E sad, neko će reći "i ovi kao i svi ostali", ja ću reći "i ovi su priča samo za sebe". Priča vrlo slična onim prethodnim: recept od Mignone malo preradjen (ali ne i doradjen jer nema tu šta da se doradjuje ;) ) i dobila se jedna diiiiiiiivna, meka, ma beskrajno meka i sočna korica koja u kombinaciji s nekim aromatičnim crvenim džemom i tamnom čokoladom čini dobitnu kombinaciju za ovu poslasticu. 

Ovi minjoni su još jedan dokaz da se dobar i fin kolačić može spremiti i bez oraha, badema ili lešnika. 

Potrebno je za koru:
4 jajeta
100 g šećera
60 g bele čokolade
60 g maslaca
70 g brašna

Za filovanje:
bilo koji crveni džem ili marmelada, ja sam stavljala marmeladu od jagoda.

Za čokoladni preliv:
150 g čokolade
6 kašika ulja
30-tak grama maslaca

Za ukrašavanje:
1 štangla mlečne čokolade
1 kašika ulja
malo srebrnog ili zlatnog kolačarskog praha

ili bilo šta drugo što vama odgovara

Kolačići s lešnicima

U stvari bi trebalo da se zovu "Ovo nisu lincer keksići" jer sam opet zabrljala recept! Imala sam žaaaaarku želju da napravim keksiće po receptu za Lincer tortu sa bloga "Gaga u kujni", taj recept nikako da mi dodje na red zato što torte tako retko pravim! I tako rešim da upravo oni svojim prisustvom uveličaju našu slavsku trpezu kad ono cvrc! Praznoglava domaćica stukla bademe u druge kolače, za ove ih nije bilo ič i tako ovi  ne-lincer-keksići dobiše svoje mesto na internetu. 

Potrebno je:
125 g maslaca
100 g pečenog, oljuštenog, mlevenog lešnika
100 g šećera
1 žumance
1/4 kašičice kakaoa
1 pakovanje vanil šećera
120 g mekog belog brašna

Za filovanje:
džem od malina, i tačka

Za ukrašavanje (nije obavezno)
malo rastopljene čokolade, pa slobodnim stilom

Mlečne kuglice

Odavno sam pravila ove kuglice, onako sve odokativno, malo ovoga, malo onoga, svega finoga, ali tek sad sam im uzela meru! Dobile su naziv "mlečne" jer mi je to prvo palo na pamet, tako neka mi to bude opravdanje. A i alergična sam na one sladunjave nazive kolača tipa "sedmo nebo", "ljubavni užitak", "ekstaza kolač" itd, itd, itd... 

Potrebno je:
1 dl mlečne slatke pavlake
4 puuune kašike karamel krema / dulce de leche 
150 g mlevenog keksa petit beurre
+
100-tinjak grama mlevenih oraha za valjanje kuglica

Čokoladne bombice s kikirikijem

...ili s nečim drugim! Onaj ko je probao Mramorni rolat  sigurno je i sam pomislio kako se ta smesa može iskoristiti i za neke druge poslastice. Bombice recimo. Tako su i ove moje Čokoladne s kikirikijem nastale sasvim slučajno. 

(Sad sam u tekstu, koji je inače izbrisan pre dva minuta, pokušala da objasnim sticaj okolnosti koji me je doveo do ovih bombica, ali sam posle pet predugačkih rečenica sa po bar četiri zareza u svakoj, ustanovila da čitava priča nema ni kraja ni konca, te ko će sve to pohvatati kad ni meni samoj nije najjasnije, i tako sve to izbrisah :) ) 

Dakle, bio je jednom neki sticaj okolnosti koji je doveo do ovih bombica, pa da ne dužim, eto i Arandjelovdana, može da se desi da vam i ovaj recept zafali, i takoooooo...

Čokoladne bombice s lešnicima umesto kikirikija! 

Kao i za Mramorni rolat i ovde su vam potrebni potpuno isti sastojci te vam je za testo potrebno sledeće:

4 jajeta
200 g prah šećera
200 g brašna
1 pakovanje praška za pecivo
 5 kašika vrele vode

 Fil:
 250 g maslaca
100 g čokolade
200 g prah šećera
50 g pečenog, oljuštenog, neslanog kikirikija
1 pakovanje vanil šećera
1 jaje
1 kašika ruma

 Preliv:
150 g čokolade
5-6 kašika ulja
20-tak grama maslaca

Za posipanje:
50-tak grama seckanog kikirikija

*** Na dnu recepta je napomena ukoliko želite da ih pravite s lešnicima!

Marcipan štanglice

Baš znam da odaberem recept! Ovo je još jedna divota koju je zapisala Lana na svojoj stranici La cuisine creative. Jednostavne štanglice a tako bogatog ukusa oraha. Kao što Lana reče, Marcipan štanglice a bez trunke marcipana. I moja mama pravi nešto jako slično a istog naziva. Razlika je u tome što je ona pola kile oraha mesila s omekšalim fondanom, onim gotovim, kupovnim, i od te smese je pravila štanglice koje je premazivala ostatkom fondana. E sad, s obzirom na cenu oraha ove godine (bademi su ove slavske sezone znatno jeftiniji od oraha, vala ko da svaka srpska domaćinska kuća u dvorištu ima stablo badema a ne bar jedno drvo oraha!) reših da ne pravim mamine Marcipan štanglice već upravo ove. I nisam se pokajala. Ni najmanje. Šta više, zasigurno ulaze u stalnu slavsku ponudu kolača što, u mom slučaju, uopšte nije mala stvar. 

