Do otkrića ove verzije domaćeg Bejlisa došla sam sasvim slučajno, a što je uostalom slučaj sa svim epohalnim otkrićima ;) . Naime, ujutro na dan slave gdin Đ. i ja imamo običaj da nazdravimo. Pošto od alkohola jedva šta da gucnem (oni koji me odavno nisu videli sad su se zagrcnuli!) reših da to jutro to bude običan kupovni čokoladni liker koji moj dragi obavezno kupuje za svaku slavu a namenjen je ženskoj populaciji, a taj isti se posle vuče čitavu godinu po frižideru i na kraju mu istekne rok, i ajd' opet ispočetka... Nazdravimo nas dvoje, srknem ja taj gutljaj, namrštim se i kao i uvek konstatujem da je taj liker baš presladak. Prosto je neverovatno da se u čokoladi davim, onu od 300 g omlatim na jedan, čokoladne kolače i torte grabim i levom i desnom rukom ali sladoled od čokolade ne mogu da smislim! U tu grupu nevoljene čokolade spada i taj čokoladni liker. Ne ide, pa ne ide. Ni to jutro nije išlo. A onda mi padne na pamet da u frižideru imam malo slatke pavlake preostale od kolača. I sipnem malo u čašu. Gucnem. Dospem još malo. Dignem obrvu. Opet do kuhinje, izrovarim vanil šećer pa dodam trun i njega. Srknem. Nagnem glavu ulevo. Ccc... hmmm... di je onaj viski koji niko ne pije jer je tatina šljivka stoput bolja? Dooobro, sipni malo, maaaalo, KAŽEM MALO! Cugnem. A-HA! Sad te imam! Dragi me čudno gleda. Ja mu svečano saopštim - imamo Bejlis! Od tada, za svaku slavu pripremam ga potpuno isto i niko ne može da poveruje da nije original.
Za 0,75 l likera trebaće vam:
450 ml običnog kupovnog čokoladnog likera / ako pravite domaći onda taj!
1 dl dobrog viskija, eventualno vinjaka / ne valja sa rakijom a ni sa vodkom
2 dl mlečne slatke pavlake sa 36% mm
1 pakovanje vanil šećera, može i štapić vanile ali onda morate procediti liker pred služenje