Potrebno je:
150 g mlevenih oraha
300 g mlevenog keksa petit beurre
1 pakovanje vanil šećera (10g)
125 g maslaca
kašika-dve ruma
350 g šećera
1 dl vode

Za fondan:
250 g najfinijeg prah šećera
4-5-6 kašika vrele vode
1 kašika ulja
komadić maslaca veličine oraha
1-2 kašike soka od limuna

Gogine kiflice

Ovo je recept koji sam preuzela od Gage sa bloga Gaga u kujni. Gaga prepisala od Goge, ja od Gage pa i recept bi u tom slučaju trebao da se zove Kiflice Gagine Goge. Ili je pravilnije Gagine Gogine kiflice, nisam sigurna. Ili da smanjim doživljaj i napišem recept, mislim da bi to bilo najpamentije.


Potrebno je:
250 g maslaca
2 dl kisele pavlake (vodite računa, većina pakovanja je po 1,8 dl)
320-330 g brašna
malo soli
1 pakovanje vanil šećera
+
fil:
pekmez, džem ili marmelada
+
za posipanje:
 50-tak grama prah šećera
jedno pakovanje vanile

Pivčići

U stvari, u zavisnosti od oblika postoje još dva naziva za ove kolače: ako se prave kao štanglice onda se iz nekog čudnog razloga zovu Cigaret štangle a ukoliko se prave kao kiflice onda su Kiflice s pivom. Mama ih je uvek pravila ovako, u obliku polumeseca, nekad ih oblikujući rukama a nekad ih vadeći čašom, što je ujedno i najlakši način. Kako je u originalu sve mereno šoljicama za kafu, tako sam sad sve premerila. Kako je u originalu količina sastojaka krajnje suluda, tako sam ovaj put sve prepolovila. Sva sreća te sam se na vreme setila da od jedne mere bude neka nenormalna količina kolača a i od ove mere dobićete puna četiri velika pleha od rerne kolača! Dobra stvar kod Pivčića je da ih možete napraviti nekoliko dana ranije jer su najbolji kad odstoje. Isto tako ih gotove možete zalediti u dobro zatvorenim plastičnim kutijama, ništa neće izgubiti na ukusu. 

Zaboravih da kažem najvažniju stvar: ovo je, po mom mišljenu, jedan od najlepših posnih kolača koji sam pravila. 

Potrebno je za testo:
1/2 l ulja
2,5 dl piva
1 prašak za pecivo (10 g)
1 kg brašna + još jedna šaka za posipanje
(i ne, u testo ne ide šećer, i da, svi sastojci su pobrojani :) )

Sirup:
400 g šećera
1 pakovanje vanil šećera
4,5 dl vode
i
oko 200-250 g mlevenih oraha za valjanje kolačića

Droba

Kako se prošle godine bližio Aranđelovdan, tako je krenula potera za crevcima. Stigla specijalnom isporukom (čitaj redovna autobuska linija Kruševac - Beograd) na autobusku stanicu, upakovana kao da se švercuje plutonijum, direktno iz Ćićevca! Tamo ih nabavili tetka i teča gdina Đ. Stigla crevca, ja gvirnula u torbu i svečano mu saopštila: Moli boga da ti majka poživi još puno godina, ja nemam nameru da ti ovo ikad spremam, dok je ona živa imaćeš i drobu! 

Panika u trenu! Te kako to misliš nećeš spremati, te kako ćemo slavu slaviti bez crevaca (u trenu me podseti na moju majku koja slavu ne može da zamisli bez vanilica!), šta ćemo gostima reći, i tako unedogled. Objasnim ja njemu da nije meni problem skuvati sve to, problem je očistiti sva ta crevca i iznutrice, a to baš i nije nešto u čemu uživam. I tako... sutradan dođem s posla a on mi sav ponosan ispostavi račun: Milica i ja smo danas očistili sva crevca! Sve sam gledao kako ona radi pa sam i ja, i sad znam šta treba da ih očistim dobro. Nastavak je trebao da bude: a ti se spremi da ih kuvaš more bre! ali se na vreme uzdržao od tog komentara. 

Ove godine su još i poranili, crevca stigla još početkom oktobra, valjda se plaši nestašice, šta li?! I ove godine su ih čistili i seckali dva dana valjda, bilo lepo vreme pa se nisu smrzi napolju na česmi. Doduše, očekujem račun za vodu ko olimpijski bazen da imamo...

Sastojci:
2,5 kg crevaca*
2,5 kg iznutrica*
1,5 kg crnog luka
1 kg praziluka
1/2 kg šargarepe
3-4 veeelike kašike masti ili 3-4-5 dl ulja
so i biber po ukusu
5 kom lovorovog lista
po ukusu ljuta tucana paprika
po ukusu crvena slatka paprika

Krambl kolač s jabukama

E ovo puno volim! U stvari dovoljno mi je što je u pitanju još jedna pita od prhkog testa koje mi je slaba tačka samo tako... 

Ovo je izuzetno ukusna poslastica s jabukama dinstanim u karamelu s maslacem, i još prhko testo, i povrh svega keksići, ih! Kad god ovo pravim obavezno pevušim "malo mi za srićuuu tribaaaa" , i samo to jer ostatak pesme ne znam! Meni i to više nego dovoljno. 

Pssssst, opet receptić s jabukama... 

Potrebno je za prhko testo:
180 g maslaca
70 g šećera
prstohvat soli
200 g mekog belog brašna

Fil s jabukama:
5 jabuka (srednje veličine) Granny Smith, ili nekih drugih kiselijih
20-30 g maslaca
50 g šećera
2-3 kašike soka od limuna
cimet po ukusu
1 kašika gustina
1 pakovanje vanil šećera
i još
kašika-dve-tri finog džema od kajsija ili marmelade od šipka a ništa neće faliti ni pekmezu od šljiva
50-tak grama integralnog keksa
1 šaka seckanih oraha ili badema